Pređi na sadržaj

Olimpus skandal

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Logo Olimpusa, japanskog proizvođača optikčkih i reprografskih proizvoda

Olimpus skandal predstavlja niz događaja koji je prethodio smeni Majkla Vudforda sa mesta predsednika i izvršnog direktora japanske kompanije Olimpus, jednog od vodećih svetskih proizvođača optičke opreme. Ovaj događaj se odigrao 14. oktobra 2011. Naime, Vudford je tokom boravka na poziciji predsednika došao do podataka o seriji bizarnih spajanja i akvizicija u vrednosti od 1,7 milijardi dolara, što je ukazivalo na tobaši šemu.[1] Nedugo zatim, Vudford će biti smenjen sa pozicije na kojoj je do sada boravio, a na njegovo mesto će se vratiti čovek koji ga je tu i postavio, tadašnji predsednik odbora Cujoši Kikukava.[2] Vudford je momentalno napustio Japan iz straha da će biti ućutkan i uputio se medijima, čime je postao prvi izvršni direktor internacionalne korporacije koji se oglasio protiv sopstvene kompanije.[1]

Incident je podigao zabrinutost o kredibilitetu japanskih korporativnih upravljanja i prisutnosti tobaši šeme među japanskim korporacijama. Japanski mediji su čak spekulisali i o povezanosti kompanije sa jakuzama.[3]

Uprkos poricanjima od strane Olimpusa, stvar je brzo prerasla u korporativni skandal zbog prikrivanja preko 1,5 milijardi dolara investicionih gubitaka[4] i drugih sumnjivih naknada i plaćanja koja datiraju iz kasnih 1980-ih, kao i sumnje u prikrivena plaćanja kriminalnim organizacijama. 26. oktobra, Šuiči Takajama je zamenio Kikukavu kao predsednika i izvršnog direktor. 8. novembra 2011, kompanija je priznala da je računovodstvena praksa kompanije bila neprikladna i da je novac korišćen za pokrivanje gubitaka na investicijama iz 1990-ih. Kompanija je za neprikladno računovodstvo okrivila bivšeg predsednika Cujošija Kikukavu, revizora Hidea Jamadu i izvršnog potpredsednika Hisašija Morija.[5]

Skandal se razvio u jedan od najvećih i najdugovječnijih finansijskih skandala u prikrivanju gubitaka u istoriji Japana.[6] Procenjuje se da je zbrisao 75–80% tržišne kapitalizacije,[7] doveo je do ostavke većeg dela odbora kompanije i istraga širom Japana, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država. Među optuženima u ovoj aferi, samo su dve osobe, oboje brokeri hartija od vrednosti, zapravo završile u zatvoru, na 3 - 4 godine.[8] Vudford je od Olimpusa dobio odštetu od oko 16 miliona dolara zbog klevete i nezakonitog otpuštanja 2012.[9]

Pozadina

[uredi | uredi izvor]
Sedište Olimpusa, Tokio

Tokom 1980-ih, mnoge japanske korporacije oslanjale su se na investicije kako bi podstakle profit, posebno u izvozu koji je bio narušen snažnim jenom. Toširo Šimojama, predsednik Olimpusa od 1984. do 1993. godine, priznao je japanskim industrijskim dnevnim novinama Nikkei 1986. godine da su, kada je glavni posao u teškom stanju, morali da zarađuju kroz finansijski inženjering. Olimpus je investirao u finansijske derivate i druge rizične investicije da bi povećao profit.[10] Ipak, Šimojama je izjavio da se ne seća da je bilo upotrebe tobaši šeme kako bi se zataškali gubici tokom njegovog boravka na mestu predsednika.[11] Kišimoto, predsednik Olimpusa od 1993. do 2001. godine, izjavio je da je Olimpus zabeležio gubitke od oko 17 milijardi jena za poslovnu godinu koja je završena u martu 2000. po savetu javno sertifikovanog računovođe. Ipak, negirao je umešanost u prikrivanjima gubitaka, i umesto toga sugerisao je na Hidea Jamadu, bivšeg korporativnog revizora, da ih je prikrivao.[12]

Godine 1991. Olimpus je imao gubitke od 2,1 milijarde jena na vrednosti svojih investicija nakon što je investiciona bonanca završena. U junu 1998. godine, Olimpus je bio predmet tržišnih glasina da je pretrpeo znatne gubitke u trgovanju derivatima, što je dovelo do pada njegovih akcija za 11% u samo tri dana. Glasine je odlučno demantovao Olimpus, koji je naknadno objavio rekordne profite. Kompanija je dalje obelodanila da je u oktobru 1999. godine izgubila skoro 17 milijardi jena od kamatnih stopa i valutnih svopova. Takođe je izvestila da je izgubila 2,9 milijardi jena u okviru Princeton Economics International Ponci šeme.[10]

Prema Blumbergu, godišnji izveštaj korporacije Olimpus za godinu završenu 31. marta 2010. pokazao je korekciju prethodnog perioda od 15,5 milijardi jena za gubitak u vezi sa kupovinom preferencijalnih akcija od neimenovane treće strane. Gudvil u njenom bilansu je takođe povećan za 13,5 milijardi jena.[13] Blumberg je primetio i da je Olimpus među 2% najdužnijih japanskih kompanija prema dugu kompanije u odnosu na njen kapital.[14]

Prema Olimpusovim računicama za godinu koja se završila 31. marta 2011. godine, godišnji prihod iznosio je 847,1 milijardi jena, a ukupni akcionarski kapital 262,5 milijardi jena. Imovina od 1 bilion jena na dan 31. marta 2011. uključivala je 175,5 milijardi jena gudvila, nematerijalnu imovinu.[15] Pod vođstvom Cujošija Kikukave, koji je postao predsednik 2001. godine, prihodi kompanije porasli su sa 467 milijardi jena na 847 milijardi jena, dok je profit iznosio relativno konstantnih 35 milijardi jena.[16] Septembra 2011. Olimpus je objavio da je otpisao deo ulaganja od 45 milijardi jena u obveznice tržišta u razvoju.[10]

Eksterni rast

[uredi | uredi izvor]

