Орикс антилопа

Oriks
Status ugroženosti
Najmanje ugrožen  (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Mammalia
Red:	Artiodactyla
Porodica:	Bovidae
Potporodica:	Hippotraginae
Rod:	Oryx
Vrsta:	O. gazella
Binomno ime
Oryx gazella (Linnaeus, 1758)
Areal oriksa

Oriks ili ređe sabljasta antilopa (lat. Oryx gazella) je velika antilopa izražene obojenosti, a živi u suvim travnatim poljima, šikarama i u pravim pustinjama Afrike. Veoma je prilagođena za očuvanje vode: ne dahće i ne znoji se sve dok telesna temperatura ne pređe 45°C; bubrezi proizvode mokraću visoke koncentracije, a izmet je vrlo suv. Najviše je rasprostranjena u jugozapadnoj Africi.

Ishrana

Glavni deo ishrane oriks antilope čine trave i nisko žbunje, kao i divlji krastavci, dinje i sl. biljke sa velikom količinom vode. Kao i mnoge druge pustinjske vrste, i oriks se hrani tokom čitave godine oportunistički (svom hranom koja je dostupna).

Oriks može da izdrži bez vode i do mesec dana. Potrebna mu je hrana koja je puna minerala.

Organizacija

Nomadska krda broje do 25 životinja, a sastoje se od ženki, mladunaca i nekoliko mužjaka.

Trudnoća i mladunčad

Ženke oriksa rađaju mladunčad jednom godišnje, i to u proleće.

Posle vremena od 260 do 300 dana ženka rađa jedno mladunče (ređe dva), koje 6 nedelja ostaje sakriveno u blizini krda, a majka povremeno dolazi da ga doji.

Borba za preživljavanje

U vrućim podnebljima oriks antilope preživljavaju tako što pasu u toku hladnijeg dela dana, uglavnom u sumrak ili noću. Njihova posebna bela dlaka odbija Sunčeve zrake i toplotu čak i do 60 stepeni Celzijusovih. Od 10 do 14 ili 15 sati okupljaju se u hladovini. Kod mnogih vrsta antilopa boravak tolikog broja životinja na malom prostoru izazvalo bi borbe za dominaciju ili sukobe oko parenja. Međutim, radi opstanka u surovom staništu, to se kod oriks antilopa ne dešava.

Ugroženost

Zbog velikih rogova, oriks antilope bile su popularne u 20. veku. Bezobzirni lovci na prostorima Saudijske Arabije ubijali su sve više oriksa, i na kraju su ih doveli do ivice ugroženosti. Na prostorima Arabije izbrojeno ih je 65, od kojih su bile samo 4 ženke. Tada je počela Operacija oriks u Aziji i u Južnoj Americi. Stanje populacije oriksa bilo je alarmantno i to je zabrinulo zoologe. Na prostoru pustinja gde žive oriksi postavljeni su lovci u širokom krugu. To je trebalo da reši problem krivolovaca, ali nije. Velika grupa krivolovaca uspela je da se probije kroz zaštitni krug neopaženo, i populacija oriksa se opet smanjila. Tada su zoolozi shvatili da moraju da presele orikse u manje rezervate, gde će imati veću zaštitu. Sve je izgledalo savršeno; imali su sigurno mesto za život, bez prirodnih neprijatelja i sa mnogo hrane i hlada. Ali, problem je bio u tome što su oriksi jeli biljke sa velikom količinom minerala, što im je bilo potrebno. Ljudi u rezervatu nisu mogli to da im priušte. Uskoro se za brzo vreme povećala populacija oriksa i opet su vraćeni u njihova prirodna staništa. Tada ih je bilo biše od 300, ali su ipak išli u odvojenim krdima (10-25 članova) gde mogu u miru da se opuste u hladu. Oriksi su još uvek na listi ugroženih vrsta, jer uvek postoji opasnost da se opet smanji njihov broj. Ali, zasad su sigurni.

Literatura

• Životinje: Mladinska knjiga Beograd; urednik: Jelka Jovanović; tiraž 7.000 primeraka; U Beogradu 2007
• Politikin Zabavnik: izdanje 1.5.2010. godine. (br.3037)