Opereta

Publika u Teatru des Bufe-Parizijen, rodnom mestu opereta Žaka Ofenbaha (1860)

Opereta je muzičko-scensko delo gde se dramska radnja prikazuje sviranjem, pevanjem, glumom i govorom. Opereta je lakša od opere po svojoj muzici, veličini orkestra, dužini dela i po nominalnoj vrednosti po temi. Osim kraće dužine, opereta je obično laganog i zabavnog karaktera. Opereta je nastala iz francuskog oblika komične opere koja se zvala "Opera komik" sredinom 19. veka (1839. godine) u Parizu. Posle Pariza opereta ubrzo osvaja i Beč. Opereta je bila mnogo kraća od opere, sastavljena od jednog, do dva čina i najčešće komičnog, površnog, lascivnog i zabavnog sadržaja. Kao tvorac operete se često pominje Žak Ofenbah mada je prvu operetu napisao Floriman Erve (pevač, kompozitor, dirigent, libretista i pozorišni slikar). Vrlo brzo je ovaj pozorišni žanr prihvatila i bečka publika, kojoj je u svom sugrađaninu Johanu Štrausu Mlađem našla najpopularinijeg predstavnika operete svih vremena. Njegova najpoznatija opereta je Slepi miš. U toku svog razvoja, od oko sto godina opereta se razvijala u dva velika muzička centra-Parizu i Beču. Prva opereta je izvedena u Parizu 1853. godine, a njen razvojni put završen je 1954. godine operetom Kalmana Arizona „Ledi“.

Kolumbija Rekordsova reklama za snimak Rite Montaner u produkciji La Calesera Franciska Alonsa, operete iz španskog žanra sarcuele.

„Opereta“ je italijanski deminutiv od „opera“ i prvobitno je korišćen za opisivanje kraćeg, možda manje ambicioznog dela od opere. Opereta predstavlja alternativu operskim predstavama u pristupačnoj formi koja cilja drugačiju publiku. Opereta je postala prepoznatljiv oblik sredinom 19. veka u Francuskoj, a njena popularnost je dovela do razvoja mnogih nacionalnih stilova operete. Posebni stilovi su se pojavili u zemljama uključujući Austrougarsku, Nemačku, Englesku, Španiju, Filipine, Meksiko, Kubu i Sjedinjene Države. Prenošenjem operete između različitih zemalja, kulturni kosmopolitizam se pojavio u prethodnom veku. Opereta je kao žanr izgubila naklonost 1930-ih i ustupila mesto modernom muzičkom pozorištu. Važni kompozitori opereta su Johan Štraus, Žak Ofenbah, Franc Lehar i Fransisko Alonso.

Definicije

Termin opereta nastaje sredinom osamnaestog veka u Italiji i prvi put je priznat kao samostalan žanr u Parizu oko 1850. godine. Kastil-Blejzov Dictionnaire de la musique moderne moderne tvrdi da ovaj termin ima dugu istoriju i da je Mocart bio jedan od prvih ljudi koji je omalovažavajuće upotrebio reč opereta, opisujući operete kao „određene dramatične abortuse, te minijaturne kompozicije pune smeća u kojima se nalaze samo hladne pesme i dvostihovi iz vodvilja“. Definicija operete se menjala tokom vekova i kreće se u zavisnosti od istorije svake zemlje sa žanrom. Često se koristi da se odnosi na komade koji podsećaju na Ofenbahove jednočinke u suprotnosti sa njegovim kompozicijama u punoj dužini, „opera-bufe“. Ofenbah je izmislio ovu umetničku formu kao odgovor na represivne zakone francuske vlade u vezi sa inscenacijama dela koja su bila veća od jednog čina ili su sadržala više od četiri lika.

Naslovna stranica Boccaccio, oder Der Prinz von Palermo (Bokačo, ili Princ od Palerma) Franca fon Supea iz 1879. Primer rane bečke operete.

Istorija

Opereta je postala priznata kao muzički žanr oko 1850. godine u Parizu. Godine 1870. centar za operetu se pomerio u Beč kada je Pariz pao u ruke Prusa. Forma operete je nastavila da se razvija tokom Prvog svetskog rata.