Pošto je potrošila oko 4 milijarde američkih dolara tokom ovog perioda pod upravom Kikukave, agresivna strategija eksternog rasta kompanije nije bila bez kritika.[16] Navodi se da je više od stotinu preduzeća kupljeno tokom Kikukavinog mandata, a da je većina bila neuvrštena na berzu i stvarala je gubitke. Investicije su bile u različitim sektorima kao što su briga o kućnim ljubimcima i proizvodnja DVD-ova, i često su imale malo veze sa osnovnim Olimpusovim poslovanjem.[17] Najznačajnija akvizicija je bila britanska kompanija za proizvodnju medicinske opreme Girus Grup, kupljena 2008. po ceni od 2 milijarde dolara. Iste godine, Olimpus je takođe isplatio 73,5 milijardi 965 miliona dolara kada je kupio tri manje kompanije – Altis, Humalabo i NjuzČef.[18] Nasuprot tome, Olimpus je 2009. godine prodao profitabilnu dijagnostičku jedinicu koju je gradio više od 40 godina za milijardu dolara da bi oslobodio kapital.[14]

Razotkrivanje skandala

[uredi | uredi izvor]

Vudfordova pozadina i istraga

[uredi | uredi izvor]

Majkl Vudford iz Liverpula radio je za Olimpus 30 godina, u početku za podružnicu u Velikoj Britaniji pod nazivom „Olympus KeyMed” kao prodavac hirurške opreme. Prvo je napredova do pozicije menadžera prodaje, a zatim do direktora prodaje i najzad 1990. godine imenovan je za generalnog direktora kompanije.  U oktobru 2004. Vudford je imenovan za izvršnog generalnog direktora Olympus Medical Systems Europe, gde je sproveo radikalan program promena u okviru ogranizacije što je rezutiralo udvostručenjem operativne dobiti u roku od tri godine.[19][20] Četiri godine kasnije, 2008. godine Vudfordu zapada za oči čudnovatost akvizicije kompanije Girus koja je trebalo da bude pod njegovom nadležnošću, ali je ipak obavljena iz Tokija. Iako je nameravao da podnese ostavku zbog ovoga, Vudford ipak ostaje u Olimpusu nakon što je uveravan da je sve u redu i unapređen da nadgleda Olimpusova evropska preduzeća i imenovan u glavni odbor. Nekoliko godina kasnije, 2011. godine Vudford počinje da se raspituje o ovoj akviziciji zbog optužbi tabloida za sumnjive isplate kao i za povezanost kompanije sa kriminalnim organizacijama, pre svega zbog 687 miliona dolara plaćenih savetnicima kao deo kupovine Girusa. Kikukava i Hisaši Mori negiraju te optužbe i odbacuju ih kao tabloidno senzacionalističko novinarstvo. Kikukava otkriva da je osoblju naredio da ne govore Vudfordu o optužbama jer je bio „prezauzet“ drugim stvarima. Vudford je počeo da šalje pisma Moriju i Kikukavi povodom njegove zabrinutosti oko pitanja upravljanja koja se odnose na akvizicije. Vudford je neka od pisama kopirao i poslao revizorima i pretio podnošenjem ostavke ukoliko ne dobije zadovoljavajuće odgovore na svoja pitanja. Iste godine Vudford zamenjuje Kikukavu na mestu predsednika i glavnog izvršnog direktora.[21]

Vudford na mestu generalnog direktora

[uredi | uredi izvor]

U aprilu 2011. godine Vudford biva unapređen na mesto predsednika i glavnog izvršnog direktora Olimpusa zbog zadovoljstva upravnog odbora napretkom koji je postignut pod njegovom upravom na prethodnim pozicijama[22][23] uprkos tome što je u vreme njegovog unapređenja bilo malo verovatno da će on biti imenovan na tu poziciju. Neke novine spekulisale su da je on izabran jer je smatrano da bi bilo lako kontrolisati ga. Vudford tvrdi da ga je i sam Kikukava privatno podsetio da je on i dalje glavni i da je Vudford tek nešto više od njegove lutke. Vudford je smatrao da je njegova promocija trebalo da smanji šansu da podnese ostavku. Bilo je jasno da je njegova pozicija nije bila ništa više od imena.[21]

Uprkos tome Vudford je nastavio sa ispitivanjem sumnjivih transakcija i čak angažovao PricewaterhouseCoopers (računovodstvenu firmu) kako bi nabavio dokaze za svoje sumnje. PWC ističe da je deo ugovora pod nazivom „naknada za uspeh“ od 687 miliona dolara isplaćena kompanijama Axes America LLC iz SAD i AXAM Investments Ltd sa Kajmanskih ostrva. Vudford je takođe kopirao i poslao poslednja 2 pisma članovima Ernst & Young organizacije koji su bili revizori Olimpusa kao i njihovom predsedniku i izvršnom direktoru. Četrnaestog oktobra, Kikukava, saziva hitan sastanak na kom je po njegovom predlogu Vudford jednoglasno smenjen sa pozicije glavnog izvršnog direktora, a na istu poziciju se vratio Kikukava. Kikukava je naveo da je do smene došlo jer je Vudford stvorio poteškoće u radu i nered unutar organizacije nasuprot onome što je od njega očekivano. Vudford je tvrdio da je njegov prinuđeni odlazak povezan sa dovođenjem u pitanje nekoliko prethodnih akvizicija, a pogotovo ugovora od 2,2 milijarde dolara za kupovinu Girusa 2008. godine.[21] Vudford je takođe izjavio za Blumberg: „Upravni odbor mora da ide, svi su toksični i zaraženi.“ Nekoliko dana kasnije Vudford najavljuje ostavku iz odbora Olimpusa i dodaje da pokušava da osigura najbolju moguću šansu za uspeh Olimpusa sa novim i neukaljanim odborom.[24]

Odgovor Olimpusa na optužbe

[uredi | uredi izvor]

Olimpus je tvrdio da nije bilo ničega neprikladnog u vezi sa plaćanjima i negira bilo kakvu povezanost sa „antidruštvenim snagama“. Na novinarskoj konferenciji 26-og oktobra, Kikukava izjavljuje kako mora otići „da bi povratio poverenje u kompaniju pod novom upravom“. Kikukava tvrdi da je Olimpus čist i izjavljuje: „Vudford je sam kriv za prigrabljivanje vlasti i smenjen je zbog autokratskog režima koji uključuje i zastrašivanje mog osoblja.“[21]

Kikukavin naslednik na mestu predsednika, Šuiči Takajama, takođe govori da kompanija nije učinila ništa pogrešno. „Pitate me o antidruštvenim snagama, ali ja apsolutno nisam upoznat sa nečim sličnim,“ rekao je Takajama na svojoj prvoj novinarskoj konferenciji.[21]

