Odlubljivanje mrežnjače

Klasifikacija	D ICD-10: H33; ICD-9-CM: 361; MeSH: D012163;
Spoljašnji resursi	eMedicine: oph/504; Patient UK: Odlubljivanje mrežnjače;

Odlubljivanje mrežnjače
Odlubljivanje mrežnjače
	Odlubljivanje mrežnjače
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost	oftalmologija
Patient UK	[https://patient.info/doctor/retinal-detachment-pro retinal-detachment-pro Odlubljivanje mrežnjače]
	[uredi na Vikipodacima]

Odlubljivanje mrežnjače (OM) ili ablacija retine je bolest oka nastala zbog razdvajanja dva sloja mrežnjače.^[1] Kako anatomski gledano mrežnjača ima deset slojeva kod ovog poremećaja od prvog sloja razdvajaju se ostalih devet slojeva, što rezultuje skupljanjem tečnosti prostor između ta dva sloja.

Savremene dijagnostičke metode omogućavaju ranu dijagnostiku promena koje vode ka OM, pa je moguće preduzeti preventivne mere u vidu fotokoagulacije i krioaplikacija laserom kako bi se sprečio nastanak OM.^[2]

Epidemiologija

Morbiditet

Procenjuje se da 15% osoba sa OM na jednom oku, kasnije razvije bolest i na drugom oku. Rizik obostrane bolesti je povećan (25-30%) kod osoba koje su imale obostranu operaciju očne katarakte. Od svih pacijenata sa OM otprilike, 40-50% bolesnika su kratkovidi, 30-40% ih se podvrglo operaciji katarakte, a 10-20% ih je doživelo direktnu očnu povredu. Traumatske ablacije su češće kod mlađih osoba.

Pol

OM se u ukupnom broju jednako pojavljuje kod muškaraca i žena. Do 40 godina, muškarci češće pate od ovog stanja (60:40) zbog češće izloženosti traumama.

Starost

Sa starenjem se učestalost OM se povećava; bolest se obično javlja u dobi 40-70 godina.

Etiologija

Uzroci odvajanje mrežnjače mogu biti:

urođene malformacije oka,
metaboličkim poremećaji,
povreda oka (uključujući prethodne hirurške intervencije na oku),
bolesti krvnih sudova oka,
velika kratkovidost,
bolesti staklastog tela, ili degeneracija.
tumori oka,
zapaljenja oka,
dijabetesna retinopatija (komplikacija šećerne bolesti),
anemija srpastih ćelija,
uznapredovala retinopatija nedonoščadi.Najčešći je oblik OM je onaj tokom kog dolazi do pucanje sloja mrežnjače. Očna vodica ulazi na mestu pukotine i nastaje odlubljivanje mrežnjače.

Faktori rizika

Faktori rizika variraju u zavisnosti od vrste i mesta odlubljivanja retine, i uključuju:^[3]

Kratkovidnost, koja povećava rizik od OM, pošto je očna jabučica duža, a periferni deo mrežnjače tanji i veća je verovatnoća da će se pocepati. Korekcija više od −3 dioptrije nosi desetostruki rizik.
Porodična istorija prekida ili odvajanja mrežnjače, može biti posledica tendencija ka naslednoj miopiji ili degenerativnim lezijama mrežnjače.
Prethodna istorija lomljenja ili odvajanja mrežnjače na oba oka, koja se javlja u oko 12% ljudi sa OM razvija naknadno odvajanje na drugom oku.

Faktori rizika za regmatogeni oblik OM

starost,
degeneracija rešetke (vidi dole).
afakija.
retinošiza povezana sa uzrastom.
prethodni prekid mrežnjače.
Marfanov sindrom.
prethodna operacija katarakte ubrzava odvajanje staklastog tela. OM se javlja kod otprilike 1% ljudi u nedeljama do godinama nakon operacije katarakte. Prethodna komplikovana operacija katarakte značajno povećava rizik od naknadne OM.

Faktori rizika za neregmatogene vučne OM

proliferativna dijabetička retinopatija.
penetrirajuća povreda oka.
okluzija retinalne vene.
retinopatija nedonoščadi.
prethodna džinovska suza mrežnjače.
retinopatija srpastih ćelija.
toksokaroza.
tupa trauma oka; može postojati latentni period od nekoliko meseci do godina pre nego što se pojavi OM.

