Ostava
Ostava ili špajz je prostorija u kojoj se čuvaju piće, hrana, a ponekad i posuđe, hemikalije za čišćenje u domaćinstvu, posteljina ili drugi pribor.
Većina ljudi ostavu koristi za odlaganje hrane, hemijskih sredstava, velika posuđa za koje nema dovoljno mesta u kuhinji, kao i brojnih drugih stvari. Uglavnom se nalazi tik uz kuhinju ili je odvojena od nje. U ostavama se obično ugrađuju police na kojima se drže razne stvari i predmeti.[1]
Etimologija
[uredi | uredi izvor]Engleska reč „pantry” potiče iz istog izvora kao i starofrancuski izraz paneterie; to je forma reči pain, francuski oblik latinske reči panis, „hleb”.[2]
Istorija u Evropi i Sjedinjenim Državama
[uredi | uredi izvor]Kasni srednji vek
[uredi | uredi izvor]U kasnosrednjovekovnoj sali postojale su odvojene prostorije za različite uslužne funkcije i skladištenje hrane.[3][4][5] Ostava je bila mesto u kome se čuvao hleb i pripremala hrana. Šef ureda zaduženog za ovu prostoriju nazivan je pantlerom. Postojale su slične prostorije za skladištenje slanine i drugog mesa (komora), alkoholnih pića (mastan, poznat po kamarama buradi koja se tu čuvaju), i kuvanje (kuhinja).
_-_8.jpg)
Kolonijalno doba
[uredi | uredi izvor]U Sjedinjenim Državama, ostave su evoluirale od ranih kolonijalnih američkih „mastana“,[6] izgrađenih u hladnom severnom uglu kolonijalne kuće, u razne samoodržive ostave imanja. Batlerove ostave, ili porculanske ostave, građene su između trpezarije i kuhinje engleske ili američke kuće srednje klase, posebno u drugoj polovini 19. do početka 20. veka. Velika imanja, kao što su imanje Biltmor u Ešvilu, Severna Karolina ili Stan Hajvet Hol u Akronu, u Ohaju, imala su velike skladišne ostave i druge domaćinske „urede“, što je odjek njihovih britanskih pandana tipa „Velike kuće“.
Viktorijansko doba
[uredi | uredi izvor]Do viktorijanske ere, velike kuće i imanja u Britaniji zadržali su upotrebu zasebnih prostorija, od kojih je svaka bila posvećena različitim fazama pripreme i čišćenja hrane. Kuhinja je bila za kuvanje, a hrana se čuvala u spremištu, ostavi ili podrum. Priprema mesa se obavljala u komori, jer je divljač dolazila polupripremljena, riba nefiletirana, a meso u pola ili četvrt trupova, a čišćenje i priprema povrća vršilo se u perionici. Pranje posuđa se obavljalo u perionici ili batlerskoj ostavi, „u zavisnosti od vrste posuđa i stepena prljavštine“.[7]
Pošto je perionica bila prostorija sa tekućom vodom, imala je lavabo i tu se odvijao najzahtevniji stupanj pripreme hrane, kao što je čišćenje ribe i sečenje sirovog mesa. Ostava je bila mesto gde se čuvalo posuđe, kao što su porculan, stakleno i srebrno posuđe. Ako je ostava imala sudoperu za pranje posuđa, to je bila drvena sudopera obložena olovom, kako bi se sprečilo da se porculan i stakleno posuđe lome dok se peru. U nekim kućama srednje klase, perionica, ostava i spremište mogli su jednostavno da budu veliki drveni ormari, od kojih svaki imao svoju ekskluzivnu namenu.[8]
Tipovi
[uredi | uredi izvor]Azijska ostava
[uredi | uredi izvor]Tradicionalno, kuhinje u Aziji su bile više otvorenog formata od onih na Zapadu. Funkciju ostave je uglavnom obavljao drveni ormar. Na primer, u Japanu se kuhinjski ormarić naziva „mizuja tansu”. Značajna tradicija obrade drveta i stočarstva uopšte razvila se u Japanu, posebno tokom tokugavskog perioda. Napravljen je veliki broj dizajnova za tansu (komoda ili ormarića), svaki prilagođen jednoj ili drugoj specifičnoj nameni.
Ideja je veoma slična onoj sa Hušerovim kabinetom, sa širokim spektrom funkcija koje služe specifičnim dizajnerskim inovacijama.
