Pređi na sadržaj

Оливер Твист (film iz 1948)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Oliver Tvist
Filmski poster
Izvorni naslovOliver Twist
RežijaDejvid Lin
ScenarioDejvid Lin
Stenli Hejns
ProducentRonald Nim
Entoni Hejvlok-Alan
Temelji se naOliver Tvist
(Čarls Dikens)
Glavne ulogeDžon Hauard Dejvis
Alek Ginis
Robert Njuton
Kej Volš
Entoni Njuli
Dajana Dors
MuzikaArnold Baks
Direktor
fotografije		Gaj Grin
MontažaDžek Haris
Producentska
kuća		Cineguild
DistributerGeneral Film Distributors
Godina1948.
Trajanje116 minuta
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Budžet371.500 funti[1]
Zarada380.400 funti[1]
IMDb veza

Oliver Tvist (engl. Oliver Twist) je britanski dramski film iz 1948. godine, režisera i ko-scenariste Dejvida Lina, zasnovan na istoimenom romanu Čarlsa Dikensa.[2] Ovo je druga Linova adaptacija nekog Dikenovog dela, pošto je dve godine ranije režirao Velika očekivanja, a za ovaj film je ponovo okupio većinu filmske ekipe, uključujući producente Ronalda Nima i Entonija Hejvloka-Alana, direktora fotografije Gaja Grina, scenografa Džona Brajana, kao i montažera Džeka Harisa. Džon Hauard Dejvis je tumačio naslovnu ulogu, dok su se u sporednim ulogama našli Alek Ginis, Robert Njuton, Kej Volš, Entoni Njuli i Dajana Dors.

Godine 1999, Britanski filmski institut je smestio ovaj film na 46. mesto liste 100 najboljih britanskih filmova. Šest godina kasnije našao se na listi „Top 50 filmova koje bi trebalo da pogledate do 14. godine”.

Radnja

[uredi | uredi izvor]

Mlada žena pred porođajem odlazi do parohijskog sirotinjskog doma i umire nakon što rodi dečaka, kome uprava sirotinjskog doma sistematski daje ime Oliver Tvist. Kako godine prolaze, devetogodišnji Oliver i ostala deca u domu pate od bezosećajne ravnodušnosti nadležnih zvaničnika: gospodina Bambla i matrone gospođe Korni. Jednom prilikom, gladna deca vuku slamke; Oliver izvlači najkraću i primoran je da traži još jednu porciju kaše.

Zbog svoje drskosti odmah biva poslat na šegrtovanje kod pogrebnika, gospodina Soberija, koji ga nešto bolje tretira. Međutim, kada drugi šegrt, Noa Klejpol, počne da vređa njegovu mrtvu majku, Oliver pobesni i napada ga, nakon čega ga Soberi pretuče.

Oliver beži u London. Vrdalama Preprednjaković, vešti mladi džeparoš, primećuje ga i odvodi ga kod Fejgina, starog Jevrejina koji obučava decu da budu džeparoši. Fejgin šalje Olivera da posmatra i uči kako Preprednjaković i još jedan dečak pokušavaju da opljačkaju gospodina Braunloa, bogatog starijeg gospodina. Njihov pokušaj je otkriven, a rulja počinje da juri Olivera po ulicama, nakon čega je priveden. Jedan svedok otkriva vlastima da Oliver nije kriv za počinjeno delo, a gospodin Braunlo odvodi dečaka svojoj kući. Tamo, Oliver doživljava srećan život kakav nikada ranije nije imao, pod brigom gospodina Braunloa i njegove ljubazne domaćice, gospođe Bedvin.

U međuvremenu, Fejgina posećuju misteriozni Monks, koji pokazuje veliko interesovanje za Olivera. On šalje Monksa kod Bambla i gospođe Korni (sada Bamblove supruge); Monks kupuje od njih jedinu stvar koja može da identifikuje Oliverove roditelje, medaljon sa portretom njegove majke.

