Paladijanizam

Vila sa tremom iznad, iz četvrte Paladijeve knjige I quattro libri dell'architettura, u engleskom prevodu objavljenom u Londonu, 1736.

Plan za vilu La Rotonda ( oko 1565 ) – karakteristike kuće ugrađene su u brojne kuće u paladijanskom stilu širom Evrope tokom narednih vekova.

Paladijanizam ili Paladijanska arhitektura je evropski arhitektonski stil koji potiče od dela venecijanskog arhitekte Andrea Paladia (1508–1580). Ono što je danas prepoznato kao Paladijanska arhitektura evoluiralo je iz njegovih koncepata simetrije, perspektive i principa formalne klasične arhitekture iz drevnih grčkih i rimskih tradicija. U 17. i 18. veku, Paladijevo tumačenje ove klasične arhitekture razvilo se u stil poznat kao paladijanizam.

Paladijanizam se pojavio u Engleskoj početkom 17. veka, sa glavnim propagatorom stila Inigom Džonsom, čija je Kraljičina kuća u Griniču opisana kao prva engleska paladijanska zgrada. Njegov razvoj je zastao na početku Engleskog građanskog rata. Paladijanizam se vratio u modu nakon reakcije protiv baroka početkom 18. veka, podstaknut objavljivanjem niza arhitektonskih knjiga, uključujući I quattro libri dell'architettura. Kembelova knjiga je uključivala ilustracije Vansted kuće, zgrade koju je dizajnirao na periferiji Londona i jedne od najvećih i najuticajnijih ranih neopaladijanskih kuća. Preporod pokreta zagovarao je Ričard Bojl, treći grof od Barlingtona, čije su zgrade za njega, kao što su Čizvik kuća i Berlington kuća, postale poznate. Burlington je sponzorisao karijeru umetnika, arhitekte i pejzažista Vilijama Kenta, a njihova zajednička kreacija, Holkam Hol u Norfolku, opisana je kao „najsjajnija paladijanska kuća u Engleskoj“. Do sredine veka paladijanizam je postao gotovo nacionalni arhitektonski stil, oličen u Kentovoj konjskoj gardi u centru glavnog grada nacije.

Paladijanski stil je takođe bio široko korišćen širom Evrope, često kao odgovor na engleske uticaje. U Pruskoj se kritičar Frančesko Algaroti dopisivao sa Berlingtonom o njegovim naporima da ubedi Fridriha Velikog u prednosti stila. Kasnije, kada je stil gubio popularnost u Evropi, paladijanizam je imao porast popularnosti širom britanskih kolonija u Severnoj Americi. Tomas Džeferson je tražio paladijske primere, koji su se oslanjali na građevine iz vremena Rimske republike, kako bi razvio novi arhitektonski stil za Američku Republiku. Primeri uključuju kuću Hamond-Harvud u Merilendu i Džefersonovu ličnu kuću, Montičelo, u Virdžiniji. Paladijanski stil je takođe usvojen u drugim britanskim kolonijama, uključujući i one na indijskom potkontinentu.

U 19. veku paladijanizam je po popularnosti pretekao neoklasičnu arhitekturu i u Evropi i u Severnoj Americi. Sredinom tog veka oba su bila dovedena u pitanju, a zatim zamenjena neogotkom na engleskom govornom području, čiji su glavni zagovornici, kao što je Augustus Pugin, smatrali da je stil previše paganski za pravo hrišćansko bogosluženje. U 20. i 21. veku, paladijanizam je nastavio da se razvija kao arhitektonski stil; frontoni, simetrija i proporcije su evidentni u dizajnu mnogih modernih zgrada, dok se sam stil i dalje navodi kao inspiracija među najuticajnijim svetskim arhitektama.

Andrea Paladio je rođen u Padovi 1508. godine, kao sin klesara. Bio je inspirisan rimskim građevinama, spisima Vitruvija (80 pre Hrista). Paladio je težio arhitektonskom stilu koji je koristio simetriju i proporciju kako bi oponašao veličinu klasičnih zgrada. Njegove preživele zgrade su u Veneciji, regionu Veneto i Vićenci, i uključuju vile i crkve. Paladijevi arhitektonski traktati prate pristup koji su definisali Vitruvije i njegov učenik iz 15. veka Leon Batista Alberti, koji se pridržavao principa klasične rimske arhitekture zasnovane na matematičkim proporcijama, a ne na ornamentalnom stilu renesanse. Paladio je zabeležio i objavio svoj rad u četvorotomnoj ilustrovanoj studiji iz 1570. I quattro libri dell'architettura (Četiri knjige o arhitekturi).

Paladijeve vile su dizajnirane da se uklope u njihov ambijent.

