Pad Bastilje
| Pad Bastilje | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Deo Francuske revolucije | |||||
 Pad Bastilje | |||||
| |||||
Pad Bastilje odigrao se 14. jula 1789. godine i predstavlja simbol Francuske revolucije. Dan zauzimanja Bastilje u Francuskoj se slavi kao državni praznik.
Uvod[uredi | uredi izvor]
Nakon sednice u kraljevom prisustvu i odbijanjem poslanika trećeg staleža (Narodne skupštine) da se pokori kralju - Vlada je počela prikupljati vojsku u Parizu. Oko Pariza, u logorima, razmestila se vojska od 20.000 ljudi, većinom švajcarskih i nemačkih pukova. Dolazak vojske bio je dočekan gromkim protestima narodnih masa. U Parizu je obrazovan komitet koji je imao zadatak da vodi računa o spletkama aristokrata i da održava vezu sa Ustavotvornom skupštinom. Revolucionarno vrenje otpočelo je i u redovima vojske. 30. juna gomila je oslobodila iz zatvora deset gardista koji su uhapšeni zbog narušavanja discipline. Toga dana je sva garda i mlađi oficiri prešla na stranu naroda. Među njima se nalazio i podoficir Lazar Oš, budući čuveni general revolucionarne vojske.
Pripreme za zauzimanje Bastilje[uredi | uredi izvor]
Parižani su svakog dana očekivali da vojska pođe na Versaj kako bi pohapsila poslanike trećeg staleža. Pronosili su se glasovi kako se u Bastilji spremaju topovi za slučaj da u Parizu izbiju nemiri. 11. jula saznalo se pouzdano da je Neker otpušten. Narodne mase pravilno su shvatile da je ovo bio početak nasrtaja dvora. Valjalo je preduprediti pripremani udarac. 12. jula Kamij Demulen je prvi pozvao na oružje. Kad je švajcarski najamnički puk napao gomilu u Tiljeriskom vrtu, zvona su zazvonila za uzbunu i obavestila narod o opasnosti. U središtu grada pošli su radnici iz Sent-Antoana i drugih predgrađa. 13. jula narod je iz vojnog magacina oteo 28 000 pušaka i nabavio nekoliko topova.
Zauzimanje Bastilje[uredi | uredi izvor]
Pariski birači obrazovali su Ustavni komitet koji se komandantu Bastilje obratio da preda oružje miliciji i da ukloni topove razmeštene po kućama utvrđenja. Komandant je dočekao delegaciju pucnjevima. Tada su narodne mase krenule ka Bastilji i počele je opsađivati. Garda se pridružila narodu. Na kraju dana, posle žestoke borbe u kojoj je narod imao mnogo poginulih, Bastilja se predala. Narod nije samo zauzeo Bastilju, on ju je postepeno razneo ciglu po ciglu. Uskoro su Parižani na tom mestu uredili divan trg. U središtu toga trga podigli su mramorni obelisk, na kome su urezane reči: „Ovde se igra“. 14. juli postao je praznik francuskoga naroda. Ključeve Bastilje Markiz de Lafajet je poslao američkom predsedniku Džordžu Vašingtonu.
Posledice[uredi | uredi izvor]
Pad Bastilje pobrkao je planove o vladinom prevratu koji je pripremao dvor. 14. juli 1789. godine postao je prvi dan Francuske revolucije. Narodna skupština najzad se učvrstila tek posle 14. jula Zauzeće Bastilje poslužilo je kao primer i ostalim gradovima u Francuskoj. Svuda je narod počeo rušiti mesne bastilje. U celoj Francuskoj dogodilo se jedno isto: narod je zadavao udarac feudalizmu, a rezultati pobede pripali su buržoaziji: ona je došla na vlast.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Tarle, J. V. (2008). Istorija novog veka. Beograd: Naučno delo. ISBN 978-86-6021-007-6.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Pad Bastilje, Istorijska čitanka
