Osetski jezik

Osetski jezik
Iron ævzag/Digoron ævzag
Govori se u	Rusiji, Gruziji, Turskoj
Broj govornika	oko 640.000 (nedostaje datum)
Jezička porodica	Indoevropski Iranski Istočnoiranski Severoistočnoiranski Osetski jezik
Pismo	Ćirilica
Zvanični status
Službeni jezik u	Severna Osetija — Alanija Južna Osetija
Jezički kodovi
ISO 639-1	os
ISO 639-2	oss
ISO 639-3	oss
Etnolingvističke grupe na Kavkazu (Oseti br. 19 na karti)
Rasprostranjenost osetinskog jezika   Većinski jezik   Manjinski jezik

Osetski ili osetinski jezik (Ирон æвзаг), iranski je jezik iz porodice indoevropskih jezika. Govori se u Osetiji, regionu na padinama planine Kavkaz, na granici Rusije i Gruzije.

Osetinski jezik ima 2 dijalekta; iron na istoku i digoron na zapadu. Dijalekat iron je osnova književnog jezika.

Istorija

Ovaj jezik potiče od jezika drevnog naroda Alani, koji su bili jedna od podgrupa Sarmata. To je jedini iranski jezik koji je danas rasprostranjen na Kavkazu.

Prva štampana knjiga na osetinskom jeziku pojavila se 1789. Prve novine, Iron gazet, štampane su 23. jula 1906. u Vladikavkazu. Tvorac književnog jezika je pesnik Kosta Hetagurov.

Osobine

Svojom složenom gramatikom osetinski jezik liči na staroiranske jezike. Na primer, sistem padeža sadrži 8 ili 9 padeža. Imenička promena je aglutinativna. Osetinski jezik nema članove i ne razlikuje rodove.

Fonologija je pod jakim uticajem kavkaskih jezika.

Red reči u rečenici, kao ni u srpskom, nije strogo određen, ali najčešće je subjekat-objekat-predikat: Irinæ fætkъuы hærы. — Irina jabuku jede.

Pismo

Moderna ćirilična azbuka osetinskog jezika sadrži 35 slova, od toga 26 suglasnika 7 samoglasnika i 2 diftonga. Ćirilica je prilagođena za zapisivanje osetinskog jezika 1844. Savremena varijanta koja se koristi od 1937:

A

Ӕ

B

V

G

Gъ

D

Dž

Dz

E

Ё

Ž

Z

I

Й

K

Kъ

L

M

N

O

P

Pъ

R

S

T

Tъ

U

F

H

Hъ

C

Cъ

Č

Čъ

Š

Щ

Ъ

Ы

Ь

Э

Ю

Я

a

ӕ

b

v

g

gъ

d

dž

dz

e

ё

ž

z

i

й

k

kъ

l

m

n

o

p

pъ

r

s

t

tъ

u

f

h

hъ

c

cъ

č

čъ

š

щ

ъ

ы

ь

э

ю

я

Spojevi GЪ, DŽ, DZ, KЪ, PЪ, TЪ, HЪ, CЪ i ČЪ se računaju za posebna slova. Slova Ё, Ž, Š, Щ, Ъ, Ь, Э, Ю, Я se koriste samo u ruskim pozajmljenicama.

Slovo Ӕ

Glavni članak: Ӕ (ćiriličko)

Osetinski jezik je jedini ćirilični jezik koji ima slovo Ӕ, tj. postojanje slova Ӕ je siguran znak da se radi o tekstu na osetinskom.

Ipak, ovo slovo je u mnogim fontovima nedostupno, pa se pri pisanju na računaru koriste sledeći načini:

• latinično slovo Æ (najčešće) koje ima isti izgled kao ćirilično (sreće se u danskom, norveškom i drugim, uglavnom skandinavskim jezicima);
  
• spoj AE;
  
• slovo Э, koje se u osetinskom sreće retko, i to u ruskim pozajmljenicama;
  
• slovo A, ali to može umanjiti razumljivost teksta (uporedite kad — slava i kӕd — kada, az — godina i ӕz — ja).

Pravila čitanja

Za osetinski se može reći da važi pravilo „piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano“, tj. razlike između napisanog i izgovorenog su izuzetno male.

U osetinskom postoji ogroman broj pozajmljenica iz ruskog. One se ponekad pišu kao i u ruskom (statья — članak), nekad su delimično prilagođene osetinkom pravopisu (respublikæ — republika, revolюci — revolucija), a nekad su skoro sasvim prilagođene osetinskom (kъrandas — olovka, od karandaš, vagzal — železnička stanica, od vokzal).