Igrom slučaja, Fejginov saradnik, zlobni Bil Sajks, i Nensi, Sajksova dobrodušna devojka (i bivša Fejginova učenica), nalete na Olivera na ulici i na silu ga odvedu nazad kod Fejgina. Nensi oseća grižu savesti i, nalazeći oglas putem kojeg gospodin Braunlo nudi nagradu za Oliverov povratak, kontaktira gospodina i obećava da će mu isporučiti Olivera sledećeg dana. Međutim, sumnjičavi Fagin je naterao Preprednjakovića da je prati. Kada Fejgin o ovome obavesti Sajksa, ovaj se razbesni i ubija Nensi, verujući i da ga je izdala.

Ubistvo izaziva gnev javnosti na bandu – posebno Sajksa koji pokušava da pobegne uzimajući Olivera za taoca. Penjući se preko krovova sa užetom za penjanje okačenim oko vrata, Sajksa upuca jedan čovek iz rulje i on slučajno biva obešen kada izgubi oslonac. Gospdoin Braunlo i vlasti spašavaju Olivera. Fejgin i ostali njegovi saradnici su privedeni. Monksov udeo u zaveri je otkriven i on je uhapšen. Otkriveno je da je on pokušao da obezbedi svoje nasledstvo; ispostavlja se da je Oliver unuk gospodina Braunloa. Zbog svoje umešanosti u Monksovu šemu, gospodin i gospođa Bambl gube posao u sirotinjskom domu. Oliver se srećno ponovo ujedinjuje sa svojim novootkrivenim dedom i gospođom Bedvin.

Uloge

[uredi | uredi izvor]
Glumac Uloga
Džon Hauard Dejvis Oliver Tvist
Alek Ginis Fejgin
Robert Njuton Bil Sajks
Kej Volš Nensi
Entoni Njuli Vrdalama Preprednjaković
Dajana Dors Šarlot
Frensis L. Salivan gospodin Bambl
Henri Stivenson gospodin Braunlo
Meri Kler gospođa Korni
Džozefin Stjuart Oliverova majka
Ralf Truman Monks
Ketlin Harison gospođa Soberi
Gib Maklohlin gospodin Soberi
Ejmi Venes gospođa Bedvin
Frederik Lojd gospodin Grimvig
Majkl Dir Noa Klejpol

Kontroverze

[uredi | uredi izvor]
Krukšankova ilustracija Fejgina

Iako je gluma Aleka Ginisa pohvaljena, prikaz Fejgina i njegovu šminku neki su smatrali antisemitskim, jer se smatralo da održava jevrejske stereotipe.[3] Ginis je nosio tešku šminku, uključujući i veliki protetski nos, kako bi izgledao kao lik kakav se pojavljuje na ilustracijama Džordža Krukšanka u prvom izdanju romana. Pri početku produkcije, Administracija produkcijskog kodeksa je savetovala Dejvida Lina da „ima na umu da je preporučljivo da se izostave svi elementi ili zaključci koji bi bili uvredljivi za bilo koju rasnu ili religijsku grupu iz prikaza Fejgina.”[4]

Lin je naručio šminkeru Stjuartu Fribornu da kreira Fejginove karakteristike; Friborn je sugerisao Dejvidu Linu da Fejginov preterani profil treba ublažiti zbog straha da ne izazove uvredu, ali je Lin odbio ovu ideju. U testu snimku na kojem je Ginis imao ublaženu šminku, za Fejgina je rečeno da liči na Isusa Hrista.[5] Na osnovu toga, Lin je odlučio da nastavi snimanje sa vernom reprodukcijom Krukšankovog Fejgina, ističući da Fejgin nije eksplicitno identifikovan kao Jevrejin u scenariju.[6]

Kada je objavljen 1948. godine, film je kritikovao američki kolumnista Albert Dojč, koji ga je pogledao u Londonu. Dojč je napisao da čak ni Dikens „ne bi mogao da učini Fejgina upola tako strašnim” i upozorio je da će film rasplamsati plamen antisemitizma. Njujorški odbor rabina apelovao je na Erika Džonstona, šefa Uprave za produkcijski kodeks, da zadrži film van SAD. Druge jevrejske grupe su se takođe usprotivile, a studio Rank Organization je u septembru 1948. objavio da je objavljivanje u SAD „odloženo na neodređeno vreme”.[7]

