Opsada Soluna (617)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Opsada Soluna
Deo Vizantijsko-avarski ratovi

Balkan krajem 6. veka
Vreme617. ili 618.
Mesto
Solun
Ishod Vizantijska pobeda
Sukobljene strane
Sloveni i Avari Vizantija

Opsadu Soluna izvršili su 617. ili 618. godine Avari i Sloveni. Deo je Vizantijsko-avarskih ratova. Završena je neuspehom avarsko-slovenske vojske.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

U poslednjoj četvrtini 6. veka Vizantijski Balkan pogođen je invazijom Avara koji su se, nakon uništenja države Gepida i povlačenja Langobarda u Italiju, učvrstili u Panonskoj niziji. Avari su imali pomoć Slovena koji su nastanjivali levu obalu Donjeg Dunava. Istočnu granicu ugrožavala je Sasanidska Persija. Nakon pada Sirmijuma i Singidunuma 582. godine Balkan je ostao nebranjen od avarskih napada koje je na nekoliko godina zaustavila Mavrikijeva kontraofanziva[1][2]. Solun je u to vreme bio najznačajniji vizantijski grad na Balkanu i drugi po veličini grad Carstva. Foka je tokom svoje vladavine dankom u zlatu održavao mir sa Avarima[3][4]. To ih ipak nije sprečilo da pustoše balkanske provincije. Od pustošenja nisu pošteđeni ni zapadni delovi Poluostrva koje su napadi Huna i Ostrogota zaobilazili. Arheološke tragove slovenskih napada početkom 7. veka predstavljaju selišta Slovena i nekropole sa urnama u istočnom priobalnom pojasu Donje Mezije ka granici Male Skitije i Dunavu kao granici Dakije Ripenzis. U spisu o čudima Svetog Dimitrija zabeleženo je da je narod Slovena opustošio Tesaliju sa ostrvima, Heladu, Kikladska ostrva, Ahaju, Epir, pa čak i Malu Aziju. Godine 614. pala je Salona, sedište provincije Dalmacije. Vizantijsku vlast na ovim prostorima obnoviće tek car Vasilije Makedonac u 9. veku. Niš i Serdika osvojeni su 615. godine, a Solun je morao izdržati dve velike opsade[5].

Opsada[uredi | uredi izvor]

Grupa slovenskih plemena je 615. godine opsela Solun. Predvodio ih je Hatson. Napad je završen neuspehom[6][7]. Sloveni su nakon ovog neuspeha poslali kanu delegate obećavajući veliki plen u slučaju osvajanja Soluna. Do avarskog napada na Solun došlo je 617. ili 618. godine. Opsada je opisana u "Čudima svetog Dimitrija". Napad je bio neočekivan. Kagan je koristio opsadne kule i katapulte. Iraklije, iznenađen avarskim napadom, zbog pretnji Persijanaca nije mogao da pošalje pomoć. Međutim, zbog neiskustva Avara u rukovanju opsadnim spravama opsada nije uspela[8][9]. Opsadna kula se srušila na same Avare. Opsada je trajala 33 dana i završena je pregovorima između kagana i upravnika Soluna. Avari su se povukli kada im je plaćen danak u zlatu. Sloveni su svoje zarobljenike prodali Solunjanima. Solun će decenijama, sve do 676. godine, ostati pošteđen slovenskih napada[10].

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Christophilopoulou 2006, str. 13–14.
  2. ^ Pohl 1988, str. 70–89.
  3. ^ Pohl 1988, str. 101–107.
  4. ^ Christophilopoulou 2006, str. 14–17.
  5. ^ Christophilopoulou 2006, str. 15, 22.
  6. ^ Christophilopoulou 2006, str. 25.
  7. ^ Pohl 1988, str. 241.
  8. ^ Christophilopoulou 2006, str. 26.
  9. ^ Pohl 1988, str. 242.
  10. ^ Pohl 1988, str. 242–243.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Christophilopoulou, Aikaterini (2006). „Βυζαντινή Μακεδονία. Σχεδίασμα για την εποχή από τα τέλη του Στ' μέχρι τα μέσα του Θ' αιώνος”. Βυζαντινή Αυτοκρατορία, Νεώτερος Ελληνισμός. Athens: Herodotos. str. 9—68. ISBN 978-960-8256-55-2. 
  • Pohl, Walter (1988). Die Awaren. Ein Steppenvolk in Mitteleuropa 567–822 n. Chr. Munich: Verlag C.H. Beck. ISBN 978-3-406-33330-9. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Опсада_Солуна_(617)&oldid=25918731”