Pređi na sadržaj

Operacija Sinica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kuzminov and Ukrainian military intelligence officers
Kuzminov (desno) sa ukrajinskim vojnim obaveštajcima

Operacija Sinica je bila operacija koju je sprovela ukrajinska glavna obaveštajna uprava kako bi se sproveo prebeg ruskog pilota helikoptera Mi-8 Maksima Kuzminova nakon što je prethodno organizovao svoje i istovremeno bekstvo svoje porodice. Kuzminov je 9. avgusta 2023. isključio radio komunikaciju i sleteo u blizini Poltave, gde su ga ukrajinske snage preuzele.[1][2]

5. septembra 2023. godine predstavnik ukrajinske obaveštajne službe Andrij Jusov objavio je da će Maksim Kuzminov dobiti nagradu vrednu 500.000 dolara, isplaćenu u ukrajinskoj grivni. Jusov je dodatno obećao da će Kuzminov i njegova porodica dobiti bezbednosne garancije, kao i eventualno ukrajinsko državljanstvo.

Dana 13. februara 2024, Kuzminov je pronađen mrtav, sa prostrelnim ranama na telu, u Viljahojosi, Španija.[3][4][5]

Pozadina

[uredi | uredi izvor]

Maksim Kuzminov (19. jun 1995 – februar 2024) bio je diplomac Visoke pilotske škole vojnog vazduhoplovstva u Sizranu.[6] Tokom ruske invazije na Ukrajinu služio je u Oružanim snagama Rusije kao pilot-navigator u 319. odvojenom helikopterskom puku, delu 11. armije RV i PVO Istočnog vojnog okruga. Kuzminov nije bio deo početnih snaga za invaziju, ostao je sa svojom jedinicom u Amurskoj oblasti. Za to vreme je „počeo da lista udžbenike i da gleda blogere“ kako bi saznao više o rusko-ukrajinskim odnosima i rusko-ukrajinskom ratu koji je trajao od 2014.

Istraživanje ga je navodno dovelo do toga da suoseća sa Ukrajinom. Međutim, on je i dalje bio angažovan kao pilot, a u oktobru 2022. raspoređen je na okupirane teritorije Ukrajine - prvo u Mariupolj, a zatim u Berdjansk. Kako je Mi-8 transportni helikopter, nije učestvovao ni u kakvim borbenim dejstvima. Kuzminov je želeo da napusti službu, ali nije uspeo, navodeći da je pilotima koji su želeli da napuste pozicije zaprećeno da će biti poslati na front kao pešadinci.[7]

Operacija

[uredi | uredi izvor]

Početkom 2023. Kuzminov je uspostavio kontakt sa ukrajinskim obaveštajnim službama i formulisao plan bekstva. [7]

Kontaktirao sam predstavnike ukrajinske obaveštajne službe. Objasnio sam im svoju situaciju. Na šta su mi ponudili ovu opciju: Garantujemo vašu sigurnost, nova dokumenta, novčanu nadoknadu. Razgovarali smo o svim ovim detaljima i počeli da planiramo moj let. [8]

Operacija je trajala više od šest meseci i kulminirala je letom 9. avgusta 2023. Kuzminov je prevozio opremu i rezervne delove za ruske borbene avione Suhoj Su-27, Su-30SM i Su-35S. Kuzminov je odlučio da napravi svoj potez u ovom trenutku zbog blizine plana leta ukrajinskoj teritoriji i vrednog tereta koji je nosio.[1] Njegove namere su brzo ostvarene, a neposredno pre prelaska granice našao se pod vatrom ruske pešadije, koja je po njegovom helikopteru dejstvovala iz malokalibarskog oružja:

Nisam samo ukrao helikopter, već sam zvanično leteo njime od tačke A do tačke B unapred dogovorenom rutom. 9. avgusta u 16:30 poleteo je sa aerodroma Kursk u oblast Harkova - otprilike 20 kilometara od granice. Dalje, u rejonu naselja Šebekino, leteo sam na izuzetno maloj visini od 5-10 metara u režimu radio tišine. Prilikom prelaska granice počeli su da pucaju na mene. Ne mogu sa sigurnošću da kažem ko je to bio, ali pretpostavljam da je to bila ruska strana. Ranjen sam u nogu od vatrenog oružja. Tada sam odleteo oko 20 kilometara i sleteo na naznačenu lokaciju.[9]