U odvojenom brifingu sa novinarima, Takajama je rekao kako nije mislio da je naknada za M&A „neprikladno velika“. Takođe izjavljuje da zbog pravila o poverljivosti on „nije u poziciji“ da zna kuda novac odlazi nakon što je Olimpus platio svoje savetnike.[21]

Olimpus nakon Vudfordovog odlaska

[uredi | uredi izvor]

Otpuštanje generalnog direktora i naknadne tvrdnje i protivtužbe izazvale su zabrinutost za budućnost japanskog proizvođača kamera i medicinske opreme. U intervjuu za Fajnenšel Tajms, Vudford je tvrdio da je možda bio otpušten zbog postavljanja pitanja o plaćanjima i savetodavnim taksama koje su plaćene za akvizicije kompanije pre nego što je preuzeo dužnost. Gospodin Vudford je takođe istakao da će kompanija možda morati da zapiše vrednost neke nematerijalne imovine koju je dobila kao deo svojih nedavnih akvizicija. Dok je menadžment demantovao ove navode, kontroverza je izazvala zabrinutost među investitorima. „Otpuštanje je uzdrmalo očekivanja tržišta kapitala o strukturnim reformama u firmi“, kaže analitičar Jošikazu Higuraši. Događaji su doveli do toga da razne investicione kompanije smanje svoje rejtinge akcijama Olimpusa. Analitičari kažu da bi ove optužbe mogle biti samo početak duge bitke između dve strane. „Ovo je početak velike drame koja će zaokupiti Japan i ostatak sveta“, rekao je ekonomista Kenet Kukir za BBC Azija biznis report.[25]

Olimpus je u periodu od samo nedelju dana prepolovio svoju tržišnu vrednost. Akcije Olimpusa pale su za 7,6%. Olimpus saopštava da će Kikukava vratiti svoju titulu kao i prava na zastupanje kompanije zbog uznemiravanja klijenata, poslovnih partnera i akcionara kontraverzom koju su izazvale akvizicije kompanije nakon čega je usledio i pad cena akcija kompanije.  Olimpus saopštava da će Kikukava postati direktor bez izvršnih prava.[26]

Interna istraga Olimpusa

[uredi | uredi izvor]

Olimpus je sazvao komisiju u cilju da istraži optužbe o nedavnim akvizicijama. Komisija je rekla da je „srž menadžmenta trula“, ali nije pronašla nikakvu vezu sa organizovanim kriminalom. Nezavisna istraga otkrila je da je Olimpus sakrio poslovne i investicione gubitke koji su narasli na 132,22 milijarde jena (1,7 milijardi dolara; 1,09 milijardi funti). Veće je pozvalo na  sudske postupke protiv svih umešanih u zataškavanje, a rečeno je da treba smeniti i sve one koji su znali za situaciju. Izveštaj od 178 stranica koji je Olimpus naručio, a dostavilo nezavisno veće, zasnovan je na dobrovoljnim saslušanjima i kompjuterskoj analizi kompanije. Komisija je preporučila značajne promene odbora i navela deset razloga zbog kog se skandal dogodio u ovom 92-godišnjem preduzeću. Komisija je za prevare tokom trinaest godina uglvanom krivila dvojicu rukovodilaca, bivšeg izvršnog potpredsednika Hisašija Morija i bivšeg internog revizora Hidea Jamadu. Veće nije našlo nikakve dokaze da je bilo ko od njih dvojice stekao ličnu korist i prema izveštaju njihov cilj je bio da sakriju gubitke nastale lošim investicijama tokom 1990-ih, kada je japanska berza doživela krah. Veće je takođe ukazalo na umešanost „spoljnih igrača“ koji su omogućili da se prevara nastavi iako su dobro znali da su takve računovodstvene prakse nezakonite. Međutim, u konačnoj analizi, komisija je okrivila loše korporativno upravljanje od strane izvršnog menadžerskog tima.[27] Na konferenciji za novinare, Takajama se naklonio i izvinio za „veoma neprikladno prikrivanje gubitaka. Fajnenšal Tajms je rekao da se Takajama nije pozabavio veličinom i poreklom prethodnih Olimpusovih gubitaka kao i identitetom rukovodilaca koji su odobrili početno prikrivanje i načinom na koji je izvršeno.[28] Uoči dugoočekivanog sastanka odbora 25. novembra, kome je prisustvovao Vudford, dva direktora, Kikukava i Mori, kao i Jamada podneli su ostavku. Aktuelni predsednik, Takajama, rekao je da će članovi odbora podneti ostavke kada put ka oživljavanju Olimpusa postane jasan, na šta je Vudford rekao da, ako imaju i trunke brige za kompaniju, treba da podnesu ostavke u bliskoj budućnosti.[29] Sredinom januara 2012. Olimpus je objavio izveštaj veća u kome je odlučeno da je pet osoba odgovorno: revizori Minoru Ota i Kocuo Komacu, spoljni revizori Makoto Šimada i Jasuo Nakamura i stalni revizor Tadao Imai. Ota je smatran odgovornim za 3,7 milijardi jena zato što je bio šef računovođstvenog odeljenja u vreme kada su gubici napravljeni 1990-ih, a ostali su smatrani odgovornim za oko 4,7 milijarde jena za previđanje nezakonitih radnji. U izveštaju su takođe oslobođeni odgovornosti KPMG i Ernst & Young jer je šema bila previše dobro prikrivena.[30]

Inicijativa regulatora i organa za sprovođenje zakona

[uredi | uredi izvor]

Nakon otpuštanja, Vudford se brzo vratio u London, gde je prosledio informacije britanskoj kancelariji za ozbiljne prevare i zatražio policijsku zaštitu. On je takođe nagovestio da su isplate možda bile povezane sa „snagama koje stoje iza“ Olimpusovog odbora[31], a japanske novine Sankei su čak sugerisale da bi isplate mogle biti povezane sa jakuzama.[32] Federalni istražni biro (FBI), kome je Vudford takođe dao dosije o sumnjivim transakcijama, otvorio je slučaj sredinom oktobra, a druge savezne agencije za sprovođenje zakona, uključujući savezne tužioce u Menhetnu, takođe su se zainteresovale. Bilo je reči da SEC ispituje kompaniju Axes America LLC. Stručnjaci su spekulisali da američki istražitelji procenjuju da li je bilo mita zvaničnicima Olimpusa ili je reč o pranju novca ili drugim nezakonitim radnjama.[33]

Spoljašnji odgovori i reakcije

[uredi | uredi izvor]

Revizori

[uredi | uredi izvor]

