Pređi na sadržaj

Otkazivanje bubrega

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Otkazivanje bubrega
Ilustracija bubrega od osobe sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostNefrologija

Otkazivanje bubrega, takođe poznato kao zatajenje bubrega, je medicinsko stanje u kojem bubrezi više ne mogu adekvatno da filtriraju otpadne proizvode iz krvi, funkcionišući na manje od 15% normalnog nivoa.[1] Otkazivanje bubrega se klasifikuje ili kao akutna bubrežna insuficijencija, koje se brzo razvija i može se povući; i hronična bubrežna insuficijencija, koja se razvija sporo i često može biti nepovratna.[2] Simptomi mogu uključivati oticanje nogu, osećaj umora, povraćanje, gubitak apetita i konfuziju.[1] Komplikacije akutne i hronične insuficijencije uključuju uremiju, hiperkalijemiju i preopterećenje zapreminom.[3] Komplikacije hronične insuficijencije takođe uključuju bolesti srca, visok krvni pritisak i anemiju.[1][4]

Znaci i simptomi

[uredi | uredi izvor]

Simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe. Neko u ranoj fazi bubrežne bolesti možda se neće osećati bolesno ili primetiti simptome dok se pojave. Kada bubrezi ne uspeju da se pravilno filtriraju, otpad se akumulira u krvi i telu, stanje koje se naziva azotemija. Veoma nizak nivo azotemije može izazvati malo, ako ih ima, simptoma. Ako bolest napreduje, simptomi postaju primetni (ako je neuspeh dovoljnog stepena da izazove simptome). Otkazivanje bubrega praćeno uočljivim simptomima naziva se uremija.[5]

Simptomi otkazivanja bubrega uključuju sledeće:[6][7][8]

  • Visok nivo uree u krvi, što može dovesti do:
    • Povraćanje ili dijareje (ili oboje) koji mogu dovesti do dehidracije
    • Mučnina
    • Gubitak težine
    • Noćno mokrenje (nokturija)
    • Češće mokrenje, ili u većim količinama nego obično, sa bledim urinom
    • Ređe mokrenje, ili u manjim količinama nego obično, sa urinom tamne boje
    • Krv u urinu
    • Pritisak ili otežano mokrenje
    • Neuobičajene količine mokrenja, obično u velikim količinama
  • Nakupljanje fosfata u krvi koje bolesni bubrezi ne mogu da filtriraju može izazvati:
  • Nagomilavanje kalijuma u ​​krvi koje bolesni bubrezi ne mogu da filtriraju (zvano hiperkalemija) može izazvati:
    • Abnormalni srčani ritmovi
    • Paralizu mišića[9]
  • Neuspeh bubrega da ukloni višak tečnosti može izazvati:
    • Oticanje ruku, nogu, gležnjeva, stopala ili lica
    • Kratkoću daha zbog viška tečnosti u plućima (može biti uzrokovana i anemijom)
  • Policistična bolest bubrega, koja uzrokuje velike ciste ispunjene tečnošću na bubrezima, a ponekad i na jetri, može izazvati:
    • Bol u leđima ili boku
  • Zdravi bubrezi proizvode hormon eritropoietin koji stimuliše koštanu srž da stvara crvena krvna zrnca koja nose kiseonik. Kako bubrezi otkazuju, oni proizvode manje eritropoetina, što dovodi do smanjene proizvodnje crvenih krvnih zrnaca kako bi se zamenio prirodni raspad starih crvenih krvnih zrnaca. Kao rezultat, krv nosi manje hemoglobina, stanje poznato kao anemija. To može da izazove:
    • Osećaj umora ili slabosti
    • Problemi sa pamćenjem
    • Poteškoće u koncentraciji
    • Vrtoglavicu
    • Nizak krvni pritisak
  • Obično su proteini preveliki da bi prošli kroz bubrege. Međutim, oni su u stanju da prođu kada su glomeruli oštećeni. Ovo ne izaziva simptome sve dok se ne desi veliko oštećenje bubrega,[10] nakon čega simptomi uključuju:
    • Penasti urin
    • Otok u rukama, stopalima, stomaku i licu

Uzroci

[uredi | uredi izvor]