Faktori rizika za neregmatogeni eksudativni oblik OM

inflamatorna stanja - na primer, uveitis, zadnji skleritis.
vaskularne bolesti - na primer, teška hipertenzija , Koatsova bolest.
toksemija u trudnoći.
urođene abnormalnosti - na primer, kolobom.
makulopatija – npr. vlažna makularna degeneracija povezana sa starenjem (OM povezana sa intravitrealnim antivaskularnim endotelnim faktorom rasta (anti-VEGF) je veoma retka.
maligni tumori (na primer, melanom horoida ili očne metastaze) - predisponiraju eksudativno OM.

Vrste

Postoje četiri glavna tipa odlubljivanja mrežnjače:^[4]

Regmatogeno odlubljivanje mrežnjače

Regmatogeno odlubljivanje mrežnjače nastaje usled stvaranja rupe ili kidanja slojeva (oboje se nazivaju lomovi mrežnjače) u mrežnjači koja omogućavaju tečnosti da prođe iz staklastog tela u subretinalni prostor između epitela senzornog i pigmentom epitela mrežnjače. Ovo je najčešći oblik odvajanja mrežnjače, koji pogađa otprilike 1 od 10.000 osoba godišnje.^[5]

Eksudativno, serozno ili sekundarno odlubljivanje mrežnjače

Eksudativno odlubljivanje mrežnjače nastaje usled zapaljenja, povrede ili vaskularnih abnormalnosti koje rezultiraju akumulacijom tečnosti ispod mrežnjače bez prisustva šupljine, kidanja ili preloma.

Trakciono odlubljivanje mrežnjače

Trakciono odlubljivanje mrežnjače nastaje kada fibrovaskularno tkivo, uzrokovano povredom, upalom ili neovaskularizacijom, povuče senzornu mrežnjaču iz retinalnog pigmentnog epitela.

Kombinovano vučno-regmatogeno odlubljivanje

Mali broj odlubljivanje mrežnjače je rezultat traume, uključujući tupe udarce u orbitu, prodorne traume i potrese glave. Retrospektivno indijsko istraživanje sprovedeno na više od 500 slučajeva sa regmatogenim odlubljivanjem otkrilo je da je 11% odlubljivanje nastalo usled traume, da je postepeni početak bio pravilo,i da se preko 50% slučajeva javilo više od mesec dana nakon povrede.^[6]

Klinička slika

Glavni simptomi početka ablacije su

nagli i ubrzani gubitak vida i defekt vidnog polja u obliku zavese (koji se kod mnogih bolesnika javlja kao prvi simptom),
prašinasta zamućenja ispred oka i svetlucave tačkice (fotopsija)
iskrivljeno i talasasto viđenje predmeta (metamorfopsija)
pojavamanjih, ili većih končića, ili mušice koji lebde u vidnom polju

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu:

Lične anameneze iz koje se mogu dobiti važne informacije o prethodnim bolestima kao što su uveitis, krvarenje u staklastom telu, slabovidost, glaukom i dijabetična retinopatija.
Porodične anamneze, jer istu bolest imaju i članovi porodice, odnosno određena stanja i očne bolesti povećavaju sklonost za OM kod potomaka.

Oftalmološkog pregeda, tokom kog lekar proverava vid, vidno polje, traži na oku eventualne znakove traume, proverava reakciju zenice na svetlost, obavlja pregled oka biomikroskopom, proverava očni pritisak (u bolesnom oku je pritisak često manji 4-5 mmHg), pregleda očno dno oftalmoskopom.
Snimanja, poput rendgenskog snimanja, kompjuterske tomografije (skener) ili nuklearne magnetne rezonance (NMR), koja iako nisu potrebna za neposrednu dijagnozu OM, važna su ako se sumnja na strana tela u oku, ili tumore. Nekada, i snimanje ultrazvukom može da pomogne.

Terapija

Lečenje je hirurško, i ima za cilj zatvaranje pukotine mrežnjače. Hirurškim putem, postavljanjem silikonskog lepka, laserom, ili smrzavanjem slepljuju se odvojeni delovi mrežnjače. Ukoliko je kod OM prisutno zapaljenje potrebni su odgovarajući lekovi.

Krioterapija/laserska fotokoagulacija

Rupe u mrežnjači se leče krioterapijom ili laserskom fotokoagulacijom. Time se postiže trajna adhezija između mrežnjače i RPE. U oko 95% slučajeva ovo sprečava dalje nakupljanje tečnosti kroz prekide mrežnjače i zaustavlja progresiju do OM.

Hirurške metode

Hirurgiju za OM sprovode specijalisti vitreoretinalni hirurzi.

