Pređi na sadržaj

Oksana Masters

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Oksana Masters
(Oksana Masters)
Lični podaci
Datum rođenja(1989-06-19)19. jun 1989. (35 god.)
Mesto rođenjaHmeljnicki, Ukrajinska SSR, Sovjetski Savez
DržavljanstvoSjedinjene Američke Države američko
Sportske informacije
SportAtletika
Nagrade i medalje
Predstavljajući  Sjedinjene Države
Zimske Paraolimpijske igre
Paraolimpijsko skijaško trčanje
Zlatna medalja — prvo mesto 2018. Pjongčang 1,5 km sprint klasično sedenje
Zlatna medalja — prvo mesto 2018. Pjongčang 5 km sedeći
Zlatna medalja — prvo mesto 2022. Peking mešovita štafeta 4 × 2,5 km
Srebrna medalja — drugo mesto 2014. Soči 12 km sedeće
Srebrna medalja — drugo mesto 2022. Peking 15 km sedeće
Srebrna medalja — drugo mesto 2022. Peking sprint 1,5 km sedeće
Srebrna medalja — drugo mesto 2022. Peking 10 km sedeće
Bronzana medalja — treće mesto 2014. Peking 5 km sedeće
Bronzana medalja — treće mesto 2018. Pjongčang 12 km sedeće
Parabiatlon
Zlatna medalja — prvo mesto 2022. Peking 6 km sedeće
Zlatna medalja — prvo mesto 2022. Peking 12,5 km sedeće
Srebrna medalja — drugo mesto 2018. Pjongčang 6 km sedeće
Srebrna medalja — drugo mesto 2018. Pjongčang 12,5 km sedeće
Srebrna medalja — drugo mesto 2022. Peking 10 km sedeće
Letnje Paraolimpijske igre
Paraolimpijsko veslanje
Zlatna medalja — prvo mesto 2022. Peking 6 km sedeće
Zlatna medalja — prvo mesto 2022. Peking 12,5 km sedeće
Srebrna medalja — drugo mesto 2018. Pjongčang 6 km sedeće
Srebrna medalja — drugo mesto 2018. Pjongčang 12,5 km sedeće
Srebrna medalja — drugo mesto 2022. Peking 10 km sedeće
Parabiciklizam
Zlatna medalja — prvo mesto 2020. Tokijo Trka na hronometar H4–5
Zlatna medalja — prvo mesto 2020. Tokijo Drumska trka H5
Drumsko svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 2023. Glazgov Drumska trka H5

 

Oksana Masters (engl. Oksana Masters; rođena 19. juna 1989) je američka višesportska paraolimpijska atletičarka ukrajinskog porekla iz Luivila, Kentaki. Pošto se prvenstveno specijalizovala za veslanje i skijaško trčanje, osvojila je prvu medalju Sjedinjenih Američkih Država u mešovitom dubl skulu trupom i rukama na Letnjim paraolimpijskim igrama u Londonu 2012.[1] Bila je i deo američkog tima u nordijskom skijanju na Zimskim paraolimpijskim igrama 2014. i Zimskim paraolimpijskim igrama 2018. Osvojila je dve paraolimpijske medalje 2014. godine i pet paraolimpijskih medalja 2018. godine, uključujući dve zlatne.[2] Prešla je na parabiciklizam nakon Paraolimpijskih igara 2012. i takmičila se na Letnjim paraolimpijskim igrama 2016. i 2020. godine, osvojivši dve zlatne medalje na poslednjim. Učestvovala je na Zimskim paraolimpijskim igrama 2022, osvojivši zlatnu medalju u biatlonu – žene na 6 kilometara, sedeći.[3]

Oksana je osvojila nagradu Laureus za najboljeg svetskog sportiste godine sa invaliditetom 2020.[4]

Rani život

[uredi | uredi izvor]

Oksana je rođena 1989. u Hmeljnickom,[5] Ukrajina, tri godine nakon nuklearne katastrofe u Černobilju, sa nekoliko urođenih defekata izazvanih radijacijom,[6][7] uključujući tibijalnu hemimeliju koja je rezultirala različitim dužinama nogu, nedostatkom nošenja težine potkolenice u listovima, prepleteni prsti bez palčeva i šest prstiju na svakoj nozi.[5] Roditelji su je napustili i dali je u ukrajinsko sirotište; nastavila bi da prelazi u još dva sirotišta do 7. godine.[8] U sirotištu su je muškarci redovno tukli i silovali, ponekad i više od jednom dnevno. Žene koje su tamo radile su se pretvarale da ne primećuju.[5][9]

