Objekti i uređaji distributivne mreže
Distributivna mreža je deo elektroenergetskog sistema koji omogućava da se električna energija preuzeta iz prenosne mreže ili manjih elektrana priključenih na distributivnu mrežu,distribuira do srednjih i malih potrošača.[1]
Objekti i uređaji
[uredi | uredi izvor]Elektroeneretski sistem je sačinjen od četiri osnovne celine:[2]
Elektrane
[uredi | uredi izvor]Elektrane različitih vrsta su postrojenja u kojima se proizvodi električna energija. Osnovni delovi svake elektrane su:
Električni generator, koji kao naponski izvor proizvodi električnu energiju.
Blok transformator, predstavlja uređaj preko kojeg se električna energija proizvedena u generatoru, transformiše na naponski nivo voda na koji je elektrana priključena.
Elektrane (generatori) većih snaga se priključuju na prenosnu mrežu, dok se elektrane manjih snaga priključuju na distributivnu mrežu ("distribuirani izvori"), ili direktno na instalacije potrošača ("potrošačke elektrane").
Prenosna mreža
[uredi | uredi izvor]Prenosna mreža, kojom se električna energija transportuje od elektrana do distributivne mreže i velikih potrošača, odnosno, omogućava razmena snage između povezanih elektroenergetskih sistema. Sastoji se od nadzemnih i podzemnih (kablovskih) vodova visokog napona i rasklopnih postrojenja (transformatorske stanice i razvodna postrojenja).
Distributivna mreža
[uredi | uredi izvor]Distributivna mreža, kojom se električna energija preuzeta iz prenosne mreže ili manjih elektrana priključenih na distributivnu mrežu, distribuira do srednjih i malih potrošača. Kao i prenosna mreža, sastoji se od nadzemnih i kablovskih vodova (nižih napona od 110 kV) i rasklopnih postrojenja (takođe manjih nazivnih napona). Deli se na dve celine:
· Srednjonaponska distributivna mreža (najčešće nazivnih napona 10 kV, 20 kV, 35 kV).
· Niskonaponska distributivna mreža ( najčešće nazivnog napona 0,4 kV ).
Potrošači
[uredi | uredi izvor]Potrošači električne energije preuzimaju električnu energiju iz prenosne ili distributivne mreže i troše je za svoje potrebe. Potrošačem u širem smislu se može smatrati i jedan deo prenosne ili distributivne mreže, u slučaju da se posmatra samo deo elektroenergetskog sistema iznad određenog naponskog nivoa.
Potrošači el.energije se grupišu na sektore i kategorije potrošnje.
Sektori potrošnje su: domaćinstva, komercijalna potrošnja, industrija i ostala potrošnja.
Kategorije potrošnje se dobijaju tako što se grupišu srodni potrošači u pojedinim sektorima i to su:
- domaćinstva (celokupna potrošnja el. energije u individualnim stambenim objektima i stanovima, zgradama i poljoprivrednim domaćinstvima),
- industrija, zanatstvo, trgovina (celokupna komercijalna potrošnja),
- poljoprivreda (potrošnja poljoprivrednih preduzeća i irigacionih sistema),
- komunalna potrošnja (potrošnja javnog osvetljenja, vodovoda, kanalizacije i gradskog električnog saobraćaja-tramvaji, trolejbusi, električni autobusi),
- saobraćaj (potrošnja el.lokomotiva u javnom železničkom saobraćaju),
- ostala potrošnja.
Obzirom na to kako se određuje struja kratkog spoja, potrošači el.energije se dele na:
- aktivne (asinhroni i sinhroni motori).
Asinhroni motori nemaju pobudu, pa njihov uticaj na struju kratkog spoja traje veoma kratko (npr.do 40ms). Posle ovog vremena asinhroni motor se ponaša kao pasivni potrošač.
Sinhroni motori imaju sopstvenu pobudu, te utiču na povećanje struje kratkog spoja.
- pasivni potrošači (omski otpori, sijalice i sl.).
Prilikom proračuna struja kratkog spoja pasivni potrošači se ne uzimaju u obzir, tj. kao da je postrojenje u praznom hodu.[2]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Pametne elektroenergetske mreže | Pavlica Vladimir | Fakultet tehničkih nauka | FTN”. www.ftn.uns.ac.rs. Pristupljeno 2019-02-23.
- ^ a b FAKULTET ELEKTROTEHNIKE,BRODOGRADNjE I STROJARSTVA SPLIT;Distribucija električne energije, doc.dr.sc. Ranko Goić,dipl. inž., Damir Jakus,dipl. inž., Ivan Penović,dipl. inž. Split 2008.