Odiša

Odiša ଓଡ଼ିଶା
Država	Indija
Admin. centar	Bubanešvar
Službeni jezik	odija
Površina	155.820 km2
Stanovništvo	2011.
— broj st.	41.974.358
— gustina st.	269,38 st./km2
Zvanični veb-sajt

Odiša je savezna država Indije sa površinom od 155.707 km² i 36.706.920 stanovnika (stanje: 1. jan. 2001). Nalazi se na istočnoj obali Indije. Na severu se graniči sa Džarkandom, na severoistoku sa Zapadnim Bengalom, na istoku je Bengalski zaliv, na jugu je Andra Pradeš i na zapadu je Čatisgar. Relativno duga obala je bez dobrih luka, sem jedne u Paradipu. Uski obalni pojas zajedno sa deltom reke Mahanadi je izuzetno plodan.

U Orisi se nalazi Hirakund brana, najduža brana na svetu. Tokom godine ima jako mnogo kiše, a žetva je dva puta godišnje. Odiša je poznata i po jakim ciklonima. Oktobra 1999. tropski ciklon 05B izazvao je veliku štetu i 10.000 mrtvih.

Urisa je poznata po svojim hramovima u Konarku, Puriju i Bubanešvaru. Odiša je popularna turistička destinacija. Hiljade turista posećuju Puri sa Džaganat hramom blizu mora, Konark sa hramom Sunca i Lingaraja hram u Bubanesvaru.

Odiša ima dugu obalu i ima veliko mineralno bogatstvo na strateškoj lokaciji. Zbog toga privlači strane investicije u čeličane, preradu aluminija, elektrane, rafinerije i infrastrukturu. Postaje dosta značajna i za informacione tehnologije i kao autsorsing centar.

Geografija

Glavni grad Odiše je Bubanešvar. Poznat je po predivnim hramovma, a ima ih oko 1000. Blizu se nalazi i Puri, oko 60 km duž obale Bengalskog zaliva. Puri je čuveni sveti grad, a godišnji festival božanstva Džaganata u Puri predstavlja jedan od 4 sveta i najvažnija hinduska mesta.

Čota Nagpur je visoravan, koja zauzima zapadne i severne delove države. Plodna aluvijalna nizija nalazi se uz obalu u dolini reka Mahanadi, Brahmani i Bajtarani. U tim aluvijalnim nizijama gaji se intenzivno pirinač. Iako je postojala jaka seča šuma, Odiša još uvek ima mnogo rezervata. Jezero Čilka u delti reke Mahanadi predstavlja najveće obalno jezero u Indiji.

Istorija

U antička vremena u Odiii je bilo kraljevstvo Kalinga, koje je kontrolisalo i trgovalo većinom Bengalskog zaliva. Nekoliko vekova veliki deo južne i jugoistočne Azije bio je pod njihovim uticajem. Hram u Angkor Vatu je primer arhitekture, koja je nastala pod odišansko-indijskim uticajima. Ljudi iz Odiše su kolonizovali neke delove južne i jugoistočne Azije (Šri Lanka, Kambodža, Java, Sumatra, Bali, Vijetnam i Tajland). Mnogi kraljevi Šri Lanke bili su poreklom iz Odiše iz kraljevstva Kalinga. Kalinga kraljevi su uspostavili hindu kraljevstvo u Džafni na Šri Lanki, preotevši taj deo od sinhaleških budista.

Veliki rat se vodio 261. p. n. e. u Kalinga kraljevstvu. Kralj Maurija carstva Ašoka napao je Kalingu, ali odbrana kraljevstva Kalinge je bila herojska. Kalinga rat je naveo Ašoku da prihvati budističko učenje i nenasilje. Ašoka je posle toga rata izdao edikte, kojima je uveo pravednu administraciju u Kalingi. Kasnije Ašoka širi budističku filozofiju celom Azijom. U drugom veku p. n. e. u Kalingi vladaju Džaina kraljevi. Proširili su teritoriju i na delove tamilske teritorije. Kralj Karavela je zaslužan za monastirske pećine Udajagiri i Kandagiri. Posle vladaju različite dinastije: postaje i deo carstva Harša. Kralj Jajati je 795. ujedinio Kalingu i još dva kraljevstva i sagradio je čuveni Džaganat hram u Puriju. Kralj Nasasima Dev je sagradio hram Sunca u Konarku. Moguli su okupirali Orisu 1576. Marate su preuzeli vlast 1751. Britanska istočnoindijska kompanija je zauzela Orisu nakon Drugog anglo-maratskog rata. Posle poplava i gladi tokom 1866. veliki irigacioni projekti su popravili situaciju.

Ekonomija

Petina indijskih rezervi uglja se nalazi u Odiši. Isto tako ima četvrtinu gvozdene rude i trećinu rezervi boksita i većinu hroma. Veliki je priliv investicija u čeličane, preradu aluminijuma, rafinerije, luke i električne centrale. Velika je prisutnost i firmi iz IT sektora. Odiša je bila prva indijska država, koja je krenula u strukturne reforme. Prva je privatizovala prenos i distribuciju električne energije. Posko iz Južne Koreje namerava da sagradi 12 milijardi dolara vrednu čeličanu. Mital namerava da investira 10 milijardi dolara, a ruska Magnitogorsk kompanija isto ima nameru investicija od 10 milijardi dolara. U proizvodnji električne energije Anil Ambani Grupa gradi 13 milijardi dolara vrednu električnu centralu. Paradip je jedina velika luka u Odiši, ali i obalski gradovi Damra i Gopalpur se razvijaju u veće luke. Indijska vlada namerava da da u tom području duž obale sagradi šest specijalnih zona.

Galerija

• 
  Džaganat hram u Puriju
• 
  Točak iz Konarka
• 
  Kameni rad u Konarku