Postoje neke zajedničke karakteristike među operetama koje su cvetale od sredine 1850-ih do ranih 1900-ih, počevši od francuske opere-bufe. Oni sadrže govorne dijaloge isprepletene između muzičkih numera, a često su glavni likovi, kao i hor, pozvani da učestvuju, iako je muzika u velikoj meri izvedena iz operskih stilova 19. veka, sa naglaskom na melodijama koje se mogu pevati. Opereta u dvadesetom veku je složenija i dostigla je svoj procvat u Austriji i Nemačkoj.

Opereta je preteča modernog muzičkog teatra ili „mjuzikla“. U prvim decenijama 20. veka, opereta je nastavila da postoji uporedo sa novijim mjuziklima, pri čemu je svaka muzička forma uticala na drugu.

Vidi još

• Opera
• Kabare
• Vodvilj
• Mjuzikl
• Farsa
• Groteska
• Burleska
• Varijete

Literatura

• Jacobs, Arthur (1984). Arthur Sullivan: A Victorian Musician. Oxford University Press. ISBN 0-19-315443-9. 
• Popović, Tanja (2007). Rečnik književnih termina. Beograd: Logos Art: Edicija. str. 494. ISBN 978-86-7360-064-2. 
• Bordman, Gerald (1981) American Operetta. New York: Oxford University Press.
• Clarke, Kevin (2007) Glitter and be Gay: Die authentische Operette und ihre schwulen Verehrer. Hamburg: Männerschwarm Verlag.(German)
• Ganzl, Kurt (2001) The Encyclopedia of Musical Theatre (3 Volumes). New York: Schirmer Books.
• Goulet, Charles (1981) Sur la scène et dans la coulisse. Québec, Qc.: Ministère des Affaires culturelles. ISBN 2-551-04178-3.
• Linhardt, Marion (2006) Residenzstadt und Metropole. Zu einer kulturellen Topographie des Wiener Unterhaltungstheaters (1858–1918). Berlin: Max Niemeyer Verlag. (German)
• Traubner, Richard (1983) Operetta: A Theatrical History. Garden City, New York: Doubleday.
• Viagrande, iccardo (2009) Tu che m'hai preso il cuor. Un viaggio nel mondo dell'operetta. Monza: Casa Musicale Eco. (Italian)
• Allain, Paul; Harvie, Jen (2014). The Routledge Companion to Theatre and Performance. Routledge. ISBN 978-0-4156-3631-5. 
• Allen, Robert C. (c. 1991). Horrible Prettiness: Burlesque and American Culture. University of North Carolina. ISBN 978-0-8078-1960-9.  }}
• Bradley, Ian (2005). Oh Joy! Oh Rapture! The Enduring Phenomenon of Gilbert and Sullivan. Oxford University Press. ISBN 0-19-516700-7. 
• Buelow, George J. (2004). A History of Baroque Music. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34365-9. 
• Carter, Tim; Butt, John, ur. (2005). The Cambridge History of Seventeenth-Century Music. The Cambridge History of Music. 1. Cambridge University Press. str. 591. ISBN 978-0-521-79273-8. Arhivirano iz originala 12. 01. 2013. g. Pristupljeno 2009-05-26. 
• Cohen, Robert; Sherman, Donovan (2020). Theatre: Brief (Twelfth izd.). New York City: McGraw-Hill Education. ISBN 978-1-260-05738-6. OCLC 1073038874. 
• Everett, William A.; Laird, Paul R., ur. (2002). The Cambridge Companion to the Musical. Cambridge Companions to Music. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79189-2. 
• Gokulsing, K. Moti; Dissanayake, Wimal (2004). Indian popular cinema : a narrative of cultural change (Revised and updated izd.). Stoke-on-Trent: Trentham. str. 161. ISBN 978-1-85856-329-9. 
• Hoppin, Richard H., ur. (1978). Anthology of Medieval Music. Norton introduction to music history. New York: Norton. ISBN 978-0-393-09080-2. 
• Horn, Barbara Lee (1991). The Age of Hair: Evolution and Impact of Broadway's First Rock Musical. New York: Greenwood Press. str. 166. ISBN 978-0-313-27564-7. 
• Jha, Subhash K. (2005). The Essential Guide to Bollywood. Roli Books. ISBN 81-7436-378-5. 