Račune Olimpusa je revidirala japanska filijala tadašnje „velike petorke“ Artur Andersen sve dok nije propala 2002. godine, kada je KPMG Aza postao njen revizor. KPMG je ostao revizor do 2009. godine, nakon čega je Ernst & Young ShinNihon preuzeo dužnost. Ni u jednom trenutku revizori kompanije nisu prijavljivali neispravnosti. Fajnenšel Tajms je izvestio da je KPMG postavljao pitanja Olimpusu, ali revizorski izveštaji nikada nisu bili dobro odrađeni, a Ernst & Young je potpisao „uredne“ revizorske izveštaje 2010. i 2011. godine[34]. Prema mejlu koji je poslao bivši predsednik Cujoši Kikukava i koji je Majkl Vudford objavio, Olimpus je zamenio KPMG sa Ernst & Young nakon što je prvi izrazio neslaganje sa računovodstvom pri akviziciji Girusa. Fajnenšel Tajms je postavio pitanje zašto je, u ovom slučaju, KPMG potpisao izveštaje za 2009. godinu. Cutomu Okubo je u gornjem domu parlamenta postavio pitanje zašto revizori očigledno nisu uspeli da zaustave zataškavanje; Japanski institut sertifikovanih računovođa rekao je da će razmotriti ulogu revizora.[35]

Prema pismu dostavljenom Registru kompanija Ujedinjenog Kraljevstva, revizori u Girusu su dali ostavke „delimično zbog računovodstva hartija od vrednosti njihovih klijenata.“ KPMG je odobrio Girusove račune jer nisu mogli da utvrde da AXAM nije povezano lice. Revizori su takođe doveli u pitanje računovodstveni tretman prioritetnih akcija. U svom revizorskom pismu upućenoj Girus Grupi od 26. aprila 2010. godine, KPMG je smatrao da su postojale „okolnosti povezane sa našim prestankom obavljanja funkcije na koje bi trebalo skrenuti pažnju članovima ili poveriocima kompanije.“[13] Ernst & Young, firma koja je nasledila KPMG, takođe se ogradila u vezi sa Girus računima za 2010. zbog neizvesnosti i nedostatka informacija o AXAM-u. Blumberg je primetio da su oba Girusova godišnja izveštaja podneta sa zakašnjenjem - umesto da se podnose u okviru zakonskog roka od devet meseci, računi su podneti posle godinu dana.[13] Krajem novembra 2011. Majkl Endru, globalni predsednik KPMG-a, rekao je da je njegova firma ispoštovala svoje zakonske obaveze da prosledi informacije u vezi sa Olimpusovom akvizicijom Girusa 2008. godine, i zbog toga je uklonjena kao revizor. Endru je rekao: „Meni je prilično očigledno da je bilo prilično značajne prevare i da su mnoge strane bile saučesnici.[36] Međutim, dok je japanska firma iznudila ponovnu procenu sumnjive vrednosti određene stečene imovine u iznosu od 71 milijarde japanskih jena, kompanija je iste godine potpisala finansijske izveštaje koji su sadržali sumnjive brojke u odnosu na koje su se drugi članovi njene globalne mreže u Velikoj Britaniji i drugde očigledno ogradili.[37]

Olimpusova istraga dovela je u pitanje računovodstveni tretman prioritetnih akcija i primopredajy sa KPMG na Ernst & Young 2009. godine. Ernst & Young je zaključio da „nije bilo problema sa primopredajem u smislu smernica“, ali je istraživao šta je još moglo da se uradi. Dalje je rečeno da su njegova istražna ovlašćenja ograničena nemogućnošću da ispitaju odlazeću revizorsku firmu.[38]

Reakcije berza i akcionara

[uredi | uredi izvor]

Olimpus je 13. oktobra 2011. imao tržišnu kapitalizaciju od 673 milijarde japanskih jena, neposredno pre nego što je Vudford otpušten. Do kraja sutrašnjeg dana, procena je pala na 422 milijarde japanskih jena (5,5 milijardi dolara).[39] Nomura i Morgan objavili su 20. oktobra da je njihovo izveštavanje o kompaniji zaustavljeno.[40] Saopšteno je da je Vlada Investicione Korporacije Singapura, singapurski državni fond koji je bio jedan od glavnih akcionara, odmah otuđio svoj udeo od 2% na prvi nagoveštaj skandala.[41] Cena akcija je pala nekoliko dana uzastopno zbog straha tržišta da će akcije biti uklonjene sa liste jer kompanija nije mogla da ispoštuje svoj obavezni rok za izveštaj o svojim kvartalnim rezultatima;[42] Nippon Life je objavio da je njegov udeo smanjen za jednu trećinu, sa 8,18% na 5,11%, zbog neizvesnosti;[43] Micubiši je smanjio svoj udeo sa 10% na 7,6%.[44]

Grafikon koji prikazuje cenu akcija Olimpusa između 20. jula i 9. decembra 2011

Neki veliki strani institucionalni investitori su nastojali da vrate svrgnutog izvršnog direktora Majkla Vudforda - britanski menadžer fonda Bejli Giford, Harris Associates i Menadžment Jugoistočne Imovine, koji su posedovali 4,5% i 5% udela, verovali su da je on najbolji kandidat za vođu preuređivanja kompanije.[45] Drugi investitori su od kompanije zahtevali više informacija o njihovom stanju.[46] Domaći investitori, uključujući Nipon životno osiguranje (8,4% udela), zahtevali su „brzo delovanje“.[40]

Ponuđena cena akcija Olimpusa na Tokijskoj berzi 15. novembra pala je za oko 75% od izbijanja skandala. Cena je i dalje bila nestabilna: trgovanje je zaustavljeno jer je cena dostigla gornju granicu pada cena. Dana 14. i 15. novembra, nakon što je pretnja uklanjanja sa liste prestala, trgovina akcijama je ponovo zaustavljena kada su nalozi za kupovinu bili znatno veći od naloga za prodaju; cena je porasla za gornju granicu od 100 jena. Trgovanje se odvijalo samo nekoliko sati jer je bilo prezasićenosti nezadovoljenim nalozima za kupovinu.[47]

Mnogi dugogodišnji zaposleni u Olimpusu su bili šokirani i ljuti osećajući se izdanim od strane rukovodilaca koji su odgovorni za unošenje javnog poniženja u kompaniju. Bivši direktor Kodži Mijata pokrenuo je veb stranicu pod nazivom Olympus Grassroots, tražeći čišćenje u kompaniji za koju kaže da je voli.[48] Mijata je takođe pokrenuo peticiju usmerenu na zaposlene pozivajući na vraćanje Vudforda.[46]

