Opšta bolnica u Beču
_-_AKH,_Haupteingang.JPG)
Opšta bolnica u Beču (nem. Allgemeines Krankenhaus der Stadt Wien), poznatija po svojoj skraćenci AKH, je glavna bolnica u Beču. To je takođe gradska univerzitetska bolnica i sedište Medicinskog univerziteta u Beču. To je jedna od najvećih bolnica u Evropi, kako po broju zaposlenih tako i po broju kreveta.[1]
Istorija AKH[uredi | uredi izvor]
Stari AKH[uredi | uredi izvor]
Poreklo bečke Opšte bolnice seže do dr Johana Franka, koji je 1686. godine, nakon završetka Druge opsade Beča, poklonio svoje imanje za izgradnju vojne bolnice. Međutim, pošto je nedostajao novac da se izgradi zgrada, ranjenici i njihove porodice su smeštene u postojeću epidemijsku bolnicu (nem. Kontumazhof). Car Leopold I je 1693. godine organizovao osnivanje velike bolnice. Godine 1697. završeno je prvo odeljenje u koje su smeštene 1.042 osobe.[2]
Do 1724. godine tamo je živelo 1.740 ljudi. Proširenje kompleksa omogućeno je voljom barona Ferdinanda fon Tavonata, koji je svoje imanje ostavio vojnim invalidima 1726. godine. Car Jozef II je 28. januara 1783. zamerio što je ogromni kompleks više služio kao smeštaj za ljude koji su ušli zahvaljujući svojim vezama. Onima koji su bili najugroženiji i dalje je bila potrebna nega. 16. avgusta 1784. godine došlo je do otvaranje bolnice koja je zbrinjavala pacijente. Uz bolnicu se nalazilo i porodilište, sirotište i ludnica. Ludnica zvana "Narenturm" (nem. Narrenturm; u doslovnom prevodu: Toranj ludaka) bila je prva posebna ustanova u svetu za smeštaj mentalnih pacijenata.
U 19. veku, Opšta bolnica u Beču je postala centar Bečke medicinske škole, gde su se obavljala mnoga inovativna medicinskih istraživanja. Tamo je Ignac Zemelvajs radio svoja istraživanja o higijeni, a Karl Landštajner je otkrio tipove krvnih grupa.
Danas se lokacija starog AKH-a koristi kao glavni univerzitetski kampus Medicinskog univerziteta u Beču. Stari AKH uključuje univerzitetske medicinske institute, kao i brojne humanističke institute, ugostiteljske objekte i manja preduzeća.
Narenturm[uredi | uredi izvor]
U staroj AKH nalazi se prva zgrada u svetu za smeštaj mentalnih bolesnika, koju je 1784. godine pod carem Jozefom Drugim osnovao Isidor Kanevale. Danas je tu sedište Saveznog patološko-anatomskog muzeja. Zgrada se sastojala od petodelne kružne zgrade nalik tvrđavi sa prozorima u obliku proreza za 200 do 250 mentalnih pacijenata. U svojoj strogoj geometrijskoj formi, zgrada se smatra vrhuncem revolucionarnog klasicizma. Svaka ćelija imala je jaka rešetkasta vrata i prstenove za vezivanje neobuzdanih pacijenata. Deset godina kasnije, objekat je već bio zastareo zbog inovacija u terapiji mentalnih bolesnika. Zbog svog okruglog oblika Narenturm je poređen sa bečkom poslasticom zvanom Kuglhof.
Narenturm je imao na krovnom grebenu gromobran čije dve montažne ploče se još uvek nalaze u unutrašnjem dvorištu. Aparat koji je osmislio češki sveštenik i pronalazač Prokop Diviš i koji je postavljen 1754. godine, verovatno nije ni bio namenjen gromobranskoj zaštiti. Car Jozef Drugi je dobro poznavao Divišove pokušaje da strujanjem izdejstvuje zdravstvene koristi za pacijente. Do danas, nije razjašnjeno da li su ovi gromobrani korišćeni za lečenje pacijenata.
-
Narenturm, izgrađen oko 1782. godine -
Narenturm snimljen 2019. godine -
Jedan od najstarijih gromobrana na svetu, nalazi se u Narenturmu
Sinagoga[uredi | uredi izvor]
Sinagogu u starom AKH u Beču osmislio je 1903. arhitekta Maks Flajšer kao „paviljon za molitvu“ za pacijente jevrejske vere. Sinagoga je uništena tokom Kristalne noći od strane Trećeg rajha 1938. godine, a dodatno je uništena kada je posle rata, 1953. godine, pretvorena u trafo stanicu.[3] Godine 2005. ostaci zgrade su restaurirani i pretvoreni u Memorijal Marpe Lanefeš.[4]
Nacističko doba[uredi | uredi izvor]
Godine 1939, godinu dana nakon Anšlusa, Opšta bolnica je prebačena u opštinsku upravu.[5]
Američki časopis Tajm je 28. marta 1938. pisao o razornom uticaju progona mnogih jevrejskih lekara u Beču. Tajm izveštava o samoubistvima, kako Jevreja tako i nejevreja, uključujući „profesora Arnolda Baumgartena, Jevrejina i nekadašnjeg šefa austrijskog državnog zdravstvenog odeljenja, i Volfganga Denka, glavnog hirurga Univerzitetske i opšte bolnice, autora udžbenika o hirurgiji, koji nije bio Jevrejin."[6]
Novi AKH[uredi | uredi izvor]
Vremenom su zgrade Opšte bolnice iz doba Habzburgovaca postale nezgrapne, pa je 1957. odlučeno da se izgradi nova velika centralna bolnica. Izgradnja nove AKH počela je u leto 1964. godine. U početku su izmešteni domovi za zaposlene i univerzitetske klinike za dečiju medicinu. 1974. godine počela je izgradnja glavne zgrade. Glavna zgrada se sastoji se od ambulante i dve velike, 22 sprata visoke kule, koje primaju pacijente u 2.200 kreveta.