U sirotištu, Oksana je bila svedok ubistva još jedne devojčice siročeta, njene najbolje prijateljice Lejni. Deca u sirotištu su uvek bila na ivici gladi i neuhranjenosti, pa su se jedne noći Lejni i Oksana iskrale po hranu, ali se Oksana okliznula i udarila u stolicu. Muškarci koji su čuli buku pronašli su Lejni. Oksana je uspela da se sakrije, ali je čula da su šest puta udarili Lejni. Njena najbolja prijateljica umrla je od posledica od zadobijenih povreda.[5]

Nakon što je napunila 7 godina, Oksanu je usvojio Gej Masters, neoženjeni američki profesor komunikacijskih poremećaja bez svoje biološke dece.[5][10]

Nakon preseljenja u Sjedinjene Države 1997. godine, obe Oksanine noge su na kraju amputirane iznad kolena – njena leva noga sa devet godina i desna noga sa 14 godina – pošto su postajale sve bolnije i nisu mogle da izdrže njenu težinu.[11] Oksana je takođe imala operaciju da modifikuje svoje unutrašnje prste na svakoj ruci kako bi mogli da funkcionišu kao palci.[10]

Kada je Masters stigla u SAD, njena majka je bila profesor na Univerzitetu u Bafalu; preselila se u Luivil, Kentaki 2001. godine kada je njena majka zauzela mesto profesora na Univerzitetu Luisvil,[12] i diplomirala na gradskoj srednjoj školi Aterton 2008.[13]

Ja sam ljubitelj kafe, ljubitelj životinja i svetski putnik sa strašću za sportom. Zaista verujem da ako sanjamo, možemo da postignemo… Pogotovo kada imate šoljicu dobre kafe u ruci. Proživela sam prvih sedam i po godina svog života u sirotištu, zamišljajući kako bi se osećala postižući uspeh za koji sam oduvek znala da mogu da postignem.[14]

Veslačka karijera

[uredi | uredi izvor]
Rob Džons i Oksana Masters na Paraolimpijskom svetskom prvenstvu 2012. u Beogradu, Srbija

Masters je počela paraolimpijsko (adaptivno) veslanje 2002. sa 13 godina,[5][10] neposredno pre nego što joj je amputirana desna noga.[5] Nastavila je kasnije i počela da se takmiči sa adaptivnim veslanjem. 2010. godine se takmičila na (CRASH-B Sprints) Sprint Svetskom prvenstvu u veslanju u dvorani postavljajući svetski rekord u tom takmičenju. Ona je takođe bila prva adaptivna skularica koja se takmičila na regati Veslačkog kluba Indijanapolis "Head of the Eagle", pobedivši pritom na otvorenom pojedinačnom takmičenju za žene.[10]

2011. godine, Masters i timski kolega Augusto Perez su zauzeli drugo mesto na Adaptive World Championship trials in West Windsor u Vest Vindzoru, Nju Džersi.[10]

U pripremama za Paraolimpijske igre u Londonu 2012, Masters se udružila sa Robom Džonsom, veteranom marinaca Sjedinjenih Država koji je izgubio obe noge u eksploziji IED-a u Avganistanu.[5][10] Masters i Džons su sebe nazvali „Tim loša kompanija“ [15] i nastavili da pobeđuju i na Adaptivnim svetskim prvenstvima i na Finalnoj paraolimpijskoj kvalifikacionoj regati sa značajnom razlikom.[10]

2. septembra, na Paraolimpijskim igrama u Londonu 2012. godine, Masters i Džons su završili na trećem mestu — osvojivši prvu medalju Sjedinjenih Država (bronzanu) u mešovitom dublu trupa i ruku sa konačnim vremenom 4:05,56. Završili su iza Kine (zlato) i Francuske (srebro), a tek su nadmašili Veliku Britaniju.[1]

Zbog povrede leđa, Masters je odustala od takmičarskog veslanja od osvajanja bronzane medalje na Paraolimpijskim igrama u Londonu 2012. godine. Od tada se bavi parabiciklom i skijaškim trčanjem.[16]

Karijera skijaškog trčanja

[uredi | uredi izvor]
Oksana Masters na Zimskim paraolimpijskim igrama 2014. u Sočiju, Rusija

Nakon osvajanja medalje u veslanju na Paraolimpijskim igrama 2012, Masters je počela da se bavi skijaškim trčanjem. Na Zimskim paraolimpijskim igrama 2014. u Sočiju, Rusija, osvojila je srebrnu medalju u 12. km nordijskom i bronzanu medalju u 5 km nordijskom. Takođe je zauzela četvrto i osmo mesto u dve biatlonske discipline. Masters je za to vreme zadobila povredu leđa i zbog toga je odustala od veslanja. Počela je da vozi bicikl kao deo procesa oporavka.[17]