Batlerova ostava
[uredi | uredi izvor]
Batlerova ostava ili ostava za posluživanje je pomoćna prostorija u velikoj kući, koja se prvenstveno koristi za skladištenje predmeta za posluživanje, a ne za hranu. Tradicionalno, batlerova ostava se koristila za čišćenje, brojanje i skladištenje posrebrenog posuđa; evropski batleri su često spavali u ostavi, jer je njihov posao bio da čuvaju srebro pod ključem. Možda su se tamo čuvale i trgovačke knjige i dnevnik vina. Sobu bi koristili batler i ostalo domaće osoblje; često se naziva batlerova ostava čak i u domaćinstvima u kojima nema batlera.
U modernim domovima, batlerove ostave se obično nalaze u prelaznim prostorima između kuhinja i trpezarija i koriste se kao prostori za serviranje obroka. Obično sadrže radne ploče, kao i skladište za sveće, pribor za serviranje, stolnu posteljinu, pribor za jelo, vino i druge artikle za trpezariju. Složenije verzije mogu uključivati mašine za pranje sudova, frižidere ili sudopere.
Batlerove ostave su postale popularne u poslednje vreme.[13]
Hladna ostava
[uredi | uredi izvor]
Neke namirnice, kao što su puter, jaja, mleko i slično, treba da se čuvaju na hladnom. Pre nego što je moderno hlađenje bilo dostupno, ledene kutije su bile popularne. Međutim, problem sa ledenom kutijom je bio u tome što je kabinet u kome su počivale bio veliki, dok je stvarni rashladni prostor bio prilično mali, te je dosetljivo i inovativno rešenje pronaženo, „hladna ostava“, koja se ponekad naziva i „kalifornijski hladnjak“.[14] Hladna ostava se obično sastojala od ormana ili kredenca sa policama od drvenih letvica (za cirkulaciju vazduha). Otvor blizu vrha izlazi napolje, bilo kroz krov ili visoko kroz zid. Drugi otvor blizu dna je takođe izlazio napolje, ali nisko blizu zemlje i obično na severnoj strani kuće, gde je vazduh bio hladniji. Kako se vazduh u ostavi zagrevao, podizao se, izlazeći kroz gornji ventilacioni otvor. Ovo je zauzvrat uvlačilo hladniji vazduh iz donjeg otvora, obezbeđujući konstantnu cirkulaciju hladnijeg vazduha. U letnjem periodu temperature u hladnoj ostavi obično bi bile nekoliko stepeni niže od temperature okoline u kući, dok bi zimi temperatura u hladnoj ostavi bila znatno niža od one u kući.
Hladna ostava je bila savršeno mesto za čuvanje zaliha hrane koje nije nužno trebalo da se čuvaju u frižideru. Hleb, puter, kolači od sira, jaja, peciva i pita bile su uobičajene zalihe hrane koje se čuvaju u hladnoj ostavi. Povrće se moglo u manjim količinama podizati iz podruma i čuvati u hladnoj ostavi do upotrebe. Sa velikim prostorom u ledari, hladna ostava je bila odlično mesto za čuvanje svežih bobica i voća.
Hušerov kabinet
[uredi | uredi izvor]Prvo razvijen početkom 1900-ih od strane kompanije Hušerova proizvodna kompanija u Nju Kaslu, Indijana, i popularan u tokom 1930-ih, Hušerov kabinet i njegove brojne imitacije ubrzo su postali suštinski deo američkih kuhinja. Često nazvan kao „ostava i kuhinja u jednom”, Hušer je doneo lakoću i dostupnost ostave, sa svojim brojnim skladišnim prostorima i radnim pultom, pravo u kuhinju. Prodavao se u katalozima i kroz jedinstveni prodajni program namenjen ženama na farmama. Danas je Hušerov kabinet veoma tražena domaća ikona i široko se reprodukuje.
Knjige
[uredi | uredi izvor]Poglavlja ranijih knjiga, posebno onih napisanih u doba domaće nauke i kućne ekonomije u drugoj polovini 19. veka, opisala su kako se namešta, čuva i čisti ostava. Katrin E. Bičer i Harijet Bičer Stou, u svom ključnom delu The American Woman's Home (1869),[15] zagovarale su ukidanje ostave postavljanjem polica i ormarića u kuhinji. Ova ideja se u američkim domaćinstvima uspostavila tek jedan vek kasnije, do kada je ostava postala orman od poda do plafona u kuhinji posle rata u Vijetnamu. Tokom viktorijanske ere i do Drugog svetskog rata, kada su se stanovi značajno promenili, ostave su bile uobičajena pojava u gotovo svim američkim domovima. To je bilo zato što su kuhinje bile male i striktno utilitarne, a ne domaći, često dobro opremljeni centar kuće u kome se uživalo danas ili u kolonijalno doba. Tako su ostave bile važan radni prostor sa svojim ugrađenim policama, ormarićima i radnim pločama.