Samoglasnici

Samoglasnika u osetinskom ima 7. Dele se na jake (A, E, I, O, U) i slabe (Æ, Ы). Ova podela je važna kod naglaska. Jaki samoglasnici se uvek izgovaraju otegnuto. Kvalitet izgovora za jake suglasnike je isti kao u srpskom. Važno je za njih napomenuti sledeće:

• slovo E, za razliku od ruskog jezika, nije jotovano, tj. reč egъau se čita /e:ғá:ў/, ne /je:ғá:ў/, ali kao i u ruskom umekšava prethodni suglasnik;
• slovo U može označavati samoglasnik U, ali i suglasnik Ў (englesko W, water, ranije je u osetinskom za označavanje tog glasa postojalo posebno slovo Ў, ali je ukinuto), u slučajevma kad se nalazi u dodiru sa samoglasnicima: læuuыn — stajati, uыdon — oni, ægъdau — običaj.

Što se tiče slabih samoglasnika:

• Æ se izgovara između A i E, kao A u engleskoj reči black;
• slovo Ы ne odgovara ruskom Ы, ono predstavlja mukli glas, kao A u engleskoj reči about.

Suglasnici

• glas GЪ je zvučna varijanta glasa H, grleno izgovorenog, sa treperenjem resice. Podseća na francusko R. Na početku reči se ne sreće, osim u uzvicima. Tada se izgovara kao h sa uzdahom, otprilike kao englesko H u reči history;
• DŽ se izgovara otprilike kao srpsko Dž;
• Й se izgovara kao srpsko J;
• slovo H ne predstavlja glas H kao u srpskom, izgovor osetinskog H je više pomeren ka zadnjem nepcu. Može se opisati kao „šuštanje";
• glas HЪ odgovara grlenom K;
• slovima KЪ, PЪ, TЪ, CЪ i ČЪ se označavaju aspirisani glasovi K, P, T, C, Č.

Zvučni suglasnik ispred bezvučnog prelazi u svoj bezvučni parnjak.

Izgovor S, Z, C i DZ

Osetinski jezik ima nekoliko tipova izgovora. Literarni ili osetinski (ironski) izgovor karakteriše izgovaranje slova S i Z kao Š i Ž, a C i DZ kao S i Z. Drugi široko rasprostranjeni izgovor je kudarski, gde se S i Z izgovaraju kao S i Z, a C i DZ variraju od Š i Ž do Č i Dž. Treći je čisanski, gde doslovno važi pravilo „Čitaj kao što je napisano“, tj S i Z se izgovaraju kao S i Z, a C i DZ kao C i makedonsko Ѕ.

U svakodnevnom govoru to nije baš striktno izdiferencirano, pa se, recimo, u literarnom (ironskom) C i DZ na kraju reči ili kad su udvojeni izgovaraju bliže kao C i makedonsko Ѕ, ali to su sitnija odstupanja.

• S, Z = Š, Ž; C, DZ = S, Z : Cægat Irыston : /sægát írәšton/ — literarni izgovor;
• S, Z = S, Z; C, DZ = Š, Ž : Cægat Irыston : /šægát írәston/ — kudarski izgovor;
• S, Z = S, Z; C, DZ = C, Ѕ : Cægat Irыston : /cægát írәston/ — čisanski izgovor.

Naglasak

Naglasak je osetinskom uvek na prvom ili drugom slogu, što zavisi od kvaliteta samoglasnika. Ukoliko je na u prvom slogu jak samoglasnik — naglasak će biti na prvom slogu (rágon, bádыn). Ukoliko je tu slab samoglasnik — naglasak pada na drugi slog (sыgъdǽg, ævzág). U osetinskim ličnim imenima naglasak je na drugom slogu, bez obzira na kvalitet samoglasnika (Tamáræ, Irínæ, Soslán, Æhsǽr), a u ruskim pozajmljenicama kao u izvornoj reči (kъrandǽs, traktoríst, revolю́ci).

Primer teksta

Član 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima

Адæймæгтæ се 'ппæт дæр райгуырынц сæрибарæй æмæ æмхуызонæй сæ барты. 
Уыдон æххæст сты зонд æмæ намысæй, æмæ кæрæдзийæн хъуамæ уой æфсымæрты хуызæн.