Dve velike kule su zvanično otvorene 1994. godine, iako su bile delimično u upotrebi od 1991. godine. Ukupni troškovi izgradnje su ekvivalentni vrednostima iz 2004. godine od približno 4,5 milijardi evra. Projektovani troškovi su bili 1 milijarda šilinga (72,67 miliona evra). Troškove izgradnje zajedno su snosili grad Beč i Austrijska država. Eksplozija troškova i povezana afera mita sa izgradnjom novog AKH-a dovela je do skandala AKH, najvećeg austrijskog građevinskog skandala. Štaviše, austrijski časopis ECO je izvestio da je iskorišćeno samo 60% kapaciteta AKH, te da ostali deo stoji potpuno prazan.[7]
Trenutno je u AKH zaposleno oko 9.000 ljudi. Od toga, oko 1.600 lekara i 4.500 zdravstvenih radnika. U 2022. godini AKH ima u funkciji 1738 kreveta za pacijente.[8] Godišnje se skoro 95.000 ljudi leči na stacionarnom nivou, a još pola miliona pohađa 384 bolničke ambulante. Više od 11.000 studenata je registrovano na Medicinskom univerzitetu u Beču.
AKH je povezan sa sopstvenom podzemnom (metro) stanicom (linija U6, stanica Mihelbojern/AKH (nem. Michelbeuern/AKH)).
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Alfred Štol, Narenturm. Tamna strana nauke. (Alfred Stohl, Der Narrenturm. Oder die dunkle Seite der Wissenschaft. Vienna, 2000).
- Feliks Čajke: Bečki istorijski leksikon. (Felix Czeike: Historisches Lexikon Wien. Band 3: Ha–La. Kremayr & Scheriau, Wien (1994) ISBN 3-218-00545-0, S. 591ff).
- Alfred Ebenauer, Volfgang Grajseneger, Kurg Milberger: Univerzitetski kampus u Beču. 2 toma. 1. Istorija i duh, 2. Arhitektura kao transformacija (Alfred Ebenbauer, Wolfgang Greisenegger, Kurt Mühlberger (Hrsg.): Universitätscampus Wien. 2 Bände. Band 1: Historie und Geist, Band 2: Architektur als Transformation. Holzhausen, Wien (1998) ISBN 3-900518-99-8).
- Rihard Kurdiovski: Javna efikasnost nove bečke 'Glavne bolnice' u arhitekturi i štampanim medijima. (Richard Kurdiovsky: Die öffentliche Wirksamkeit des neuen Wiener ‚Hauptspitals‘ in Architektur und Printmedien. In: INSITU 2020/1, S. 103–118).
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Noonan, Kristen (2010-04-23). „Europe’s 10 Largest Acute Care Hospitals Have Sizeable Clinical Pathology Laboratories”. Dark Daily (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-29.
- ^ „Altes Allgemeines Krankenhaus Wien | AustriaWiki im Austria-Forum”. austria-forum.org. Pristupljeno 2022-11-29.
- ^ Feurstein, Michaela, Jüdisches Wien, Böhlau Verlag : Wien. (2001) ISBN 3-205-99094-3.
- ^ Neugestaltung des jüdischen Bethauses am Campus Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. jul 2014) University of Vienna official site
- ^ „Spitäler”. www.geschichtewiki.wien.gv.at (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-02-01. „NS-Zeit. Enteignungen, Arisierungen und "Einweisung" in das Eigentum der Stadt Wien. Zu einer weiteren, mit Arisierungen verbundenen Kommunalisierungswelle kam es nach dem "Anschluss". 1939 ging insbesondere das Allgemeine Krankenhaus in städtische Verwaltung über, ebenso alle weiteren Fondsspitäler.”
- ^ „Medicine: Death & Doctors”. Time (na jeziku: engleski). 1938-03-28. ISSN 0040-781X. Arhivirano iz originala 2022-02-04. g. Pristupljeno 2022-02-04.
- ^ Posch, Herbert (2014-05-26). „Campus der Universität Wien”. 650 plus (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-11-29.
- ^ „AKH Wien - Bettenstand nach Art der Betten”. www.akhwien.at. Pristupljeno 2022-11-29.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