Dok su strani akcionari podržali Vudfordovu borbu za zamenu odbora Olimpusa, on nije uspeo da dobije podršku japanskih institucija; Sumitomo Micui banka, identifikovana kao glavni poverilac kompanije, upozorila je Vudforda da neće uspeti. Vudford je priznao da bi, čak i da je dobio glasove akcionara da postane izvršni direktor, netrpeljivost velikih akcionara i poverilaca prema njemu, kao i uznemirenost unutar kompanije zbog njegove odluke da javno objavi računovodstvene nepravilnosti, otežavalo vođenje kompanije.[49] Pošto nije uspeo da obezbedi podršku japanskih institucionalnih akcionara, 6. januara 2012. godine Vudford je rekao da je 12-nedeljni javni skandal uzeo ogroman emocionalni danak njemu i njegovoj porodici, i najavio da će odustati od svoje borbe za preuzmimanje kontrole nad Olimpusom. Umesto toga, njegovi advokati su pokrenuli pravni postupak u Londonu tražeći odštetu zbog otkaza njegovog četvorogodišnjeg ugovora.[49]

Olimpus je sazvao vanrednu skupštinu akcionara za 20. april 2012. da bi se glasalo o predlogu za novi odbor i da bi se odobrili preračunati računi.[50] Kompanija je kontroverzno nastojala da unapredi svog izvršnog direktora, Hirojukija Sasu, u predsednika; njegov kandidat za direktora bio je Jasujuki Kimoto, bivši viši izvršni direktor Sumitomo Micui banke – najvećeg kreditora Olimpusa.[50] Dok je kompanija tvrdila da su kandidati kvalifikovani, akcionarska savetodavna firma je pozvala investitore da glasaju protiv predloženog predsednika, navodeći njegov nedostatak iskustva kao korporativnog menadžera u situaciji preokreta; takođe je izrazila zabrinutost da bivši bankari mogu staviti interese banaka ispred interesa akcionara. Isto tako je preporučeno akcionarima da ne odobravaju račune zbog toga što bi to moglo da ugrozi bilo koju pravnu odštetu koju bi mogli da traže u budućnosti.[50]

Zabrinutost u vezi korporativnog upravljanja

[uredi | uredi izvor]

Cutomu Okubo, koji će predsedavati novim radnim timom koji će razgovarati o reformama akta kompanije za jačanje korporativnog upravljanja, postavio je pitanje da li sistem korporativne revizije funkcioniše ispravno i da li računovođe kompanije deluju kao odgovarajuća provera menadžmenta. Tošio Oguči, predstavnik direktora Uprave za vlasnike u Tokiju, tvrdio je da je afera ukazivala na nefunkcionalan odbor: „Čak i da nisu znali za tobaši, činjenica da je odbor odobrio isplatu ne može biti ispravna odluka.[51]

U komentaru u Fajnenšel Tajmsu pod naslovom „Olimpusova prevara je bila nečasna“, Džon Gaper je kritikovao slabost u upravljanju, posebno to što su 12 od 15 direktora bili ili izvršni ili bivši rukovodioci kompanije, i da je Hideo Jamada, šef odbora za reviziju, bio saučesnik u prevari. Takođe je primetio da će revizori KPMG i Ernst & Young morati da odgovore na teška pitanja o tome zašto manipulacija nikada nije otkrivena ili propisno ispitana.[52]

Kolumnista Blumberga Vilijam Pesek rekao je: „Japanska korporativna kultura poricanja, ignorisanja problema i dopuštanje njihovog nagomilavaja, nastavlja da se suprotstavlja globalizovanom svetu koji ceni agilnost, inovacije i transparentnost. Olimpus isuviše bolno pokazuje koliko stari Japan toleriše nedostatak odgovornost među višim rukovodiocima; neadekvatno obelodanjivanje; nesklonost da se ospori autoritet i apsolutno poštovanje korporativnih odbora bez obzira na učinak akcija.“ Iako je takođe primetio da je nezavisnost direktora neadekvatna, rekao je da su japanski rukovodioci mnogo manje plaćeni u odnosu na američke.[53]

Detalji sumnjivih transakcija

[uredi | uredi izvor]

Početkom 1990-ih, Jamaiči Sekjuritis, japanska firma za trgovinu hartijama od vrednosti, je bio glavni Olimpusov broker, ali je bankrotirao nakon što je nagomilao 260 milijardi jena u gubicima zbog upotrebe tobaši šeme. Godine 1998. Nomura (takođe japanska firma za trgovinu hartijama od vrednosti) je postala glavni broker Olimpusa. Podstaknuta kolapsom Jamaičija, nova računovodstvena pravila „mark to market“ postala su obavezna 1999. godine, od kada su kompanije bile obavezne da blagovremeno obelodanjuju gubitke u svojim ulaganjima u hartije od vrednosti.[54]

Rojters je izvestio da je honorar od 687 miliona američkih dolara, što je jednako 31% cene kupovine Girusa, plaćeno posredniku. Ova transakcija uobičajeno iznosi 1–2%.[21] Kao deo svog dokaza, Vudford je objavio izveštaj koji je pokazao da je suma od 670 miliona dolara savetodavnih plaćanja isplaćena AXAM Investments Ltd, kompaniji sa Kajmanskih ostrva. U junu 2010. godine, tri meseca nakon primanja konačne naknade od Olimpusa, lokalni registar kompanija ju je izbacio zbog neplaćanja taksi za licencu.[55] Olimpus je otkrio da naknada kompaniji Axes uključuje naknade plaćene Perella Weinberg Partners UK, koja je delovala kao finansijski savetnik, i američkoj advokatskoj firmi Weil, Gotshal & Manges, koja je delovala kao pravni savetnik.[56] Telegraf je izjavio da je video dokumente koji ukazuju na to da je Sagava bio direktor AXAM Investments i Axes America koji je dobio 687 miliona dolara savetodavne naknade za kupovinu Girusa.[57] Fajnenšel Tajms je rekao da su njihovi direktori bivši zaposleni u Nomuri.[58] Veza sa prevarom dovela je do pada akcija Nomure, iako je banka negirala umešanost, tvrdeći da je „zasnovana na spekulacijama, a ne na činjenicama.“[54]

