Ovo se sećam
| Ovo se sećam | |
|---|---|
 Korice knjige Ovo se sećam (na srpskom jeziku objavljena kao Moj muž Franklin Ruzvelt), iz 1953. godine | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | This I remember |
| Autor | Eleonor Ruzvelt |
| Zemlja |  SAD |
| Jezik | Engleski |
| Žanr / vrsta dela | autobiografija |
| Izdavanje | |
| Datum | 1949. |
Ovo se sećam (engl. This I remember) kod nas objavljena kao Moj muž Franklin Ruzvelt su memoari Elenor Ruzvelt (engl. Eleanor Roosevelt) iz 1949. godine, američke političke ličnosti, diplomate, aktivistkinje i prve dame Sjedinjenih Država dok je njen suprug Frenklin D. Ruzvelt bio predsednik Sjedinjenih Država. Ovo se sećam bio je jedan od četiri memoara koje je napisala Eleonor Ruzvelt, a ostala tri su: Ovo je moja priča (This Is My Story), Sama sam (On My Own), i Autobiografija Eleonore Ruzvelt (The Autobiography of Eleanor Roosevelt). Kritičari su knjigu dobro prihvatili i imala je komercijalni uspeh. Srpsko izdanje pod naslovom Moj muž Franklin Ruzvelt je objavila izdavačka kuća "Minerva" iz Subotice 1953. godine u prevodu Đ. Krstića.[1]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Elenor Ruzvelt je rođena 11. oktobra 1884. godine u Njujorku. Član ugledne porodice Ruzvelt, odrasla je okružena materijalnim bogatstvom, ali je imala teško detinjstvo, pretrpevši smrt oba roditelja i brata pre svoje desete godine. Rodbina ju je poslala u Allenswood School pet godina kasnije. Dok je bila tamo, na nju je uticala Marie Souvestre, osnivač škole. U knjizi Ovo je moja priča napisala je da je „šta god da sam postala imalo svoje seme u te tri godine kontakta sa liberalnim umom i snažnom ličnošću“. Kada je imala osamnaest godina, Ruzveltova se vratila u Njujork i pridružila se Nacionalnoj ligi potrošača. Udala se za Frenklina D. Ruzvelta, svog rođaka, 1905. godine. Imali su petoro dece.[2]
Elenor je bila uključena u političku karijeru svog muža kada je 1911. godine osvojio mesto u Senatu države Njujork i otputovala sa njim u Vašington kada je postao vojni sekretar Sjedinjenih Država u kabinetu Vudroa Vilsona. Uključila se u dobrovoljački rad tokom Prvog svetskog rata. Godine 1918. otkrila je da Frenklin ima aferu sa Lusi Merser Raterfurd i odlučila je da se posveti sopstvenom životu. Nastavila je da pomaže svom mužu u njegovoj političkoj karijeri, ali je takođe počela da radi u raznim reformskim pokretima, uključujući pokret za pravo glasa za žene. Kao prva dama Sjedinjenih Država nakon Franklinovog izbora za predsednika Sjedinjenih Država 1932. godine, Eleanor je „postavila standard prema kojem se od tada mere predsednikove žene“, radeći na stvaranju mogućnosti za žene, uspostavljanjem Nacionalne administracije za mlade, i zagovaranje građanskih prava za Afroamerikance. Dok je bila predsednica, napisala je 2.500 kolumni u novinama, 299 članaka u časopisima, 6 knjiga i putovala po zemlji držeći govore. [2]
Eleanor je ostala politički aktivna nakon smrti svog muža, služeći kao prvi predstavnik Sjedinjenih Država u Ujedinjenim nacijama i predsedavajući Komisijom Ujedinjenih nacija za ljudska prava kada je sastavljena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Kasnije je predsedavala Predsedničkom komisijom Džona F. Kenedija o statusu žena do svoje smrti 1962. godine. Američka nacionalna biografija zaključuje da je ona bila „možda najuticajnija Amerikanka dvadesetog veka”.[2]
O knjizi[uredi | uredi izvor]
Ovo se sećam nastavilo se tamo gde je Ovo je moja priča (This Is My Story) stala, 1920-ih. Pokriva Eleonorin život do Frenklinove smrti 1945. [3] Potpisala je ugovor za pisanje knjige ubrzo nakon što je on umro. Sintija Haris je u svojoj biografiji Eleonore napisala da je „novu knjigu videla kao način da rasvetli FDR-ovo nasleđe koliko i svoj život”. [4] Rukopis je završen 1949. [5] i iste godine [6] je objavio Harper & Brothers. Prvo izdanje knjige imalo je 387 stranica. [7]
