Pređi na sadržaj

Osamnaesta slovenačka udarna brigada

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Osamnaesta slovenačka udarna brigada NOVJ
Borci Ruskog batanjona brigade, 15. maj 1945.
Postojanje1. oktobar 1943maj 1945.
Mesto formiranja:
Kobarid
Formacijačetiri bataljona
Jačina1000 vojnika i oficira (oktobar 1943)[1]
DeoNarodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
Angažovanje
Odlikovanja
Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem
Komandanti
KomandantFranc Ogrin (prvi komandant)
Politički komesarFranc Crnugelj (prvi politkomesar)

Osamnaesta slovenačka udarna brigada (poznata i pod nazivom Bazovička brigada) formirana je 1. oktobra 1943. godine u rejonu Kobarida od boraca Bovškog i Kobaridskog bataljona Sočke brigade, isprva pod imenom Druga sočka brigada. Dana 24. aprila 1944. godine proglašena je udarnom i dobila naziv Bazovička, po grupi 18 slovenačkih antifašista, od kojih su njih 14 italijanski fašisti osudili na doživotnu robiju, a četvoricu streljali 6. septembra 1930. godine u Bazovici.[1]

Borbeni put brigade

[uredi | uredi izvor]

Do kraja 1943. godine dejstvovala je na području Boveca, Kobarida i Beneške Slovenije, gde je vodila borbe protiv nemačkih snaga. Bila je pod kontrolom privremenog Operativnog štaba soških brigada do 17. oktobra, kada je ušla u sastav Goriške divizije NOVJ. Dana 25. oktobra dobila je numeraciju Osamnaesta. Krajem 1943. godine u sastav brigade ušao je i Ruski bataljon, formiran od prebelgih sovjetskih vojnika koje su Nemci zarobili i uključili u svoje jedinice u Italiji. Za vreme drugog pohoda u Benešku Sloveniju, februara 1944, u sastavu Tridesete divizije NOVJ, vodila je borbe protiv nemačkih snaga kod sela Kambreškog, Liveka i Stupice, na planini Kolovratu i drugde. U martu se istakla u borbama protiv Nemaca i slovenačkih domobrana kod Hotedrščice, a od 1. do 4. aprila u napadu na Spodnju Idriju. Pojačavajući borbenu aktivnost i narednih meseci, brigada je, između ostalog, izvodila diverzantske akcije na železničkoj pruzi Gorica-Podbrdo u leto 1944, uspešno napala kolonu italijanskih vojnika kod sela Vogerskog blizu Gorice 26. avgusta, a sutradan i nemačku motorizovanu kolonu kod sela Oseka na drumu Gorica-Ajdovščina. Početkom septembra u sastav brigade ušlo je i ljudstvo rasformiranog Južnoprimorskog NOP odreda. Nadmoćne nemačke snage, posle četverdodnevnih teških borbi, odbacile su 18. septembra brigadu sa položaja kod Štanjela na područje Trnovskog gozda. Naročito oštre borbe brigada je vodila protiv Nemaca u drugoj polovini decembra u rejonu Vipave i Lokava, kod Ajdovščine i Čepovana.[1]

U 1945. godini, brigada je nastavila dejstva na području Trnovskog gozda i Vipavske doline, vodeći teške borbe protiv Nemaca u februaru i martu na planinama Sinji i Obli vrh, kod sela Vojsko, Mrzla Rupa, Tabor, Čekovnik, Sinji Vrh i Gornja Trebuša. U završnim operacijama brigada je u sastavu Tridesete divizije sa jedinicama Devete, Dvadesete i 26. divizije učestvovala u borbama za oslobođenje Trsta od 30. aprila do 3. maja.[1]

Odlikovana je Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i Ordena bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem.[1]

Komandni sastav

[uredi | uredi izvor]

Komandanti:[2]

  • Franc Ogrin (od 1. do 19. oktobra 1943)
  • Tone Bavec-Cene (od 20. oktobra do 19. decembra 1943)
  • Gliša Raco (od 20. decembra 1943 do 2. marta in od 3. maja do 15. juna 1944)
  • Boško Dedejić-Pope (vršilac dužnosti od 2. marta do 18. marta 1944)
  • Franjo Bavec-Branko (od 18. marta do 1. maja 1944)
  • Sreten Đenadija (od 15. juna do 2. jula 1944)
  • Nikola Vidačić (od 2. jula do 14. septembra 1944)
  • Ratko Marjanović (od 14. septembra do 10. oktobra 1944)
  • Ibro Ibraimović (od 10. oktobra 1944 do 7. marta 1945)
  • Franc Nemgar (od 8. marta do 2. maja 1945)
  • Anton Korenčič-Tarzan (od 3. do 6. maja 1945)

Politički komesari:

  • Franc Crnugelj-Zorko (od 1. do 19. oktobra, od 29. novembra do 28. decembra 1943. i od 8. januara do 4. marta 1944)
  • Slavko Zore-Griša (od 20. do 24. oktobra 1943)
  • Vasja Kogej (od 24. oktobra do 29. novembra 1943)
  • Milan Osredkar (od 28. decembra 1943 do 8. januara 1944)
  • Jože Klun-Pavle (od 4. marta do 4. aprila 1944)
  • Dušan Ukmar (od 4. aprila do 2. jula in od 1. do 15. septembra 1944)
  • Drago Košmrl (od 2. jula do 10. avgusta i od 20. oktobra 1944. do 20. januara 1945)
  • Vlado Grbec (od 10. avgusta do 1. septembra 1944)
  • Lado Švigelj-Mojzes (od 15. septembra do 20. oktobra 1944)
  • Alojz Bukovec-Nani (od 20. januara do 15. marca 1945)
  • Emil Bukovac-Mile (od 15. marta do 6. maja 1945)

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d Vojna enciklopedija, 530. str.
  2. ^ Bazoviška brigada, 563−564. str.

Literatura

[uredi | uredi izvor]