Masters je osvojila svoju prvu zlatnu paraolimpijsku medalju na Zimskim paraolimpijskim igrama 2018. u sprintu na 1,5 km za žene u klasičnom skijaškom trčanju nakon što je doživela više neuspeha. Ona je povredila lakat tri nedelje pre Igara, a takođe se povukla sa takmičenja u biatlonu dan ranije nakon što je pala tokom trke.[18][19] Sa tih Igara osvojila je ukupno pet medalja, tri u krosu i dve u biatlonu. Osvojila je zlatnu medalju u skijaškom trčanju na 5 km sedeći i bronzanu u skijaškom trčanju na 12 km sedeći. Osvojila je srebrne medalje na 6 km sedećem biatlonu i 12,5 km u sedećem biatlonu.[20][21][22]

Masters je osvojila srebrnu medalju u ženskoj 6 km disciplini sedeći biatlon na Svetskom prvenstvu u parasnežnim sportovima 2021. održanom u Lilehameru, Norveška.[23][24] Osvojila je i bronzanu medalju u ženskoj konkurenciji 10 km - sedeći biatlon događaju.[25][26] U skijaškom trčanju, osvojila je zlatnu medalju u sedećim disciplinama za žene.[27][28]

Masters je osvojila svoju prvu zlatnu paraolimpijsku medalju u biatlonu na Zimskim paraolimpijskim igrama 2022. u 6. km sedeći biatlon događaj.[29]

Biciklistička karijera

[uredi | uredi izvor]

Masters je osvojila dve bronzane medalje Svetskog kupa i bronzanu medalju na UCI svetskom prvenstvu na parabiciklističkoj stazi.[11] Učestvovala je u disciplinama ručnog biciklizma na Paraolimpijskim igrama u Riju 2016. godine, gde je zauzela 4. mesto u trci na drumu i 5. u vožnji na vreme.[17] Na Paraolimpijskim igrama 2020. u Tokiju završila je prva u vožnji na hronometar i u drumskoj trci, što je bila njena prva paraolimpijska zlatna medalja na Letnjim igrama.

Lični život

[uredi | uredi izvor]

Masters je u vezi sa američkim paraolimpijcem Aronom Pajkom.

Medijski nastupi

[uredi | uredi izvor]

Mastersova životna priča je predstavljena u brojnim medijskim izvorima, uključujući Spirit, časopis za letenje Sautvest erlajns-a [10] i Sports ilustrejted-a.[5] Takođe je proglašena za jednu od „11 najzgodnijih paraolimpijskih sportista“ od strane msn NOW, The Guardian ju je proglasio za jednu od deset američkih sportista koje treba gledati,[30] i pozirala je gola za ESPN The Magazine, godišnjak „The Body Issue“ koji prikazuje gole i oskudno odevene sportiste.[31] Apple ju je predstavio u videu „Pravi razliku. Jedna po jedna aplikacija“, gde objašnjava kako se njen život promenio sa iOS aplikacijama.

