Pređi na sadržaj

Oslikane stene Kondoa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Oslikane stene Kondoa
Svetska baština Uneska
Zvanično imeOslikane stene Kondoa
MestoTanzanija Uredi na Vikipodacima
Koordinate4° 43′ 28″ J; 35° 50′ 02″ I / 4.7244° J; 35.8339° I / -4.7244; 35.8339
Površina233.600 ha (2,514×1010 sq ft)
Kriterijumkulturni: iii, vi
Upis2006 (30. sednica)

Oslikane stene Kondoa su serija drevnih slika na zidovima okapina u centralnoj Tanzaniji. Region Kondoa je 2006. godine proglašen svetskom baštinom UNESKO-a zbog svoje impresivne kolekcije umetnosti na kamenu. [1] Odeljenje za antikvitete Tanzanije je 1937. godine proglasilo ove lokacije nacionalnim spomenicima. [2] Slike se nalaze otprilike devet kilometara istočno od glavnog autoputa (T5) od Dodome do Babatija, oko 20 km severno od grada Kondoa, u okrugu Kondoa, u regionu Dodoma. Granice lokacije su obeležene betonskim stubovima. [3] Ova lokacija je registrovana Nacionalna istorijska lokacija Tanzanije. [4]

Pejzaž ovog područja karakterišu velike nagomilane granitne gromade koje čine zapadni obod Masaji stepe i formiraju zaklone od stena okrenute dalje od preovlađujućih vetrova. [5] Ova skloništa od stena često imaju ravne površine zbog rifta, a ove površine su mesta na kojima se nalaze slike, zaštićene od vremenskih uticaja.

Ove slike su još uvek deo žive tradicije stvaranja i upotrebe kako kod Sandave naroda u svojim simbo ceremonijama lečenja, tako i naroda Masaji u ritualnim gozbama. [3] [6] [7] Trajni značaj i upotreba skloništa u stenama i njihove umetnosti sugeriše da je postojao kulturni kontinuitet između različitih etničkih i jezičkih grupa ljudi koji su tokom vremena boravili na tom području. [3]

Oko 1970. godine, ljudi Sandave su još uvek pravili slike na stenama. Ten Raa se raspitivao o njihovim razlozima za to. On je ove razloge klasifikovao kao magične (prikaz životinje koju je slikar nameravao da ubije), slučajne, i žrtvene (na određenim brdima duhova klana prikazujući ceremonije prizivanja kiše i lečenja). [8]

Slike prikazuju izdužene ljude, životinje i scene lova. Starije slike su uglavnom crvene i povezane sa lovcima-sakupljačima, ne samo u Kondoi, već i širom regiona Singida, Mara, Aruša i Manijara u Tanzaniji. Ove slike "naturalističke tradicije" su često prekrivene novijim "kasnog belim" stilom, koji često prikazuje goveda, koji se pripisuje stočarima Bantua nastalim kasnijim širenjem Bantua na ovu oblast. "Bele i crvene" slike su pripisane kušitskim i nilotskim stočarima. [7] [9] Osim slika čije je stvaranje zabeleženo u novije vreme, nema direktnih dokaza o datiranju. Bvasiri i Smit ističu da su ceremonije "pravljenja" kiše kod Sandavea poreklom od Bantua, koje potiču iz duge istorije kulturnog kontakta sa Bantu i drugim narodima, i predlažu oprez u korišćenju nedavnih etnografskih dokaza za tumačenje istorije umetnosti. [9]

Sklonište u stenama Kisese II, u oblasti Kondoa, ima umetnost "naturalističke tradicije" na zidovima, i dokaze o zaposedanju na podovima od pre više od 40.000 godina.

