Оштрокљуна њорка
| Oštrokljuna njorka | |
|---|---|
| |
| Oštrokljuna njorka | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Podred: | |
| Porodica: | |
| Rod: | Alca |
| Vrsta: | A. torda
|
| Binomno ime | |
| Alca torda[2] | |
Oštrokljuna njorka, poznata i pod nazivom mala njorka (lat. Alca torda), vrsta je njorke i jedini pripadnik roda Alca.
Opis
[uredi | uredi izvor]Odrasla ptica je crna odozgo i sa belim prsima i stomakom. Debeli crni kljun ima tup kraj. Rep je šiljast i duži nego kod tankokljune njorke. Zimi grlo i gornji delovi prsa postanu beli. Hranu traži pod vodom. Može ostati pod vodom čitav minut pre nego što izroni. Uglavnom jede ribe poput sardela i drugih malenih riba, ali takođe jede i neke malene račiće i morske crve. Obično se gnezdi u velikim kolonijama i snosi jaja na golom kamenju. Roditelji se smenjuju tokom inkubacije: dok se mužjak hrani na moru, ženka čuva jaja, a zatim mužjak zameni ženku. Kada treba da hrane mladunce, ulove nekoliko riba i sve ih u kljunu odnesu do ptića. Pre nego što se mladi izlegu, roditelji mogu da se udalje od gnezda i više od 100 km da bi našli hranu, ali kada ptići dođu na svet, ne udaljavaju se više od nekoliko desetaka kilometara, i tada često traže hranu u plitkoj vodi.
Iako je prosečan životni vek njorki oko 13 godina, jedna jedinka prstenovana u Ujedinjenom Kraljevstvu 1967. živela je 41 godinu, što je rekord za ovu vrstu.
Neke poznate kolonije njorki su:
- Helgoland, Nemačka (54°10' N) — u Evropi, najjužnija kolonija, samo nekoliko parova
- Ostrvo Stejpl, Ujedinjeno Kraljevstvo (55°38' N) — sezona parenja od maja do sredine jula.
- Runde, Norveška (62°24' N) — 3.000 parova
- Latrabjarg, Island (65°30' N) — 230.000 parova, oko 40% ukupne populacije (procenjeno sredinom 1990. godine). Sezona parenja od maja do jula.
- Grimzi, Island (66°33' N)
Rasprostranjenost
[uredi | uredi izvor]Razmnožava se na ostrvima, kamenitim obalama i liticama u Severnom Atlantiku. U Severnoj Americi živi južno sve do Mejna, a u zapadnoj Evropi od severozapada Rusije do severa Francuske. Severnoameričke ptice se sele na jug. Evroazijeske ptice isto tako zimuju na moru, a neke dospeju i do Sredozemlja.
Sistematika
[uredi | uredi izvor]Iako je danas ova njorka jedini živi pripadnik roda Alca, tokom pliocena je u ovom rodu bilo mnogo više vrsta:
- Alca antiqua (kasni miocen, rani pliocen, SAD)
- Alca stewarti (rani miocen, Belgija)
- Alca ausonia (rani pliocen, SAD; srednji pliocen, Italija)
Koliko je poznato, rod Alca je verovatno evoluirao na zapadu Severnog Atlantika, odnosno na današnjim Karibima, poput većine drugih njorki. Preci ovog roda su tu verovatno došli tokom miocena.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ BirdLife International (2015). „Alca torda”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2015. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 24. 1. 2016.
- ^ „Alca torda”. Integrated Taxonomic Information System. Pristupljeno 5. 12. 2014.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- „Razorbill”. Internet Bird Collection.
- Oštrokljuna njorka foto galerija na VIREO (Drexel University)
- Interaktivna mapa na IUCN Red List maps
- Audio zapis na Xeno-canto.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
