Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju

Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju
Članice BSEC-a   Posmatrači
Skraćenica	BSEC
Datum osnivanja	4. jun 1992.
Tip	organizacija za ekonomsku saradnju
Sedište	Istanbul, Turska
Članovi	13 država Albanija, Jermenija, Azerbejdžan, Bugarska, Gruzija, Grčka, Moldavija, Rumunija, Rusija, Severna Makedonija, Srbija, Turska, Ukrajina
Generalni sekretar	Lazar Komanesku
Veb-sajt	www.bsec-organization.org

Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju (engl. Organization of the Black Sea Economic Cooperation, BSEC) je osnovana 25. juna 1992. kada su šefovi država jedanaest zemalja u Istanbulu potpisali Deklaraciju i Bosforski dogovor. Zemlje osnivači su: Azerbejdžan, Albanija, Bugarska, Gruzija, Grčka, Jermenija, Moldavija, Rumunija, Rusija, Turska i Ukrajina. Nakon pristupanja Srbije i Crne Gore aprila 2004. godine, organizacija sada broji 12 zemalja. Način funkcionisanja ove zajednice su povremeni sastanci šefova država, i vlada, i redovni sastanci ministara inostranih poslova jedanput godišnje, odnosno polugodišnje. Tela su: stalni međunarodni sekretarijat, pomoćni organi radne grupe i eksperti, parlamentarna skupština, poslovni savet i Crnomorska banka za trgovinu i razvoj.

Prigodna marka Pošta Srbije iz 2017. povodom 25 godina od osnivanja Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju

Najveća dostignuća Crnomorske ekonomske saradnje su u oblasti saobraćaja, telekomunikacija, energije, životne sredine, zdravstva, trgovine, stranih investicija i međunarodnih odnosa. Nedostaci su nepostojanje jasne dugoročne strategije i prioriteta, nedovoljna politička podrška predloženim projektima, nedovoljna efikasnost, nedovoljna finansijska sredstva za ostvarenje projekata, velike razlike među članicama, nedovoljan nivo ekonomske razmene, izbegavanje političkih ciljeva i bezbednosnih pitanja, itd.

Stupanjem na snagu Povelje 1. maja 1999. godine, BSEC je stekla međunarodni pravni identitet i transformisala se u punopravnu regionalnu ekonomsku organizaciju: Organizaciju crnomorske ekonomske saradnje. Pristupanjem Srbije (tada Srbije i Crne Gore) u aprilu 2004. godine, broj država članica Organizacije se povećao na dvanaest. Pristupanje Severne Makedonije 2020. povećalo je članstvo u organizaciji na trinaest.

Važan aspekt aktivnosti BSEC-a je razvoj SME i preduzetništva u zemljama članicama. U vezi sa ovim pitanjima organizovana je serija radionica u saradnji sa Fondacijom Konrad Adenauer i ERENET.

Mapa država članica Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju

  Države članice

  Države posmatrači

Članice

Država		Pristupanje
Azerbejdžan		1992.
Albanija		1992.
Bugarska		1992.
Gruzija		1992.
Grčka		1992.
Jermenija		1992.
Moldavija		1992.
Rumunija		1992.
Rusija		1992.
Srbija		2004.
Turska		1992.
Ukrajina		1992.

Kipar i Crna Gora su podnele zahtev za učlanjenje ali su trenutno odbijene zbog rivalstva između Turske i Grčke. [1]

Zemlje posmatrači su:

• Austrija
• Belorusija
• Egipat
• Izrael
• Italija
• Nemačka
• Poljska
• Sjedinjene Države
• Slovačka
• Tunis
• Francuska
• Hrvatska
• Češka

Struktura

• Sastanci samita šefova država ili vlada država članica redovno se održavaju svakih 5 godina;
• Veće ministara spoljnih poslova je glavni organ za donošenje odluka BSEC-a i sastaje se dva puta godišnje;
• Savet ministara se sastaje kako bi postigao konsenzus o konkretnim pitanjima;
• Komitet visokih zvaničnika sastaje se 4 puta godišnje i radi u ime ministara inostranih poslova;
• Pomoćni organi koje formira Veće ministara spoljnih poslova bave se svojim mandatom koji je odredio Savet, pripremaju zajedničke projekte i prate realizaciju ovih projekata. Radne grupe i grupe eksperata su pomoćni organi;
• Predsedavajući koordinira sve aktivnosti BSEC-a, kao i kontroliše pravilno vođenje aktivnosti organizacije i sprovođenja Rezolucija i odluka Saveta. Po engleskom abecednom redu, jedna od država članica predsedava svakih 6 meseci. Predsedavanje BSEC-om je obavlja Ukrajina u periodu od 1. jula do 31. decembra 2017. godine.

Povezana tela

Povezana tela BSEC-a obavljaju svoje funkcije uz poštovanje principa BSEC definisanih u Deklaraciji samita od 25. juna 1992. i Povelji. Oni imaju sopstveni budžet.

Parlamentarna skupština Crnomorske ekonomske saradnje (PABSEC)

Parlamentarna skupština Crnomorske ekonomske saradnje sa sedištem u Istanbulu, je međuparlamentarna konsulttivna institucija organizacije formirana na osnovu Deklaracije o osnivanju Parlamentarne skupštine crnomorske ekonomske saradnje 26. februara 1993. godine od strane 9 država osnivača. Grčka se pridružila PABSEC 1995. godine, Bugarska 1997. godine, a Srbija (bivša Srbija i Crna Gora) 2004. godine.