Većina RD koji ne zahvataju makulu popravljaju se istog dana, a oni koji zahvataju makulu se popravljaju u roku od pet dana.
Onim pacijentima koji nemaju hitnu operaciju može se savetovati da se strogo drže kreveta i da drže glavu u određenom položaju kako bi se sprečilo napredovanje odvajanja.
Hirurška intervencija se može obaviti pod lokalnom ili opštom anestezijom, u zavisnosti od vrste popravke koja se preduzima i kondicije pacijenta.
Brzina evolucije OM je ključni faktor pri zakazivanju hitne operacije, a tamo gde postoji neposredna opasnost da će se fovea odvojiti, operacija se mora hitno izvesti. Tamo gde postoji mali rizik od progresije zahvatanja fovee, možda bi bilo bolje koristiti držanje i odmor u krevetu, organizovati operaciju kada se može sastaviti odgovarajuća kombinacija veština pozorišnog tima

Hirurške tehnike

Za ponovno spajanje mrežnjače koriste se tri hirurške tehnike, od kojih su prve dve češće:

Vitrektomija

Vitrektomija koja obuhvata procedure koje se rade na unutrašnjim strukturama oka, u ovom slučaju, staklastom telu, kako bi se ublažila vuča. Vazduh, gas ili silikonsko ulje se ubrizgavaju u staklasto telo da bi se pomoglo da se mreženjača izravna. Vazduh ili gas se mogu polako reapsorbovati; dok se ulje ponekad uklanja kasnije. Ova tehnika se takođe sve više koristi u regmatogenom OM. Vid nakon vitrektomije može ostati oštećen nedeljama ili mesecima.

Izvijanje sklere

Komad silikonskog materijala se postavlja na površinu sklere, pričvršćen ispod konjunktive. Ovo uvlači zid oka, gurajući ga bliže odvojenoj mrežnjači. Čini se da ova promena u odnosima tkiva omogućava ispumpavanje tečnosti koja se formirala ispod mrežnjače i pomaže mrežnjači da se ponovo pričvrsti. Diplopija je povremena komplikacija. Tehnike izvijanja sklere postižu ponovno spajanje u preko 90% slučajeva. Ako postoji veliko OM ili višestruke rupe, traka od silikona može se postaviti svuda oko spoljašnje strane oka, poput kaiša.

Pneumatska retinopeksija

Mali ekspanzilni mehur gasa se ubrizgava u staklasto telo. Proširuje se tokom 1-3 dana i može se postaviti tako da zatvori prekid mrežnjače, ponovo omogućavajući ispumpavanje tečnosti i podstičući ponovno vezivanje. Ova procedura je omiljena u Severnoj Americi i ređe se koristi u Velikoj Britaniji. Pogodan je samo za manji broj jednostavnih slučajeva. Osoba može biti upućena da zauzme određeni položaj i u njemu ostane što je više moguće nekoliko dana nakon operacije i da izbegava putovanje avionom dok se mehur gasa ne apsorbuje (intraokularni gas se širi na visini). Nakon toga, pacijenti će primetiti interfejs gas-tečnost u svojoj liniji vida (talasasta linija) koja se pomera naniže tokom nedelja/meseci.

Komplikacije

Najčeđće komplikacije OM su:

gubitak vida, kao najteža komplikacija,
suženje vidnog polja,
slaba percepcija svetla,

Prognoza

Prognoza zavisi od vremena, tipa i od toga da li je OM zahvaćena makula mrežnjače (mesto na kojem izlazi optički nerv). Što je makula više zahvaćena i što je prošlo duže vreme od nastanka OM, prognoza je lošija.

Prevencija

OM ponekad se može sprečiti. Najefikasnije sredstvo je edukacija ljudi da potraže oftalmalošku medicinsku pomoć ako imaju simptome koji ukazuju na odvajanje zadnjeg dela staklastog tela.^[7] Rani pregled omogućava otkrivanje cepanja mrežnjače koje se može lečiti laserom ili krioterapijom. Ovo smanjuje rizik od odlubljivanja mrežnjače kod onih koji imaju rascep od oko 1:3 do 1:20.

Kako postoje neki poznati faktori rizika za odvajanje mrežnjače, među kojima su mnoge aktivnosti koje se u jednom ili drugom trenutku zabranjuju onima koji su pod rizikom kako ne bi dođlo do OM, sa različitim stepenom dokaza koji podržavaju ova ograničenja.

Operacija katarakte je glavni uzrok i može dovesti do OM čak i dugo vremena nakon operacije. Rizik se povećava ako dođe do komplikacija tokom operacije katarakte, ali ostaje čak i kod naizgled nekomplikovane operacije. Rastuća stopa operacija katarakte i smanjenje starosti kod operacija katarakte, neizbežno dovode do povećane incidence odlubljivanja mrežnjače.