Nekoliko fraza

• Байрай — Zdravo
• Дæ райсом хорз! — Dobro jutro!
• Дæ бон хорз! — Dobar dan!
• Де 'зæр хорз! — Dobro veče!
• Дæ ном куыд хуыйны? — Kako se zoveš?
• Мæ ном хуыйны ... — Zovem se ...
• Куыд у? — Kako si?
• (Стыр) бузныг — (Mnogo) hvala.
• Табуафси — Molim
• Ницæй тыххæй. — Nema na čemu.
• нуль, иу, дыууæ, æртæ, цыппар, æхсæз, фондз, авд, аст, фараст, дæс — 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10
• Æз дæ уарзын! — Volim te!

Gramatika

Imenice

Množina imenica u osetinskom dobija se dodavanjem nastavka -tæ u nominativu, dok se u ostalim padežima Æ pred nastavkom gubi.

• læppu — læpputæ (dečak — dečaci)
  
• ho — hotæ (sestra — sestre)

Često A i O u poslednjem slogu prelaze u Æ:

• kard — kærdtæ (nož — noževi)
  
• hoh — hæhtæ (planina — planine)

Ponekad, ako se imenica završava na grupu suglasnika, nastavak je -ыtæ:

• cæst — cæstыtæ (oko — oči)
  
• bыndz — bыndzыtæ (muva — muve)

Slučajevi kada se dodaje -tæ:

• argъ — argъtæ (cena — cene)
  
• uыng — uыngtæ (ulica — ulice)

Kod imenica na -æg Æ ispada, nastavak je -ыtæ, a G prelazi u DŽ:

• zaræg — zardžыtæ (pesma — pesme)

Kod imenica na -ыg Ы ispada, nastavak je -uыtæ:

• činыg — činguыtæ (knjiga — knjige)

Neke imenice ne gube Æ:

• sыntæg — sыntædžыtæ (krevet — kreveti)

Promena po padežima:

Padežni nastavci su isti i u jednini i u množini, jedina razlika je kod padeža za pravac, gde je u jednini nastavak -mæ, a u množini -æm. Postoje dva tipa promene. Po prvom tipu se menjaju imenice koje se završavaju na suglasnik, a po drugom imenice koje se završavaju na samoglasnik. Razlika je u tome što imenice koje se završavaju na samoglasnik u svim padežima u jednini osim instrumentala i padeža za pravac umeću Й između osnove i nastavka i nastavak u ablativu nije -æй nego -æ.

Prvi tip:

	jednina	množina
Nominativ Genitiv Dativ Alativ Ablativ Mesni padež Instrumental Upodobiteljni	kъam (slika) kъamы (slike, u slici) kъamæn (slici) kъammæ (na, u sliku) kъamæй (iz, od slike) kъamыl (na slici) kъamimæ (slikom) kъamau (kao slika)	kъamtæ (slike) kъamtы (slikâ, u slikama) kъamtæn (slikama) kъamtæm (na, u slike) kъamtæй (iz, od slikâ) kъamtыl (na slikama) kъamtimæ (slikama) kъamtau (kao slike)

Kod imenica koje se završavaju na k, g ili kъ, ti suglasnici u genitivu se palatalizuju, tj. prelaze u č, dž, čъ: kark — karčы, čыzg — čыzdžы.

Drugi tip:

	jednina	množina
Nominativ Genitiv Dativ Alativ Ablativ Mesni padež Instrumental Upodobiteljni	stъalы (zvezda) stъalыйы (zvezde, u zvezdi) stъalыйæn (zvezdi) stъalыmæ (na, u zvezdu) stъalыйæ (iz, od zvezde) stъalыйыl (na zvezdi) stъalыimæ (zvezdom) stъalыйau (kao zvezda)	stъalыtæ (zvezde) stъalыtы (zvezdâ, u zvezdama) stъalыtæn (zvezdama) stъalыtæm (na, u zvezde) stъalыtæй (iz, od zvezdâ) stъalыtыl (na zvezdama) stъalыtimæ (zvezdama) stъalыtau (kao zvezde)

Spoljašnje veze

• Osetinski jezik (manjinski jezici Rusije)
• Istorija osetinskog pisma
• Omniglot: osetinski (Ирон æвзаг / Дигорон æвзаг)
• rusko-osetinski rečnik
• Klub alanskog jezika (učenje, tekstovi, rečnik, muzika)
• Internet stranice posvećene osetinskom jeziku
• Tekstovi i rusko-osetinski rečnik
• Informacije o Kosta Hetagurovu
• Časopis na osetinskom jeziku