„Afrička kamena umetnost je zajedničko nasleđe svih Afrikanaca, ali je više od toga. To je zajedničko nasleđe čovečanstva“. - Južnoafrički predsednik Nelson Mandela. [10]

Lokacije[uredi | uredi izvor]

Postoji mnogo pojedinačnih lokaliteta unutar granica UNESKO-ve Svetske baštine. Procene za broj oslikanih skloništa u stenama u regionu kreću se između 150 i 450. [3]

Sklonište u stenama Kisese II[uredi | uredi izvor]

Sklonište Kisese II deo je UNESKO-ve Svetske baštine koje se nalazi u regionu Kondoa u Tanzaniji. Lokalitet sadrži prelazne sklopove iz srednjeg u kasnije kameno doba. [11] U skloništu su sačuvane različite slike, perle, grnčarija i drugi artefakti. Značajno je zbog uvida u glavne društvene tranzicije koje su se dešavale tokom kasnog pleistocena i holocena. [12] Lokalitet je takođe korišćen za sahranjivanje sedam holocenskih pojedinaca. Nema mnogo dobro datiranih lokaliteta koji obuhvataju ovaj prelazni period, tako da su iskopavanja Kisese II bila veoma informativna. Za datiranje lokaliteta korišćen je značajan broj perli od ljuske jaja nojeva. [13]

Sklonište Kisese II počeli su da iskopavaju Meri i Luis Liki 1935. godine, a Rejmond Inskip je proširio rov za iskopavanje 1956. godine [13] Inskip je otkrio veliku kolekciju perli od ljuski nojevih jaja koje su omogućile kasnije datiranje lokacije pomoću radioaktivnog ugljenika, pored skoro 6.000 litičkih artefakata in situ. [14] Stratigrafsku prirodu depozita su takođe proučavali i Inskip i Likijevi u pokušaju da datiraju lokaciju.

Litički artefakti u Kisese II kreću se od ljuskica do jezgara, uglavnom napravljenih od lokalnog kamena na bazi kvarca, i uglavnom napravljenih korišćenjem Lavaluazijenske metode ili LSA mikrolitske metode. [13] Trion i saradnici su predložili da je prelazni period mogao biti najmanje pet do deset hiljada godina. [13]

Mungomi va Kolo[uredi | uredi izvor]

Mungomi va Kolo je lokalni naziv za lokaciju poznatu kao Kolo 1. [10] Umetnost u ovom skloništu uglavnom je sastavljena od finih crteža sa crvenim okerom koji prikazuju različite ljude i životinje.

Slike[uredi | uredi izvor]

Nešova otkrića[uredi | uredi izvor]

Godine 1929. T.A.M. Neš je objavio pregled nekih slika od crvenog okera koje je otkrio u blizini Kondoa-Irangija. [15] Neš je prepoznao granitne zaklone kao idealno mesto za umetnost na stenama i stoga je pretražio brdo u potrazi za crtežima. Jedna od slika prikazuje ljudsku figuru koja drži štap i slona. Neš je prokomentarisao miroljubivo držanje čoveka, sumnjajući da je crtež namenjen da prikaže scenu lova. Druge slike prikazuju žirafe, mogući fragment nosoroga, humanoidnu figuru sastavljenu od koncentričnih krugova u glavi i neprekidnih linija od vrha glave do ostatka tela, i neke druge figure čiji su nameravani prikazi bili nejasni. [15]

Etika u arheologiji[uredi | uredi izvor]