U poslednjem poglavlju Ovih srećnih zlatnih godina, Lora Ingols Vajlder ostavila je opisni prikaz ostave koju je Almanzo Vajlder sagradio za nju u njihovom prvom zajedničkom domu u De Smitu u Južnoj Dakoti. Ona detaljno opisuje radnu ostavu na farmi, koju ona prvi put vidi nakon udaje za Vajldera i kasnijeg putovanja u njihov novi dom.
Postošenja ostave su često bile uobičajene teme u književnosti za decu i reklamiranju ranog 20. veka. U književnosti je možda najpoznatiji incident sa ostavom bio kada je Tom Sojer Marka Tvena morao da se iskupi jer je provalio u pekmez svoje tetke Poli u njenoj ostavi: za kaznu je morao da okreči njenu ogradu.[16]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Pametan način da vaša ostava bude funkcionalna”. mojenterijer.rs. 27. 8. 2020. Pristupljeno 27. 8. 2020.
- ^ „pain”. Wiktionary (French).
- ^ Lawrence, R.J. (2014). Freedman, Bill, ur. Global environmental change (na jeziku: engleski). Dordrecht: Springer. str. XXVII+973. ISBN 978-94-007-5783-7. OCLC 888154438. ISBN 978-94-007-5784-4 ISBN 978-94-007-5785-1 p. 507
- ^ Butler, C.D. (2014). Freedman, Bill, ur. Global environmental change (na jeziku: engleski). Dordrecht: Springer. str. XXVII+973. ISBN 978-94-007-5783-7. OCLC 888154438. ISBN 978-94-007-5784-4 ISBN 978-94-007-5785-1 p. 645
- ^ The State of Food and Agriculture 2019. Moving forward on food loss and waste reduction, In brief. Rome: FAO. 2019. str. 12.
- ^ Durant, David N. (1996). „"Buttery" - historical terms from the sixteenth century to the present”. Where Queen Elizabeth Slept & What the Butler Saw.
- ^ Flanders, Judith (2003). The Victorian House. London: Harper Collins. str. 63. ISBN 0-00-713189-5.
- ^ Flanders, Judith (2003). The Victorian House. London: Harper Collins. str. 64. ISBN 0-00-713189-5.
- ^ „Roosevelt's Little White House State Historic Site”. 15. 3. 2017. Pristupljeno 18. 9. 2017.
- ^ „Georgia State Parks - Roosevelt's Little White House Historic Site”. Arhivirano iz originala 15. 7. 2005. g. Pristupljeno 18. 9. 2017.
- ^ „Fire burns two historic FDR-era cottages in Georgia”. CNN (na jeziku: engleski). 9. 8. 2011. Pristupljeno 2017-10-23.
- ^ Owen, Michael (10. 8. 2011). „Fire destroys FDR's original Warm Springs home”. Ledger-Enquirer (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-10-23.
- ^ Iaria, Melissa (18. 10. 2019). „How about a kitchen in the garage? It's becoming popular”. Stuff.co.nz.
- ^ dlginstructables (11. 12. 2009). „Resurrecting the California Cooler”. Instructables.com. Pristupljeno 20. 12. 2014.
- ^ „Feeding America”. Pristupljeno 20. 12. 2014.
- ^ Twain, Mark (1876). The Adventures of Tom Sawyer.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Pond, Catherine Seiberling (2007). The Pantry: Its History and Modern Uses
. Salt Lake City: Gibbs Smith. ISBN 1-4236-0004-5. - Marotz, Lynn R. (2008). Health, Safety, and Nutrition for the Young Child. Wadsworth Publishing. str. 491–2. ISBN 978-1-4283-2070-3.
- Marotz, Lynn R. (2008). Health, Safety, and Nutrition for the Young Child. Wadsworth Publishing. str. 482. ISBN 978-1-4283-2070-3.
- „Fact Sheet: Freezing and Food Safety”. United States Department of Agriculture, Food Safety and Inspection Service. 3. 6. 2010. Arhivirano iz originala 12. 11. 2011. g. Pristupljeno 8. 11. 2011.
- „Refrigeration and Food Safety” (PDF). United States Department of Agriculture, Food Safety and Inspection Service. maj 2010. Arhivirano iz originala (PDF) 2013-02-20. g. Pristupljeno 2011-11-08.
- Mitchell, Deborah (2004). Safe foods: the A-to-Z guide to the most wholesome foods for you and your family. Penguin. str. Ch. 15. ISBN 978-1-101-21015-4.
- „The Big Thaw”. www.fsis.usda.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-02-05.
- Girouard, Mark (1978). Life in the English Country House. Yale University Press. ISBN 0-300-02273-5.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Ostava na Vikimedijinoj ostavi