U pratnji Kuzminova bili su tehničar i navigator, koji nisu bili svesni njegovog plana da prebegne.[1][10] Kuzminov je kasnije tvrdio da, iako je posada počela da se nervira i agresivno se ponaša, nisu mogli da ga zaustave, pošto je Kuzminov jedini znao kako da leti i spusti helikopter. Kuzminov je bezuspešno pokušavao da ih ubedi da se predaju.[11]

Šef Glavne obaveštajne uprave Ukrajine Kirilo Budanov rekao je da su ostali članovi posade pokušali da pobegnu kada je helikopter sleteo, ali da su ih uočili i ubili ukrajinski vojnici. S druge strane, ruski izvori su rekli da položaji prostrelnih rana pokazuju da su obojica članova posade ubijeni iz neposredne blizine, što sugeriše da ih je Kuzminov već ubio pre nego što je helikopter sleteo.[12] Predstavnik ukrajinske obaveštajne službe Andrej Jusov rekao je da su, pored helikoptera koji je proizveden 2016. godine, i tereta u vidu delova borbenih aviona, Oružane snage Ukrajine dobile „neprocenjive informacije“ o ruskoj avijaciji koje bi mogle da se koriste za unapređenje ukrajinskih sistema PVO.[13]

Objavljivanje

[uredi | uredi izvor]

23. avgusta, dve nedelje nakon incidenta, Telegram kanal Fighterbomber koji je povezan sa Ministarstvom odbrane Rusije izvestio je da se pilot „izgubio“ i sleteo na teritoriju Ukrajine iz nepoznatih razloga. Nekoliko sati kasnije Kirilo Budanov je potvrdio da je pilot prebegao u Ukrajinu.[14]

Dana 4. septembra, Ukrajinska glavna obaveštajna uprava objavila je dokumentarni film pod nazivom Down Russian Pilots, u kojem je otkriveno više detalja o operaciji, uključujući i identitet pilota.[15] Film je uporedio operaciju sa operacijom Dijamant (Penicilin) koju je izveo izraelski Mosad 1966. godine, ubeđujući iračkog pilota da ukrade MiG-21, tada najsavremeniji avion u sovjetskom arsenalu.

Kirilo Budanov je rekao da ova operacija predstavlja „prvu uspešnu u čitavoj istoriji Ukrajine“. [16]

Niko to nije uradio u ovom vreme. Nadamo se da ćemo sada još više moći da poboljšamo, rekao je šef GUR-a. Uspeli smo da pronađemo pravi pristup pilotu, da neprimećeno preselimo celu njegovu porodicu [iz Rusije] i konačno stvorimo uslove da on može da otme ovaj helikopter sa posadom, a da oni ne znaju šta se dešava. Nakon što su shvatili gde su sleteli, pokušali su da pobegnu. Nažalost, oni su ubijeni. Bilo bi bolje da smo mogli da ih [uhvatiti] žive, ali bilo je šta je bilo.

Posledice

[uredi | uredi izvor]