Predsednik PABSEC-a je Arčil Talakvadze iz Gruzije, a potpredsednik je Anuš Beglojan iz Jermenije.

Rusija je proterana u decembru 2022. godine.

Poslovni savet Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC BC)

Poslovni savet Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju formiran je 1992. godine kao međunarodna, nevladina i neprofitna organizacija radi jačanja unapređenja poslovnog okruženja u regionu Crnog mora. Poslovni savet predstavlja poslovne zajednice država članica. Međunarodni sekretarijat poslovnog saveta nalazi se u Istanbulu.

Crnomorska trgovinska i razvojna banka (BSTDB)

Crnomorska trgovinska i razvojna banka (BSTDB) je međunarodna finansijska institucija koja je formirana 24. januara 1997. godine. Ona podržava ekonomski razvoj i regionalnu saradnju obezbeđujući trgovinsko i projektno finansiranje, garancije i kapital za razvojne projekte koji podržavaju javna i privatna preduzeća u svojim zemljama članicama. Ciljevi banke uključuju promovisanje regionalnih trgovinskih veza, međudržavnih projekata, stranih direktnih investicija, podržavanje aktivnosti koje doprinose održivom razvoju, sa naglaskom na stvaranju radnih mesta u zemljama članicama, obezbeđivanje da svaka operacija bude ekonomski i finansijski zdrava i doprinosi razvoju tržišne orijentacije. Organizacija ima odobreni kapital od 1,325 milijardi dolara. Sedište banke nalazi se u Solunu, Grčka.

BSTDB je vođena sporazumom o osnivanju Crnomorske trgovinske i razvojne banke, ugovorom registrovanim u Ujedinjenim nacijama. Za razliku od Međunarodnog monetarnog fonda i drugih, BSTDB ne navodi uslove politike kojima se države dužnici mogu kontrolisati. Banka ima dugoročni kreditni rejting 'A' od Mudijevog servisa za investitore i 'A3' od Standard & Pura, obe sa stabilnim izgledima.

Međunarodni centar za crnomorske studij (ICBSS)

Međunarodni centar za crnomorske studije je nezavisni istraživački centar fokusiran na širi region Crnog mora, koji istovremeno služi i kao povezano telo BSEC-a. Osnovan je 1998. godine.

Koordinacioni centar BSEC za razmenu statističkih podataka i ekonomskih informacija (BCCESDEI)

Koordinacioni centar BSEC za razmenu statističkih podataka i ekonomskih informacija osnovan je sa ciljem prikupljanja statističkih i ekonomskih informacija, obavljanja sekretarskih funkcija, koordinacije dobijenih podataka i razmene sa zemljama članicama.

Literatura

• „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2007-10-11. g. Pristupljeno 2008-12-27. 
• „MedAgri Member: Black Sea Trade and Development Bank (BSTDB)”. www.eastagri.org. Arhivirano iz originala 23. 08. 2017. g. Pristupljeno 15. 04. 2023. 
• „Black Sea Trade & Development Bank”. Arhivirano iz originala 2010-01-14. g. Pristupljeno 2012-07-10. 
• „How we are structured - Black Sea Trade and Development Bank”. www.bstdb.org. Pristupljeno 2017-12-25. 
• „Management - Black Sea Trade and Development Bank”. www.bstdb.org. Pristupljeno 2017-12-25. 
• Ghervas, Stella (2017). „The Black Sea”. Ur.: Armitage, D.; Bashford, S. Oceanic Histories. Cambridge: Cambridge University Press. str. 234—266. ISBN 978-1-1083-9972-2. doi:10.1017/9781108399722.010. 
• Stella Ghervas, "Odessa et les confins de l'Europe: un éclairage historique", in Stella Ghervas et François Rosset (ed), Lieux d'Europe. Mythes et limites. Paris: Editions de la Maison des sciences de l'homme,. str. 107—124. ISBN 978-2-7351-1182-4. ..
• Charles King, (2004). The Black Sea: A History. ISBN 0-19-924161-9. .
• William Ryan and Walter Pitman (1999). Noah's Flood. ISBN 0-684-85920-3. .
• Neal Ascherson. Black Sea. Vintage. ISBN 0-09-959371-8. .
• Schmitt, Rüdiger (1989). „BLACK SEA”. Ur.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica, Volume IV/3: Bibliographies II–Bolbol I. London and New York: Routledge & Kegan Paul. str. 310—313. ISBN 978-0-71009-126-0. 
• Rüdiger Schmitt, "Considerations on the Name of the Black Sea", in: Hellas und der griechische Osten (Saarbrücken 1996), pp. 219–224
• West, Stephanie (2003). 'The Most Marvellous of All Seas': the Greek Encounter with the Euxine. 50. Greece & Rome. str. 151—167. 
• Petko Dimitrov; Dimitar Dimitrov (2004). The Black Sea, the Flood and the Ancient Myths. Varna. str. 91. ISBN 978-954-579-335-6. 
• Dimitrov, D. 2010. Geology and Non-traditional resources of the Black Sea Arhivirano februar 9, 2022 na sajtu Wayback Machine. LAP Lambert Academic Publishing. ISBN 978-3-8383-8639-3

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Dačić: Kruna predsedavanja BSEC je skup u BGD, u decembru, Politika, 1/7/2016.