Autor

[uredi | uredi izvor]
  • The Hard Parts: A Story of Courage and Triumph (Tvrdi delovi: Priča o hrabrosti i trijumfu) - Tvrdi povez – 21. februar 2023.[32]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Johnson, Stephen (5. 9. 2012). „Lovettsville veteran wins bronze in Paralympics”. Loudoun Times-Mirror. Leesburg, Virginia: Times Community Media. Pristupljeno 15. 11. 2023. 
  2. ^ U.S. Olympic Committee (21. 2. 2013). „2014 U.S. Paralympic Team Named”. TeamUSA.org. Arhivirano iz originala 21. 2. 2014. g. Pristupljeno 1. 3. 2014. 
  3. ^ OlympicTalk (2022-03-05). „Oksana Masters wins first U.S. gold of Winter Paralympics”. OlympicTalk | NBC Sports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-05. 
  4. ^ „PAST WINNERS”. Laureus Sport for Good Foundation. 
  5. ^ a b v g d đ e ž z Rosenberg, Michael (27. 8. 2012). „The Marine And The Orphan”. Sports Illustrated. Time Inc. Arhivirano iz originala 27. 01. 2013. g. Pristupljeno 11. 9. 2012. 
  6. ^ Holm, Jeremy (25. 8. 2012). „Opinion: Let's not forget about Team USA's other half”. KSL.com. Salt Lake City: Deseret Digital Media. Pristupljeno 11. 9. 2012. 
  7. ^ „'Chernobyl made me an orphan. I don't let it define me'”. BBC Sport (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-05. 
  8. ^ Dart, Tom; @Tom_Dart (2020-07-09). „'I was lucky to make it out the orphanage': Oksana Masters' extraordinary journey”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-09-27. 
  9. ^ „370: Finding Your Superpower in a World of Adversity”. Finding Mastery (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-09-27. 
  10. ^ a b v g d đ e ž Cengel, Katya. „Oksana” (PDF). Spirit. Southwest Airlines. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 10. 2013. g. Pristupljeno 11. 9. 2012. 
  11. ^ a b „About Me: Oksana Masters”. Arhivirano iz originala 2016-08-05. g. 
  12. ^ „Daughter of Louisville physician to go for gold at 2014 Winter Paralympics” (Saopštenje). University of Louisville Physicians. 6. 3. 2014. Arhivirano iz originala 6. 8. 2016. g. Pristupljeno 10. 3. 2014. 
  13. ^ Brownstein, Glenn (9. 3. 2014). „Louisville's Oksana Masters wins milestone silver medal in Winter Paralympics skiing”. The Courier-Journal. Arhivirano iz originala 2014-03-10. g. Pristupljeno 10. 3. 2014. 
  14. ^ „About Me - Oksana”. oksanamastersusa.com. Pristupljeno 10. 8. 2024. 
  15. ^ Jackman, Tom (30. 8. 2012). „Lovettsville's Rob Jones to compete in rowing in London Paralympic games”. The Washington Post. Pristupljeno 11. 9. 2012. 
  16. ^ [1] Paralympian Oksana Masters pursues cycling spot – USA Today Sports Retrieved May 17, 2016.
  17. ^ a b „Oksana Masters”. Arhivirano iz originala 11. 10. 2014. g. 
  18. ^ „2018 Paralympics: After setbacks, Oksana Masters wins gold”. USA TODAY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-03-16. 
  19. ^ „Oksana Masters claims her first Paralympic gold at Pyeongchang 2018”. Pristupljeno 2018-03-16. 
  20. ^ Parker-Pope, Tara (2018-03-09). „Oksana Masters's Road From a Ukrainian Orphanage to Paralympic Stardom”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2018-03-10. 
  21. ^ „2018 Paralympics: Oksana Masters' attitude, strength make her medal favorite in six events”. USA TODAY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-03-10. 
  22. ^ „Oksana Masters, still a 'baby' in biathlon, poised for Paralympic gold”. NBC Olympics (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 10. 3. 2018. g. Pristupljeno 2018-03-10. 
  23. ^ Houston, Michael (15. 1. 2022). „Russians take biathlon golds at World Para Snow Sports Championships”. InsideTheGames.biz. Pristupljeno 15. 1. 2022. 
  24. ^ „Clean podium sweeps for RPC and Ukraine on Para biathlon's opening day”. Paralympic.org. 15. 1. 2022. Pristupljeno 15. 1. 2022. 
  25. ^ „Belarus' Yury Holub reigns supreme for second gold medal despite icy slip”. Paralympic.org. 16. 1. 2022. Pristupljeno 16. 1. 2022. 
  26. ^ Houston, Michael (16. 1. 2022). „Russian trio win again in biathlon at the World Para Snow Sports Championships”. InsideTheGames.biz. Pristupljeno 16. 1. 2022. 
  27. ^ Houston, Michael (18. 1. 2022). „Masters wins first gold of World Para Snow Sports Championships”. InsideTheGames.biz. Pristupljeno 18. 1. 2022. 
  28. ^ „USA's Oksana Masters claims 10th world title days after recovering from COVID”. Paralympic.org. 18. 1. 2022. Pristupljeno 18. 1. 2022. 
  29. ^ OlympicTalk (2022-03-05). „Oksana Masters wins first U.S. gold of Winter Paralympics”. OlympicTalk | NBC Sports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-05. 
  30. ^ Parker, Graham (24. 8. 2012). „Paralympics 2012: 10 US athletes to watch in London”. The Guardian. Guardian News and Media Limited. Pristupljeno 11. 9. 2012. 
  31. ^ Rapp, Timothy. „ESPN Body Issue 2012: Best Quotes from the Athletes Who Posed for the Mag”. Bleacher Report. 
  32. ^ Masters, Oksana (2023-02-21). The Hard Parts (na jeziku: engleski). Scribner. ISBN 978-1-3985-1992-3. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оксана_Мастерс&oldid=28865019”