Akio Nakagava i Hadžime Sagava su započeli karijeru u Nomuri i takođe su bili kolege u Drexel Burnham Lambert i PaineWebber-u. Njih dvojica su stajali iza Axes-a, navodi Rojters. Nakagava, koji je nekada bio šef deonica u PaineWebber-u u Japanu početkom 1990-ih, imao je dugogodišnju vezu sa Olimpusom.[59] Bivši bankar PaineWebber-a je potvrdio da su Nakagava i Sagava bili rukovodioci Olimpusa i da su koristili fondove sa Bermuda u vrednosti od „stotina miliona dolara“ da upravljaju svojim bilansom koristeći japanske računovodstvene rupe.[60] Axes America, nakon pregovara o naknadi za uspeh Girusa u kombinaciji gotovine i akcija, preneo je komponentu akcija na AXAM Investments, filijalu registrovanu na Kajmanskim ostrvima. Godine 2010. akcije su ponovo prodate Olimpusu za 620 miliona dolara.[59]

Nobumasa Joko, bivši bankar koji je imao posla sa Olimpusom kada je radio za Nomuru, takođe se navodi da stoji iza nekih transakcija. Nakon što je osnovao Global Company krajem 1990-ih, ubedio je Olimpus da uloži 30 milijardi jena u njihov fond rizičnog kapitala 2000. godine.[58] Godine 2003. Olimpus je izvršio akviziciju grupe za informacione tehnologije ITX.[61] Akinobu Joko, Jokoov stariji brat, bio je glavni finansijski direktor za ITX. Stariji Joko je postao izvršni službenik grupe nakon što je Olimpus postao većinski vlasnik. Nobumasa Joko je takođe predstavio tri male, neprofitabilne kompanije u kojima je bio akcionar i izvršni direktor koje je Olimpus kupio za 73,4 milijarde jena – NjuzČef, Altis i Humalabo.[58] [61] Prema Vol Strit Žurnalu, Olimpus je kupio kompanije iz fondova sa Kajmanskih ostrva između 2007. i 2010. godine. Deo transakcije se dogodio 25. aprila 2008, kada je Olimpus isplatio 7 miliona fondovima pod nazivom Dynamic Dragons II i Global Targets.[62] Sredstva su tekla preko Commerzbank AG, Societe Generale SA i LGT Bank.[63] Vol Strit Žurnal je primetio da je postojao veliki broj čestih i složenih korporativnih promena (ime i vlasništvo), ali je utvrdio da je Dynamic Dragons II bio deo mreže japanskih firmi i finansijera koji su često zajedno investirali i čije su se veze i identiteti stalno menjali, najverovatnije da bi se zamaglio trag novca.[62] Bivši kriminalistički reporter rekao je da su ove tri kupljene kompanije delile adrese i kancelarijski prostor sa nekoliko drugih kompanija sa različitim imenima, ali ponekad sa istim zaposlenima, stvarajući mrežu stvarnih kompanija koje otežavaju praćenje novca.[64]

Navedeno je i da je bilo možda 10 brokera uključenih u šeme akvizicija, i da dok oni nisu sami članovi kriminalnih sindikata neki od njih sprovode ekonomske aktivnosti zajedno sa „antidruštvenim snagama“, te da postoji mogućnost da je Olimpus isporučio gotovinu organizovanom kriminalu kao rezultat. Međutim, istražno veće koje je osnovao Olimpus odbacilo je izveštaje o tvrdnjama da bi sredstva za kupovinu mogla da dođu do organizovanog kriminala.[65]

Transakcije vezane za Girus

[uredi | uredi izvor]

2006. Olimpus je angažovao Axes America da izvidi mete za akviziciju i, dve godine kasnije, pristao je da plati Axes-u najveću svetsku savetodavnu naknadu za M&A, prema Rojtersu, za kupovinu britanske kompanije za medicinsku opremu Girus u vrednosti od 2 milijarde dolara. Naknada je bila jednaka trećini kupovne cene, nadmašujući norme investicionog bankarstva od 1-2%. Axes je dogovorio da im se plati naknada za Girus i u gotovini i u akcijama, te je prenela prava na komponentu akcija na pridruženu firmu, AXAM Investments.[59] U septembru 2008, da bi dopunio gotovinski deo naknade za uspeh savetnika, Girus je izdao 176,98 miliona jena preferencijalnih akcija AXAM-u, protivno savetima revizora. Regulatorna otkrića u Velikoj Britaniji pokazuju da su preferencijalne akcije 30. septembra dodelili Cujoši Kikukava, Hisaši Mori i Akihiro Nambu (potonji je bio šef odeljenja za odnose sa investitorima za Olimpus). Identitet korisnika – AXAM Investments – je javno objavljen tek više od 18 meseci kasnije.[13] Tri dana nakon što su preferencijalne akcije dodeljene bez stručnog saveta, službenici Olimpusa su potpisali dodatni sporazum koji je AXAM-u dao pravo veta na svaku važnu odluku u poslovanju Girusa.[66] Upravni odbor Olimpusa odobrio je otkup preferencijalnih akcija za 530 – 590 miliona dolara.[67] AXAM je kasnije pregovarao o daljem povećanju vrednosti akcija, za šta je Olimpus konačno platio 620 miliona dolara u martu 2010. godine.[68] Prema britanskoj korporativnoj prijavi za Girus, vrednost hartija od vrednosti u to vreme je iznosila 177 miliona dolara. Blumberg napominje da su rukovodioci Olimpusa odlagali obračun pravih troškova naknada za uspeh Girusa do marta 2011. godine, do kada je registrar Kajmanskih ostrva izbrisao AXAM Investments na devet meseci.[13]

Posledice

[uredi | uredi izvor]

Vudford posle skandala

[uredi | uredi izvor]

Tokom 2011. i 2012. godine, Vudford je proglašen za „Poslovnog čoveka godine“ za hrabrost i uzbunjivanje od strane Sandej Tajms, Indipendent i San, i „Ličnost godine“ na dodelu „Nagrade za smelost u poslovanju“ Fajnenšel Tajmsa u martu 2012.[69] Nakon skandala, Vudford je počeo da se konsultuje o korporativnom upravljanju širom sveta, govori o ljudskim pravima, zakonima o uzbunjivačima i bezbednosti na putevima, i navodi da je dao nekoliko miliona funti u dobrotvorne svrhe.[69] Vudford, koji je izjavio da je dobio pretnje smrću zbog razotkrivanja zataškavanja,[70] tužio je Olimpus za klevetu i nezakonito otpuštanje, nakon čega je dobio 10 miliona funti odštete 2012. godine.[9][71]