U februaru 2024. godine, potvrđeno je da je telo muškarca, koje je pronađeno u podzemnoj garaži u Viljahojosi, u provinciji Alikante u Španiji, koje je „izrešetano rupama od metaka i pregaženo automobilom“, Maksim Kuzminov. Zapadni analitičari smatraju da je verovatno da ga je ubio ruski SVR.[17][18][19] U trenutku smrti, Kuzminov je živeo pod lažnim identitetom, kao Igor Ševčenko. List El Pais objavio je da su španske vlasti Kuzminovu dostavile falsifikovane dokumente, ali nisu dale garancije zaštite.[20] Španske vlasti veruju da je Kuzminov bio razotkriven kada je nazvao bivšu devojku i pozvao je u Alikante, omiljeno mesto Rusa i Ukrajinaca koji su se nastanili na Kosta Blanci.[21]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Kostenko, Josh; Pennington, Maria (2023-09-04). „'Let's give it a try,' recalls Russian pilot who defected to Ukraine in his military helicopter”. CNN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-19. 
  2. ^ „Operacію “Sinicя” z perelьotom Mi-8 RF v Ukraїnu gotuvali pіvroku”. mil.in.ua. 24. 8. 2023. 
  3. ^ „Russian pilot who surrendered helicopter to Ukraine found shot dead in Spain”. pravda.com.ua. Pristupljeno 19. 2. 2024. 
  4. ^ „Asesinan a tiros a un hombre ucraniano en un garaje de Alicante”. ABC C. Valenciana (na jeziku: španski). 
  5. ^ „GUR Ukrainы zaяvilo o smerti ugnavšego Mi-8 rossiйskogo letčika Kuzьminova”. Kommersantъ (na jeziku: ruski). 19. 2. 2024. Pristupljeno 19. 2. 2024. 
  6. ^ „Vnuk zaslužennogo letčika Rossii ugnal vertolet v Ukrainu”. «Holod». 6. 9. 2023. 
  7. ^ a b „Vnuk zaslužennogo letčika Rossii ugnal vertolet v Ukrainu”. «Holod». 6. 9. 2023. 
  8. ^ „Ukrainskaя voennaя razvedka pokazala pilota iz RF, peregnavšego v Ukrainu rossiйskiй vertolet Mi-8 On obъяsnil svoй postupok neželaniem voevatь”. Meduza. 
  9. ^ „«Я rebяt uspokaival, я skazal, čto vse horošo». O čem rasskazal rossiйskiй letčik, kotorый utverždaet, čto ugnal vertolet Mi-8 v Ukrainu”. pl [Vot Tak] (na jeziku: engleski). 2023-09-05. Pristupljeno 2024-02-20. 
  10. ^ „V Kanibadame pohoronili šturmana ugnannogo v Ukrainu vertoleta”. Radio Ozodi (na jeziku: ruski). 2023-10-10. Pristupljeno 2023-10-12. 
  11. ^ „"Oni načali nemnožko agressivno sebя vesti. Vozmožno, ih likvidirovali". Rossiйskiй pilot ugnannogo v Ukrainu vertoleta — o členah svoego эkipaža”. Meduza. 
  12. ^ Reporter, Brendan Cole Senior News (2023-10-02). „Russia's kill order on defected helicopter pilot has "no expiration date"”. Newsweek (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-08-16. 
  13. ^ „Svoboda, novыe dokumentы, polmilliona dollarov. Predstavitelь GUR – o buduщem rossiйskogo pilota, ugnavšego v Ukrainu vertolet”. Nastoящee Vremя. 6. 9. 2023. 
  14. ^ „Budanov rasskazal, kak udalosь vыmanitь rossiйskogo pilota Mi-8 vmeste s vertoletom”. Krыm.Realii. 23. 8. 2023. 
  15. ^ „GUR pokazala filьm o pereletevšem v Ukrainu rossiйskom pilote Mi-8”. Radio Svoboda. 4. 9. 2023 — preko www.svoboda.org. 
  16. ^ „Ukrainian intelligence on special operation to lure out Russian Mi-8 helicopter pilot”. Ukrainska Pravda. 
  17. ^ Dixon, Robyn; Abbakumova, Natalia (2024-02-20). „Bullet-riddled body found in Spain was Russian defector, Ukraine says”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2024-02-20. 
  18. ^ Schwirtz, Michael; Méheut, Constant (2024-02-20). „Russian Pilot Who Defected to Ukraine Is Believed Dead in Spain”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2024-02-21. 
  19. ^ „Russian pilot who defected to Ukraine shot dead in Spain - reports”. Reuters. 2024-02-19. Pristupljeno 2024-02-21. 
  20. ^ „Indicios y sombras del asesinato del piloto Kuzmínov”. elpais.com (na jeziku: španski). 2024-02-23. Pristupljeno 2024-02-24. 
  21. ^ Jones, Charlie; Penza, Natalia (2024-02-22). „Assassinated Russian defector was living secret double-life as Ukrainian in Spain”. The Mirror (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-22. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Операција_Синица&oldid=28448095”