Opsada Rima (549—550)
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
| Opsada Rima | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Gotski rat | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
| Vizantija | Ostrogotska kraljevina | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
| Diogen | Totila | ||||||
Opsada Rima (549—550) predstavlja treći pokušaj Ostrogota da od Vizantije preotmu italijansku prestonicu.
Uvod[uredi | uredi izvor]
Ostrogoti gube Rim na samom početku gotskog rata. Prva opsada Rima završena je neuspehom, a kralj Totila je 546. godine uspeo da osvoji grad. Međutim, Velizar osvaja Rim već sledeće godine. Za treću ofanzivu Totila se daleko bolje pripremio. Iskoristio je odsustvo Velizara koga je car Justinijan pozvao u Carigrad.
Opsada[uredi | uredi izvor]
Totila je 549. godine opseo grad. Nije se upustio u durektan napad već je strpljivo čekao da Vizantinci potroše zalihe hrane. Nakon skoro godinu dana, braniteljima grada je ponudio da, u zamenu za hranu otvore gradske kapije. Deo garnizona je pristao, te su Ostrogoti lako ušli u grad. Totila je izvršio masakr nad vizantijskim oficirima i plemstvom, ali je dao izričitu nameru da se poštede žene. Deo gradskih plemića koji su izbegli je pohvatao u unapred spremljenim zasedama. Komandant garnizona Diogen uspeo je da pobegne. Za Totilu je ovaj uspeh predstavljao Pirovu pobedu jer je samo četiri godina ranije razorio grad i lišio ga najvećeg dela stanovništva. Zbog toga je Totila naredio da se u grad ponovo dovedu izbegli stanovnici. Te planove sprečio je nastavak rata u kome Vizantinci nekoliko godina kasnije odnose konačnu pobedu.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Norič, Dž. Dž. Vizantija, rani vekovi. ISBN 978-86-505-1428-3.