Pogled sa vrha lokacije oslikanih stena

Zbog duhovnog značaja koji mnoga od ovih stenskih skloništa imaju za savremene stanovnike ovog područja, iskopavanju ovih lokaliteta mora se posvetiti velika pažnja. Prema Uneskovoj dokumentaciji svetske baštine br. 13, lokalni agro-pastoralni Irangi još uvek koriste neka od ovih mesta u svrhe ritualnog lečenja. [7] Za neke od ovih ritualnih praksi se kaže da ugrožavaju integritet slika, kao što je praksa bacanja rastopljene životinjske masti. [3] Tanzanijska vlada tek treba da prizna lokalne sisteme verovanja, tako da postoje neslaganja u pogledu upravljanja i očuvanja lokaliteta.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Coulson, David; Borona, Gloria K. (2013). Rock Art of Kondoa Irangi and Other Attractions. TARA (Trust for African Rock Art). ISBN 978-9966-7453-4-7. 
  2. ^ Netherlands National Commission for UNESCO (2004). World Heritage Papers 13. Paris, France: UNESCO World Heritage Centre. str. 82—83. 
  3. ^ a b v g d UNESCO.org
  4. ^ „Antiquities Sites” (PDF). Pristupljeno 21. 7. 2022. 
  5. ^ Nash, T. A. M. (1929). „Note on the Discovery of Some Rock-Paintings Near Kondoa Irangi in Tanganyika Territory”. The Journal of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland. 59: 199—206. ISSN 0307-3114. JSTOR 2843565. doi:10.2307/2843565. 
  6. ^ Bwasiri, Emmanuel J.; Smith, Benjamin W. (2015-10-02). „The rock art of Kondoa District, Tanzania”. Azania: Archaeological Research in Africa. 50 (4): 437—459. ISSN 0067-270X. doi:10.1080/0067270X.2015.1120436. 
  7. ^ a b v Netherlands National Commission for UNESCO (2004). World Heritage Papers 13. Paris, France: UNESCO World Heritage Centre. str. 82—83. 
  8. ^ Ten Raa, E. 1974.
  9. ^ a b Bwasiri, Emmanuel J.; Smith, Benjamin W. (2015-10-02). „The rock art of Kondoa District, Tanzania”. Azania: Archaeological Research in Africa. 50 (4): 437—459. ISSN 0067-270X. doi:10.1080/0067270X.2015.1120436. 
  10. ^ a b Coulson, David; Borona, Gloria K. (2013). Rock Art of Kondoa Irangi and Other Attractions. TARA (Trust for African Rock Art). ISBN 978-9966-7453-4-7. 
  11. ^ Tryon, Christian A.; Lewis, Jason E.; Ranhorn, Kathryn L.; Kwekason, Amandus; Alex, Bridget; Laird, Myra F.; Marean, Curtis W.; Niespolo, Elizabeth; Nivens, Joelle (2018-02-28). Petraglia, Michael D., ur. „Middle and Later Stone Age chronology of Kisese II rockshelter (UNESCO World Heritage Kondoa Rock-Art Sites), Tanzania”. PLOS ONE (na jeziku: engleski). 13 (2): e0192029. Bibcode:2018PLoSO..1392029T. ISSN 1932-6203. PMC 5830042 Slobodan pristup. PMID 29489827. doi:10.1371/journal.pone.0192029 Slobodan pristup. 
  12. ^ „From the Field: Jason Lewis”. The Leakey Foundation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-10-22. 
  13. ^ a b v g Tryon, Christian A.; Lewis, Jason E.; Ranhorn, Kathryn L.; Kwekason, Amandus; Alex, Bridget; Laird, Myra F.; Marean, Curtis W.; Niespolo, Elizabeth; Nivens, Joelle (2018-02-28). Petraglia, Michael D., ur. „Middle and Later Stone Age chronology of Kisese II rockshelter (UNESCO World Heritage Kondoa Rock-Art Sites), Tanzania”. PLOS ONE (na jeziku: engleski). 13 (2): e0192029. Bibcode:2018PLoSO..1392029T. ISSN 1932-6203. PMC 5830042 Slobodan pristup. PMID 29489827. doi:10.1371/journal.pone.0192029 Slobodan pristup. 
  14. ^ Inskeep, R. R. (1962). The age of the Kondoa rock paintings in the light of recent excavations at Kisese II rock shelter. Musée royal de l'Afrique centrale. OCLC 57938032. 
  15. ^ a b Nash, T. A. M. (1929). „Note on the Discovery of Some Rock-Paintings Near Kondoa Irangi in Tanganyika Territory”. The Journal of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland. 59: 199—206. ISSN 0307-3114. JSTOR 2843565. doi:10.2307/2843565. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Осликане_стене_Кондоа&oldid=26966162”