Olimpus i suđenja

[uredi | uredi izvor]

U 2012. godini, Olimpus je najavio da će otpustiti 2.700 radnih mesta (7% svoje radne snage).[72] U julu 2013, Kikukava i Mori su osuđeni na 3 godine zatvora, uslovno na 5 godina. Revizor koji je učestvovao u prevari osuđen je na dve ipo godine zatvora, uslovno na 4 godine. Olimpus je kažnjen sa 700 miliona jena (7 miliona dolara). U aprilu 2014. šest banaka je podnelo građansku tužbu protiv Olimpusa zbog prevare, tražeći dodatnih 28 milijardi jena odštete.[73]

Popularna kultura

[uredi | uredi izvor]

Televizijski dokumentarac „Prevara od 1,7 milijardi dolara: Potpuna ekspozicija“ je bio emitovan na BBC 4 2015. godine. Imao je ograničeno prikazivanje u bioskopima u Japanu 2018. godine preimenovan u „Samuraji i idioti: Afera Olimpus“.[74][75]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Exposure: Inside the Olympus Scandal: How I Went from CEO to Whistleblower”. www.fraud-magazine.com. Pristupljeno 2022-04-24. 
  2. ^ „Olympus chairman quits amid takeover scandal”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2011-10-26. Pristupljeno 2022-04-24. 
  3. ^ „Yakuza cast shadow over Olympus affair”. Financial Times. 2011-11-17. Pristupljeno 2022-04-24. 
  4. ^ Press, The Associated (2011-12-07). „Olympus to go after executives who hid $1.5 billion of investment losses”. syracuse (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-24. 
  5. ^ „Olympus admits hiding losses for 20 years”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2011-11-08. Pristupljeno 2022-04-24. 
  6. ^ Dvorak, Kana Inagaki And Phred (2011-11-08). „Olympus Admits to Hiding Losses”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2022-04-24. 
  7. ^ „Tokyo stock exchange warns Olympus could be delisted”. Reuters (na jeziku: engleski). 2011-11-10. Pristupljeno 2022-04-24. 
  8. ^ Author, No (2015-07-01). „Ex-securities broker jailed after counseling Olympus on hiding losses”. The Japan Times (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 05. 07. 2015. g. Pristupljeno 2022-04-24. 
  9. ^ a b „Former Olympus chief gets £10m payoff”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2012-06-08. Pristupljeno 2022-04-24. 
  10. ^ a b v Tabuchi, Hiroko (2011-11-10). „Corporate Japan Rocked by Scandal at Olympus”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-04-24. 
  11. ^ „Ex-Olympus president says hiring foreign CEO regrettable”. TokyoReporter (na jeziku: engleski). 2011-11-25. Pristupljeno 2022-04-24. 
  12. ^ Author, No (2011-11-30). „Kishimoto denies role in Olympus coverup”. The Japan Times (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 04. 2022. g. Pristupljeno 2022-04-24. 
  13. ^ a b v g d „Olympus’s $687 Million Scam Lay Hidden in Cardiff Filing System”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2011-11-20. Pristupljeno 2022-04-24. 
  14. ^ a b „Olympus Sale of Growing Unit Helped Hide Balance-Sheet Hole”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2011-11-14. Pristupljeno 2022-04-24. 
  15. ^ „About Us : OLYMPUS”. www.olympus-global.com. Pristupljeno 2022-04-24. 
  16. ^ a b „Olympus Stock Surges as Kikukawa Quits, Woodford Heads to FBI”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2011-10-27. Pristupljeno 2022-04-24. 
  17. ^ „UPDATE 2-Kikukawa to face questions on Olympus cover-up - Nikkei”. Reuters (na jeziku: engleski). 2011-11-11. Pristupljeno 2022-04-24. 
  18. ^ Osawa, Phred Dvorak And Juro (2011-10-27). „Olympus Ex-Chairman Kikukawa Had an Appetite for Risk”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2022-04-24. 
  19. ^ „Biography | Michael Woodford Associates”. www.michaelwoodfordassociates.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-24. 
  20. ^ Tabuchi, Hiroko (2011-10-26). „At Olympus, Western Questions for Old-School Ways”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-04-24. 
  21. ^ a b v g d đ e „Special Report: In Japan, a foreigner speaks out”. Reuters (na jeziku: engleski). 2011-11-01. Pristupljeno 2022-04-24. 
  22. ^ „Tale of Olympus's CEO, fired after just two weeks”. Reuters (na jeziku: engleski). 2011-10-14. Pristupljeno 2022-04-24. 
  23. ^ „About Michael Woodford”. Michael Woodford - Microsite | Celebrity Speakers (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-24. 
  24. ^ „Fired Olympus CEO Offers to Return Once ‘Toxic’ Board Removed”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2011-10-26. Pristupljeno 2022-04-24. 
  25. ^ „Olympus shares plunge after chief executive fired”. BBC News (na jeziku: engleski). 2011-10-17. Pristupljeno 2022-04-24. 
  26. ^ „Olympus chairman Tsuyoshi Kikukawa quits amid scandal”. BBC News (na jeziku: engleski). 2011-10-26. Pristupljeno 2022-04-24. 
  27. ^ „Olympus investigation panel finds 'rotten' management”. BBC News (na jeziku: engleski). 2011-12-06. Pristupljeno 2022-04-24. 
  28. ^ „Olympus’ proffered truths invite yet more questions”. Financial Times. 2011-11-08. Pristupljeno 2022-04-24. 
  29. ^ „UPDATE 5-Olympus execs quit before showdown with ex-CEO”. Reuters (na jeziku: engleski). 2011-11-24. Pristupljeno 2022-04-24. 
  30. ^ „Panel clears audit firms of Olympus scandal blame”. Reuters (na jeziku: engleski). 2012-01-17. Pristupljeno 2022-04-24. 
  31. ^ „Olympus launches investigation into M&A fees”. www.telegraph.co.uk. Pristupljeno 2022-04-24. 
  32. ^ „Huge Olympus fees have 'underworld links'”. www.telegraph.co.uk. Pristupljeno 2022-04-24. 
  33. ^ Tabuchi, Ben Protess and Hiroko (1319762818). „U.S. Inquiry Grows Over Olympus Payout”. DealBook (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-24.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  34. ^ Weil, Jonathan. „Olympus: Where were the auditors?”. www.iol.co.za (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-24. 