Ladies' Home Journal je veoma profitabilno izdao njene prve memoare. Kad im je Elenor ponudila prava za Ovo se sećam, Bruce Gold, jedan od urednika, nije podržavao rukopis. Napisao je: „Ovo ste napisali prebrzo — kao da ste ga komponovali na biciklu dok ste pedalirali put do vatre. [8] Ona je revidirala memoare, ali Gold nije bio zadovoljan i predložio je dovođenje saradnika. [9] Kao odgovor, Eleanor je napustila Ladies' Home Journal, odnevši ga kao i svoju kolumnu u McCall's, koji je platio 150.000 dolara ( ekvivalentno 1,579,510 $ godine 2018 ) — pre čitanja nacrta — za prava na serijalizaciju i ponudio joj da plati više za kolumnu. [8] Herbert Huver je zapretio da će tužiti časopis zbog Eleonorinog opisa njegovih postupaka tokom Marša bonusa 1931. godine. Ona se izvinila.[10] Knjiga je bila izbor za knjigu meseca. [9]
Prijem[uredi | uredi izvor]
Knjiga je opisana kao „ogroman kritički i komercijalni uspeh“ u Enciklopediji Eleonor Ruzvelt. [11] Dobila je brojne kritike. [12] The American Political Science Review nazvao je knjigu „iskrenom i otkrivajućom” i zaključio da je to „veoma ljudski prikaz onoga što javni život čini čoveku i njegovoj porodici”. [13] Recenzija objavljena u The Annals of the American Academy of Political & Social Science navodi da je Ovo se sećam „tako jednostavno rečeno, tako direktno, bez ukrasa i iskreno, da u velikoj meri doprinosi našem uvidu u katastrofalan niz svetske depresije i totalnog rata“. [14] To je napisala Elizabet Džejnvej, koja je pisala u Njujork tajmsu:
U ovom dobu memoara iz papir-mašea koje su pisci duhova ispali po toliko po jardu, šokantno je divno pročitati knjigu koju nije mogao napisati niko drugi na svetu osim velike i važne ličnosti čije je ime potpisano na njemu, što je ukusno, karakteristično i dirljivo.
Ona je zaključila da je ovo „više nego čitljiva, divna knjiga. Ako stil ponekad upada u banalnost, klišei su nekako na poseban način kao kod gospođe Ruzvelt, zagrejani njenim ukusom.“ [7]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Moj muž Franklin Ruzvelt / Eleonora Ruzvelt”. plus.cobiss.net. Pristupljeno 27. 3. 2023.
- ^ a b v Ward, Geoffrey C. (1999). „Roosevelt, Eleanor”. American National Biography (na jeziku: engleski). ISBN 978-0-19-860669-7. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.1500580.
- ^ Beasley et al. 2001, str. 69.
- ^ Harris 2007, str. 141.
- ^ Harris 2007, str. 152.
- ^ Harris 2007, str. xv.
- ^ a b Janeway, Elizabeth (1949-11-06). „Franklin And Eleanor Roosevelt" Mrs. Roosevelt Writes a Candid Story Of Dedication to Her Husband's Career”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-11-26.
- ^ a b Beasley et al. 2001, str. 299–300.
- ^ a b Harris 2007, str. 153.
- ^ Beasley et al. 2001, str. 244.
- ^ Beasley et al. 2001, str. 301.
- ^ Reviews include:
- ^ Gosnell, Harold F. (1950). „Review of This I Remember”. The American Political Science Review. 44 (2): 496—497. ISSN 0003-0554. JSTOR 1950301. doi:10.2307/1950301.
- ^ Nichols, Jeannette P. (1950). „Review of This I Remember”. The Annals of the American Academy of Political and Social Science. 268: 212—213. ISSN 0002-7162. JSTOR 1027939. doi:10.1177/000271625026800152.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Harris, Cynthia M. (2007). Eleanor Roosevelt : a biography. Westport, Conn.: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-33166-4. OCLC 128236391.
- Beasley, Maurine Hoffman; Shulman, Holly Cowan; Beasley, Henry R.; Press, Greenwood (2001). The Eleanor Roosevelt Encyclopedia (na jeziku: engleski). Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30181-0.