Trauma je ređi uzrok OM. Aktivnosti koje mogu da izazovu direktnu traumu oka (boks, kik boks, karate, itd.) mogu izazvati posebnu vrstu cepanja mređnjače koja se zove dijaliza mrežnjače. Ova vrsta cepanja se može otkriti i lečiti pre nego što se razvije u OM. Iz tog razloga rukovodeći organi u nekim od navedenih sportova moraju da zahtevaju redovne preglede očiju.

Osobe koje su sklone OM zbog visokog nivoa miopije ohrabruju se da izbegavaju aktivnosti u kojima postoji rizik od šoka za glavu ili oči, iako bez direktne traume oka baza dokaza za ovo može biti neuverljiva.^[8]

Neki lekari preporučuju izbegavanje aktivnosti koje naglo ubrzavaju ili usporavaju oko, uključujući bendži skokove i padobranstvo, ali sa malo dokaza. Odlubljivanje mrežnjače ne nastaje kao rezultat naprezanja očiju, savijanja ili podizanja teškog tereta.

Izvori

^ „Detached retina (retinal detachment)”. www.nhs.co.uk. NHS. 2020-12-16. Pristupljeno 2023-05-04.
^ „Retinal detachment”. MedlinePlus Medical Encyclopedia. National Institutes of Health. 2005. Pristupljeno 2006-07-18.
^ „Retinal detachment”. patient.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-08-23.
^ Ghazi, NG; Green, WR (2002). „Pathology and pathogenesis of retinal detachment”. Eye. 16 (4): 411—421. PMID 12101448. S2CID 11815710. doi:10.1038/sj.eye.6700197 .
^ Feltgen, Nicolas; Walter, Peter (2014-01-06). „Rhegmatogenous Retinal Detachment”. Deutsches Ärzteblatt international. ISSN 1866-0452. doi:10.3238/arztebl.2014.0012.
^ Shukla Manoj, Ahuja OP, Jamal Nasir (1986). „Epidemiological study of nontraumatic phakic rhegmatogenous retinal detachment”. Indian J Ophthalmol. 34: 29—32.
^ Byer, Norman E. (1994). „Natural History of Posterior Vitreous Detachment with Early Management as the Premier Line of Defense against Retinal Detachment”. Ophthalmology. 101 (9): 1503—1514. ISSN 0161-6420. doi:10.1016/s0161-6420(94)31141-9.
^ „eMedicine - Retinal Detachment : Article by Gregory Luke Larkin, MD, MSPH, MSEng, FACEP”. web.archive.org. 2008-01-14. Arhivirano iz originala 14. 01. 2008. g. Pristupljeno 2024-08-24. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[nhs-1] „Detached retina (retinal detachment)”. www.nhs.co.uk. NHS. 2020-12-16. Pristupljeno 2023-05-04.

[2] „Retinal detachment”. MedlinePlus Medical Encyclopedia. National Institutes of Health. 2005. Pristupljeno 2006-07-18.

[3] „Retinal detachment”. patient.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-08-23.

[nature-4] Ghazi, NG; Green, WR (2002). „Pathology and pathogenesis of retinal detachment”. Eye. 16 (4): 411—421. PMID 12101448. S2CID 11815710. doi:10.1038/sj.eye.6700197 .

[5] Feltgen, Nicolas; Walter, Peter (2014-01-06). „Rhegmatogenous Retinal Detachment”. Deutsches Ärzteblatt international. ISSN 1866-0452. doi:10.3238/arztebl.2014.0012.

[6] Shukla Manoj, Ahuja OP, Jamal Nasir (1986). „Epidemiological study of nontraumatic phakic rhegmatogenous retinal detachment”. Indian J Ophthalmol. 34: 29—32.

[7] Byer, Norman E. (1994). „Natural History of Posterior Vitreous Detachment with Early Management as the Premier Line of Defense against Retinal Detachment”. Ophthalmology. 101 (9): 1503—1514. ISSN 0161-6420. doi:10.1016/s0161-6420(94)31141-9.

[8] „eMedicine - Retinal Detachment : Article by Gregory Luke Larkin, MD, MSPH, MSEng, FACEP”. web.archive.org. 2008-01-14. Arhivirano iz originala 14. 01. 2008. g. Pristupljeno 2024-08-24. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

Klasifikacija	D ICD-10: H33 ICD-9-CM: 361 MeSH: D012163
Spoljašnji resursi	eMedicine: oph/504 Patient UK: Odlubljivanje mrežnjače