  35. ^ „Olympus disclosure shakes auditors’ reputations”. Financial Times. 2011-11-10. Pristupljeno 2022-04-24. 
  36. ^ „KPMG’s Andrew Says ‘Significant Fraud’ Evident at Olympus”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2011-11-25. Pristupljeno 2022-04-24. 
  37. ^ „Subscribe to read | Financial Times”. www.ft.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-24. 
  38. ^ „E&Y audit panel says no violations in Olympus handover”. Reuters (na jeziku: engleski). 2011-12-27. Pristupljeno 2022-04-24. 
  39. ^ „Olympus shares rise after seven straight falls”. Reuters (na jeziku: engleski). 2011-10-25. Pristupljeno 2022-04-24. 
  40. ^ a b „Olympus Top Shareholders Seek Probe Into M&A, Prompt Action”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2011-10-20. Pristupljeno 2022-04-24. 
  41. ^ „Singapore’s GIC Sold Olympus Shares on ‘First Suspicion’”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2011-11-14. Pristupljeno 2022-04-24. 
  42. ^ „Olympus put on watch for TSE delisting”. Financial Times. 2011-11-10. Pristupljeno 2022-04-24. 
  43. ^ „Nippon Life: will support Olympus from "current position"”. Reuters (na jeziku: engleski). 2011-11-18. Pristupljeno 2022-04-24. 
  44. ^ Inagaki, Kana. „Mitsubishi UFJ lowers stake in Olympus to 7.6%”. MarketWatch (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-24. 
  45. ^ „Olympus pressed to reinstate Woodford”. Financial Times. 2011-11-09. Pristupljeno 2022-04-24. 
  46. ^ a b Wong, Phred Dvorak and Chun Han (2011-11-13). „Olympus Faces New Pressure”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2022-04-24. 
  47. ^ „Nikkei dips; expected to tread water on Europe woes”. Reuters (na jeziku: engleski). 2011-11-15. Pristupljeno 2022-04-24. 
  48. ^ „Loyal Olympus workers feel betrayal over accounting scandal”. Reuters (na jeziku: engleski). 2011-11-20. Pristupljeno 2022-04-24. 
  49. ^ a b „Woodford abandons bid to lead Olympus”. Financial Times. 2012-01-06. Pristupljeno 2022-04-24. 
  50. ^ a b v „UPDATE 1-Olympus investors urged to oppose new leadership, accounts”. Reuters (na jeziku: engleski). 2012-04-10. Pristupljeno 2022-04-24. 
  51. ^ „Focus turns on Japan’s corporate culture”. Financial Times. 2011-11-08. Pristupljeno 2022-04-24. 
  52. ^ Gapper, John (2011-11-09). „Olympus’s deceit was dishonourable”. Financial Times. Pristupljeno 2022-04-24. 
  53. ^ „More Money Than Brains Leads to ‘Olympus Shock’: William Pesek”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2011-10-20. Pristupljeno 2022-04-24. 
  54. ^ a b „Nomura denies role in Olympus cover-up”. Financial Times. 2011-11-08. Pristupljeno 2022-04-25. 
  55. ^ Bacani, Cesar (24. 10. 2011). „The Olympus Scandal: When a Foreign CEO Rebels” (PDF). CFO Innovation. 
  56. ^ Rothfeld, Dana Cimilluca, Arian Campo-Flores and Michael (2011-10-24). „U.S. Firms Involved in Olympus Deal”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2022-04-25. 
  57. ^ „Former banker Hajime Sagawa key to Olympus advisory fees”. www.telegraph.co.uk. Pristupljeno 2022-04-25. 
  58. ^ a b v „Advisers under scrutiny over Olympus payments”. Financial Times. 2011-11-09. Pristupljeno 2022-04-25. 
  59. ^ a b v „EXCLUSIVE - Olympus scandal tied to banker who shuffled losses”. Reuters (na jeziku: engleski). 2011-11-08. Pristupljeno 2022-04-25. 
  60. ^ „Exclusive: Olympus accounting tricks queried back in 1990s”. Reuters (na jeziku: engleski). 2011-11-15. Pristupljeno 2022-04-25. 
  61. ^ a b Tabuchi, Hiroko (2011-11-17). „Billions Lost by Olympus May Be Tied to Criminals”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-04-25. 
  62. ^ a b Osawa, Phred Dvorak and Juro (2011-11-23). „Olympus Deals Reveal More Firms of Obscure Origin”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2022-04-25. 
  63. ^ „Olympus Fraud Reveals that Bank Confirmation Deficiencies Enabled Company to Hide $1.7 Billion in Losses for 13 Years, According to Confirmation.com | Confirmation.com”. www.confirmation.com. Pristupljeno 2022-04-25. 
  64. ^ Adelstein, Jake (2011-11-11). „Trouble Mounts at Olympus”. The Atlantic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-25. 
  65. ^ „Olympus scandal linked to Japanese mafia: report”. sg.news.yahoo.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-25. 
  66. ^ „LETTER 6: SERIOUS GOVERNANCE CONCERNS RELATING TO THE COMPANY’S M&A ACTIVITIES” (PDF). 11. 10. 2011. 
  67. ^ „Olympus approved markup on preferred stock: Nikkei”. Reuters (na jeziku: engleski). 2011-11-14. Pristupljeno 2022-04-25. 
  68. ^ „Olympus Adviser Payments Should Be Probed, PWC Report Says”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2011-10-17. Pristupljeno 2022-04-25. 
  69. ^ a b „Japan: Business as usual, but not for Olympus whistleblower Michael Woodford”. Japan Today (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-24. 
  70. ^ „Michael Woodford: Unbowed despite the death threats”. The Independent (na jeziku: engleski). 2011-12-23. Pristupljeno 2022-04-24. 
  71. ^ Medland, Dina. „Needed: More Corporate Whistle-Blowers And Their Stories -- All The Way To Hollywood”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-24. 
  72. ^ „Olympus to Cut 2,700 Jobs, Consider Alliances to Boost Capital”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2012-06-08. Pristupljeno 2022-04-24. 
  73. ^ „Japan's Olympus sued by six banks over accounting fraud”. BBC News (na jeziku: engleski). 2014-04-09. Pristupljeno 2022-04-24. 
  74. ^ „BBC Four - Storyville, 1.7 Billion Dollar Fraud: Full Exposure”. BBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-24. 
  75. ^ Shoji, Kaori (2018-05-16). „Hyoe Yamamoto dives into Japan's culture of corporate corruption in 'Samurai and Idiots: The Olympus Affair'”. The Japan Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-24. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олимпус_скандал&oldid=28494949”