• Jones, John B. (2003). Our Musicals, Ourselves. Hanover: University Press of New England. ISBN 978-0-87451-904-4. 
• Lord, Suzanne (2003). Brinkman, David, ur. Music from the Age of Shakespeare: A Cultural History. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-31713-2. 
• Lubbock, Mark (2002). „American musical theatre: an introduction”. The Complete Book of Light Opera (1st izd.). London: Putnam. str. 753—756. 
• Morley, Sheridan (1987). Spread a little happiness: the first hundred years of the British musical. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-01398-4. 
• Parker, Roger, ur. (2001). The Oxford Illustrated History of Opera. Oxford Illustrated Histories (illustrated izd.). Oxford University Press. str. 541. ISBN 978-0-19-285445-2. 
• Rubin, Don; Solórzano, Carlos, ur. (2000). The World Encyclopedia of Contemporary Theatre: The Americas. New York City: Routledge. ISBN 0-415-05929-1. 
• Shakespeare, William (1998). Orgel, Stephen, ur. The Tempest. The Oxford Shakespeare. Oxford University Press. str. 248. ISBN 978-0-19-283414-0. 
• Wilmeth, Don B.; Miller, Tice L., ur. (1996). Cambridge Guide to American Theatre (2nd izd.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56444-1. 
• Wollman, E. L. (2006). The Theater Will Rock: a History of the Rock Musical: From Hair to Hedwig. Michigan: University of Michigan Press. ISBN 0-472-11576-6. 
• Bauch, Marc (2003). The American Musical. Marburg, Germany: Tectum Verlag. ISBN 3-8288-8458-X. 
• Bloom, Ken; Vlastnik, Frank (2004-10-01). Broadway Musicals: The 101 Greatest Shows of All Time. New York: Black Dog & Leventhal Publishers. ISBN 1-57912-390-2. 
• Bordman, Gerald (1978). American Musical Theatre: a Chronicle. New York: Oxford University Press. viii, 749 p. ISBN 0-19-502356-0.
• Botto, Louis; Mitchell, Brian Stokes (2002). At This Theatre: 100 Years of Broadway Shows, Stories and Stars. New York; Milwaukee, WI: Applause Theatre & Cinema Books/Playbill. ISBN 978-1-55783-566-6. 
• Bryant, Jye (2018). Writing & Staging A New Musical: A Handbook. Kindle Direct Publishing. ISBN 9781730897412. 
• Citron, Stephen (1991). The Musical, from the Inside Out. Chicago, Illinois: I.R. Dee. 336 p. ISBN 0-929587-79-0.
• Ewen, David (1961). The Story of American Musical Theater. First ed. Philadelphia: Chilton. v, 208 p.
• Gänzl, Kurt. The Encyclopedia of Musical Theatre (3 Volumes). New York: Schirmer Books, 2001.
• Kantor, Michael; Maslon, Laurence (2004). Broadway: The American Musical. New York: Bulfinch Press. ISBN 0-8212-2905-2. 
• Mordden, Ethan (1999). Beautiful Mornin': The Broadway Musical in the 1940s. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-512851-6. 
• Stempel, Larry. Showtime: A History of the Broadway Musical Theater (W. W. Norton, 2010) 826 pages; comprehensive history since the mid-19th century.
• Traubner, Richard. Operetta: A Theatrical History. Garden City, New York: Doubleday & Company, 1983

Spoljašnje veze

• Extensive site with information about operettas, light operas and their composers
• Essay on operettas of Offenbach, Johann Strauss Jr. and their contemporaries
• Operetta Research Center (with a large archive of historical reviews)
• Kurt Ganzl's 2019 favourite operettas
• Schwarzkopf Sings Operetta [Streaming Audio]. (2005). Warner Music. (2005). Retrieved from Alexander Street database.
• The Differences in an Operetta & a Musical: The Business of Singing – Youtube video posted by Expert Village Leaf Group
• Famous Operettas – Youtube video posted by Kaleb Fair