Kao rezultat ovakvih protesta, film je objavljen u Sjedinjenim Državama tek 1951. godine, sa uklonjenih 12 minuta materijala.[8] Dobio je široko priznanje kritičara, ali, za razliku od Velikih očekivanja, još jedne Linove adaptacije Dikensa, nije bio nominovan ni za jednog Oskara. Film je zabranjen u Izraelu zbog antisemitizma. Takođe je zabranjen je u Egiptu zbog preterano pozitivnog prikaza Fejgina.[9]

Izdavanje filma u Nemačkoj u martu 1949. dočekano je protestima Jevreja koji su mu se protivili. Gradonačelnik Berlina Ernst Rojter bio je potpisnik njihove peticije kojom se tražilo povlačenje filma. Prikaz Fejgina se smatrao posebno problematičnim nakon nedavnih posledica Holokausta.[10]

Počev od 1970-ih, u Sjedinjenim Državama počela je da se prikazuje cela verzija Linovog filma i ova verzija je danas dostupna na DVD-u.

Prijem

[uredi | uredi izvor]

Oliver Tvist je bio peti najpopularniji film na britanskim blagajnama 1949. godine.[11][12] Prema listu Kinematograph Weekly, „najveći pobednik” na britanskim blagajnama 1948. godine bile su Najbolje godine naših života, sa Prolećem u Park Lejnu kao najuspešnijim britanskim filmom, nakon čega su sledili filmovi: Uvek pada kiša u nedelju, Moj brat Džonatan, Put za Rio, Miranda, Idealan muž, Goli grad, Crvene cipelice, Ulica Zelenog delfina, Zauvek Amber, Život sa ocem, Slabiji pol, Oliver Tvist, Pali idol i Dečak Vinslouovih.[13]

Film je zaradio 277.300 funti u Velikoj Britaniji i 103.100 funti u ostatku sveta.[1]

Nakon zakasnelog objavljivanja filma u Sjedinjenim Državama, Bosli Krauter ga je pohvalio u recenziji za The New York Times, napisavši:

„...sa sigurnošću se može reći da je ovo samo vrhunsko delo filmske umetnosti i, bez sumnje, jedan od najboljih filmskih adaptacija književnog klasika ikada napravljenih.”[14]

Na sajtu Rotten Tomatoes, film ima rejting odobravanja od 100% na osnovu recenzija 24 kritičara, sa prosečnom ocenom 8,6/10. Konsenzus kritičara sajta glasi:

„Dejvid Lin donosi prljavu lepotu viktorijanske Engleske Čarlsa Dikensa u živopisan bioskopski život u Oliveru Tvistu, čudesnoj adaptaciji kojoj pomažu nezaboravna fotografija Gaja Grina i neobična gluma Aleka Ginisa.”[15]

Nasleđe

[uredi | uredi izvor]

Autor Mark Napolitano je primetio da je Linova verzija Olivera Tvista imala uticaj na skoro svaku narednu adaptaciju ovog Dikensovog romana. Film je imao dva glavna dodatka koji nisu bili u originalnom romanu.[16] O uvodnoj sceni, ideji koja potiče od Kej Volš,[17] Napolitano je napisao:

„Uvodna scena, koja prikazuje izmučenu i trudnu Agnes kako šepa do parohijskog sirotinjskog doma usred oluje, predstavlja zadivljujuću sliku koja će odjeknuti kod kasnijih adaptatora. Što je još važnije, finale Linove adaptacije je zasenilo Dikensovu završnicu u narodnom sećanju priče; vrhunac na krovu Fejginove jazbine oduzima dah.”