Uzroci akutnog otkazivanja bubrega uključuju nizak krvni pritisak, blokadu urinarnog trakta, određeni lekovi, slom mišića i hemolitičko-uremijski sindrom.[2] Uzroci hronične bubrežne insuficijencije su dijabetes, visok krvni pritisak, nefrotski sindrom i policistična bolest bubrega.[2] Dijagnoza akutnog zatajenja se često zasniva na kombinaciji faktora kao što je smanjena proizvodnja urina ili povećan kreatinin u serumu.[3] Dijagnoza hronične insuficijencije zasniva se na brzini glomerularne filtracije manjoj od 15 ili potrebi za terapijom zamene bubrežnih funkcija.[11] Takođe je ekvivalentno stadijumu 5 hronične bolesti bubrega.[11]

Lečenje

[uredi | uredi izvor]

Lečenje akutnog otkaza zavisi od osnovnog uzroka.[12] Lečenje hronične insuficijencije može uključivati hemodijalizu, peritonealnu dijalizu ili transplantaciju bubrega.[1] Hemodijaliza koristi mašinu za filtriranje krvi izvan tela.[1] Kod peritonealne dijalize specifična tečnost se stavlja u trbušnu duplju, a zatim se drenira, pri čemu se ovaj proces ponavlja više puta dnevno.[1] Transplantacija bubrega podrazumeva hirurško stavljanje bubrega od nekog drugog, a zatim uzimanje imunosupresivnih lekova kako bi se sprečilo odbacivanje.[1] Ostale preporučene mere protiv hronične bolesti uključuju ostanak aktivnim i specifične promene u ishrani.[1] Depresija je takođe česta kod pacijenata sa zatajenjem bubrega i povezana je sa lošim ishodima uključujući veći rizik od opadanja funkcije bubrega, hospitalizacije i smrti. Nedavna studija koju je finansirala PCORI na pacijentima sa zatajenjem bubrega koji su primali ambulantnu hemodijalizu otkrila je sličnu efikasnost između nefarmakoloških i farmakoloških tretmana depresije.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ e ž „Kidney Failure - NIDDK”. National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-08-29. 
  2. ^ a b v „End Stage Renal Disease (ESRD) | Johns Hopkins Medicine Health Library”. web.archive.org. 2017-06-18. Arhivirano iz originala 18. 06. 2017. g. Pristupljeno 2024-08-29. 
  3. ^ a b Blakeley, Sara (2010-05-06). Renal Failure and Replacement Therapies (na jeziku: engleski). Springer Science & Business Media. ISBN 978-1-84628-937-8. 
  4. ^ Liao, Min-Tser; Sung, Chih-Chien; Hung, Kuo-Chin; Wu, Chia-Chao; Lo, Lan; Lu, Kuo-Cheng (2012). „Insulin Resistance in Patients with Chronic Kidney Disease”. Journal of Biomedicine and Biotechnology. 2012: 691369. ISSN 1110-7243. PMC 3420350 Slobodan pristup. PMID 22919275. doi:10.1155/2012/691369. 
  5. ^ https://web.archive.org/web/20151015111748/http://www.netdoctor.co.uk/diseases/facts/kidneyfailure.htm. Arhivirano iz originala 15. 10. 2015. g. Pristupljeno 29. 08. 2024.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  6. ^ https://web.archive.org/web/20151015111748/http://www.netdoctor.co.uk/diseases/facts/kidneyfailure.htm. Arhivirano iz originala 15. 10. 2015. g. Pristupljeno 29. 08. 2024.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  7. ^ „Arhivirana kopija”. web.archive.org. Arhivirano iz originala 30. 01. 2019. g. Pristupljeno 2024-08-29. 
  8. ^ „RenalInfo: Your source for information on kidney disease”. web.archive.org. 2010-06-25. Arhivirano iz originala 25. 06. 2010. g. Pristupljeno 2024-08-29. 
  9. ^ „Hyperkalemia (High Potassium) Symptoms, Main Causes, Treatment”. MedicineNet (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-08-29. 
  10. ^ „Proteinuria”. web.archive.org. 2011-05-05. Arhivirano iz originala 05. 05. 2011. g. Pristupljeno 2024-08-29. 
  11. ^ a b Cheung, Alfred K. (2005-01-01). Primer on Kidney Diseases (na jeziku: engleski). Elsevier Health Sciences. ISBN 978-1-4160-2312-8. 
  12. ^ Clatworthy, Menna (2010-03-08). Nephrology: Clinical Cases Uncovered (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-8990-3. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Отказивање_бубрега&oldid=28877402”