Opsada La Rošela

Opsada La Rošela
	Deo Francuskih verskih ratova
	; Rišelje prilikom opsade La Rošela
Vreme	septembar 1627 - oktobar 1628.
Mesto	La Rošel, južna Francuska
Ishod	Pobeda monarhije
Sukobljene strane
Kraljevina Francuska	Hugenoti
Komandanti i vođe
Kardinal Rišelje	Žan Giton
Jačina
23.201	34.000 branioca i građana
Žrtve i gubici
nepoznati	27.000

Opsada La Rošela vođena je 1627-1628. godine tokom Hugenotskih ustanaka. Izvršio ju je kardinal Rišelje, a završena je predajom grada.

Uvod

Kardinal Rišelje je u svom političkom programu stavljao interese države ispred interesa vere. Često je govorio da više voli francuskog hugenotu od Španca. U apsolutističkoj monarhiji, smatrao je Rišelje, ne treba imati mesta za hugenotsku državu u državi. Međutim, koristeći se slabošću kraljeve vlasti, hugenoti 1621. godine osnivaju državu na jugu Francuske. Oni su počeli da ubiraju poreze u svoju korist, postavljali svoje komandante, ignorisali kraljeve prekore... Rišelje je rešio da jednom za svagra likvidira politička prava hugenota. Opseo je centar hugenotske države – tvrđavu La Rošel.

Opsada

Uprkos pomoći koju su joj pružali Englezi, tvrđava je opkoljena i sa kopna i sa mora. Podignuta je ogromna brana od 1500 metara. Na taj način su stanovnicima La Rošela presečene sve komunikacije. Englezi su se pojavili nadomak grada, ali su odustali od borbe. U gradu je od gladi pomrlo 16.000 ljudi. Dana 28. oktobra 1628. godine grad se predao. Rišelje sklapa ugovor sa larošelskom buržoazijom i dozvoljava hugenotima slobodno ispoljavanje vere. Potom je uputio svoju vojsku u Langdok i primorao vojvodu Rogana na predaju.

Aleski edikt milosti

Rišelje je potvrdio odredbe Nantskog edikta Aleskim ediktom milosti. Međutim, hugenotima je u zamenu za slobodu veroispovesti oduzeo sve tvrđave i garnizone koje su ediktom stekli. Hugenotska republika prestala je da postoji.

Vidi još

Izvori

Istorija srednjeg veka 2- A. D. Udaljcov, J. A. Kosminski i O. L. Vajnštajn