Tekstopisac Lajonel Bart je priznao da je Linov film igrao ulogu u njegovoj koncepciji mjuzikla Oliver![traži se izvor] Linov biograf, Stiven Silverman, pomenuo je da filmska verzija Olivera! iz 1968. „više liči na nepotpisanu adaptaciju Linovog filma po priči i izgledu, nego na bilo Dikensov roman ili na Bartovu pozorišnu predstavu.”[18]

Katarin Kreb je napisala:

„Jedna uobičajena pritužba na formu Dikensovog Olivera Tvista bila je da se autor toliko zaljubio u svog mladog heroja da nije mogao da podnese da propati od pada u Fejginove ruke po treći put i tako ga je učinio besposlenim posmatračem u poslednjoj polovini knjige”.

Autor Edvard Lekomt pripisuje Linu zasluge za rešavanje problema u svojoj filmskoj verziji,[19] gde Oliver ostaje „u centru akcije” i ima „daleko herojskiju” ulogu.[20]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Chapman, J. (2022). The Money Behind the Screen: A History of British Film Finance, 1945-1985. Edinburgh University Press pp. 354. Income is in terms of producer's share of receipts.
  2. ^ Silverman, Stephen M. (1992). David Lean. H. N. Abrams, Inc. str. 77. ISBN 9780810925076. 
  3. ^ „"JUNIOR ANGEL" AS FILM OLIVER TWIST.”. The Sunday Herald. Sydney: National Library of Australia. 30. 1. 1949. str. 5 Supplement: Magazine Section. Pristupljeno 7. 7. 2012. 
  4. ^ Drazin, Charles (3. 5. 2013). „Dickens's Jew – from evil to delightful”. The Jewish Chronicle. Pristupljeno 27. 6. 2013. 
  5. ^ Mark Burman, presenter (27. 6. 2013). „Stuart: A Face Backwards”. BBC Radio 4 Extra. London. 13 min. BBC Radio 4. Pristupljeno 27. 6. 2013. 
  6. ^ Phillips, Gene D. (2006). „Oliver Twist (1948)”. Beyond the Epic: The Life and Films of David Lean. University Press of Kentucky. ISBN 0813138205. 
  7. ^ „Cinema: Anti-Semitic Twist?”. Time (na jeziku: engleski). 1948-10-04. ISSN 0040-781X. Pristupljeno 2022-11-26. 
  8. ^ Sragow, Michael (1999-01-11). „Oliver Twist”. Criterion Collection. Pristupljeno 2021-04-22. 
  9. ^ Brooks, Xan (8. 8. 2000). „The ten best Alec Guinness movies”. The Guardian. London. Pristupljeno 20. 1. 2013. 
  10. ^ „Fagin in Berlin Provokes a Riot”. LIFE. 7. 3. 1949. str. 38. Pristupljeno 27. 6. 2013. 
  11. ^ „THE STARRY WAY.”. The Courier-Mail. Brisbane: National Library of Australia. 8. 1. 1949. str. 2. Pristupljeno 11. 7. 2012. 
  12. ^ Thumim, Janet. „The popular cash and culture in the postwar British cinema industry”. Screen. sv. 32 br. 3. str. 258. 
  13. ^ Lant, Antonia (1991). Blackout : reinventing women for wartime British cinema. Princeton University Press. str. 232. 
  14. ^ Crowther, Bosley (31. 7. 1951). „The Screen in Review; 'Oliver Twist,' Rank Film Based on Charles Dickens Novel, at Park Avenue Theatre”. The New York Times. 
  15. ^ „Oliver Twist (1951)”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Pristupljeno 18. 4. 2020. 
  16. ^ Napolitano, Marc (2014). „Chapter 1 - Setting The Stage: Oliver Twist, Lionel Bart, and Cultural Contexts”. Oliver!: A Dickensian Musical. Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-936482-4. 
  17. ^ Pulver, Andrew (2004-04-09). „The principle of Good: David Lean's Oliver Twist (1948)”. The Guardian. Pristupljeno 2021-04-22. 
  18. ^ Silverman, Stephen (1992). David Lean. New York: H. N. Abrams. str. 79. 
  19. ^ Crabbe, Katharyn (jesen 1977). „Lean's "Oliver Twist": Novel to Film”. Film Criticism. 2 (1): 50. 
  20. ^ Crabbe, str. 47

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оливер_Твист_(филм_из_1948)&oldid=28953827”