Vila Rotonda (započeta oko 1565 ) – jedno od Palladijevih najuticajnijih ostvarenja

Galerija

• 
  Vilijam Kent i lord Burlington, Holkham Hall, Norfolk, UK (1734.)
• 
  Džon Vud Mlađi, Royal Crescent, Bat, Somerset (1767.)
• 
  ser Edvard Lovet Pirs, Kesltaun, Selbridž, Irska (1722.)
• 
  Tomas Džeferson, Montičelo, Šarlotsvil, Virdžinija, SAD (1772.)
• 
  Thomas Džeferson, Kupola Univerzitet u Virdžiniji, SAD (1826.)

Literatura

• Ackerman, James S. (1991). Palladio. Harmondsworth, UK: Penguin Books. ISBN 978-0-141-93638-3. 
• Bold, John (1988). Wilton House and English Palladianism. London: HMSO. ISBN 978-0-113-00022-7. 
• Casey, Christine (2005). Dublin. Buildings of Ireland. New Haven, US and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10923-8. 
• Chaney, Edward (2006). George Berkeley's Grand Tours: The Immaterialist as Connoisseur of Art and Architecture. The Evolution of the Grand Tour: Anglo-Italian Cultural Relations Since the Renaissance. London: Routledge. ISBN 978-0-714-64577-3. 
• Charlesworth, Michael (2002). The Gothic Revival 1720–1870 – Literary Sources and Documents: Gothic and National Architecture. 3. Robertsbridge, East Sussex: Helm Information. ISBN 978-1-873-40367-9. 
• Clerk, Nathalie (1984). Palladian Style in Canadian Architecture (PDF). Ottawa, Canada: Parks Canada. ISBN 978-0-660-11530-6. 
• Colvin, Howard (1978). A Biographical Dictionary of British Architects. London: John Murray. OCLC 757798516. 
• Constant, Caroline (1993). The Palladio Guide. New York: Princeton Architectural Press. ISBN 978-1-878-27185-3. 
• Copplestone, Trewin (1963). World Architecture. London: Hamlyn. OCLC 473368368. 
• Cruikshank, Dan (1985). A guide to Georgian buildings of Britain and Ireland. London: Weidenfeld and Nicolson (with the National Trust and Irish Georgian Society). ISBN 978-0-297-78610-8. 
• Curl, James Stevens (2016). Oxford Dictionary of Architecture. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-199-67499-2. 
• De Witt, Lloyd; Corey, Piper (2019). Thomas Jefferson Architect. New Haven, US: Yale University Press. ISBN 978-0-300-24620-9. 
• Farber, Jospeh C.; Reed, Henry Hope (1980). Palladio's Architecture and Its Influence: A Photographic Guide. New York: Dover Publications. ISBN 978-0-486-23922-4. 
• Frampton, Kenneth (2001). Studies in Tectonic Culture. Cambridge, US: MIT Press. ISBN 978-0-262-06173-5. 
• Freschi, Federico (2017). „Poetry in Pidgin - Notes on the Persistence of Classicism in the Architecture of Johannesburg”. Ur.: Grant Parker. South Africa, Greece, Rome - Classical Confrontations. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-10081-7. 
• Gaustad, Edwin (1979). George Berkeley in America. New Haven, US: Yale University Press. ISBN 978-0-300-02394-7. 
• Girouard, Mark (1980). Life In The English Country House. Harmondsworth, UK: Penguin Books. ISBN 978-0-140-05406-4. 
• Guerrieri, Pilar Maria (decembar 2021). „Migrating architectures: Palladio's legacy from Calcutta to New Delhi”. City, Territory and Architecture. 8 (1). S2CID 235307212. doi:10.1186/s40410-021-00135-0. Pristupljeno 10. 7. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Guinness, Desmond; Sadler, Julius Trousdale (1976). The Palladian Style in England, Ireland and America. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-34067-7. 
• Harris, John (1995). The Palladian Revival: Lord Burlington, His Villa and Garden at Chiswick. New Haven, US and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-05983-0. 
• Howard, Deborah; Quill, Sarah (2002). The Architectural history of Venice. New Haven, US: Yale University Press. ISBN 978-0-300-09028-4. 
• Jackson-Stops, Gervase (1990). The Country House in Perspective. London: Pavilion Books Ltd. ISBN 978-1-851-45383-2. 
• Jenkins, Simon (2003). England's Thousand Best Houses. London: Penguin Books. ISBN 978-0-713-99596-1. 
• Kruft, Hanno-Walter (1994). A History of Architectural Theory: From Vitruvius to the Present. Princeton, US: Princeton Architectural Press. ISBN 978-1-568-98010-2. 
• Lees-Milne, James (1986). The Earls of Creation. London: Century Hutchinson. ISBN 978-0-712-69464-3. 
• MacDonnell, Randal (2002). The Lost Houses of Ireland. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-84301-6. 
• Metcalf, Thomas R. (1989). An Imperial Vision: Indian Architecture and Britain's Raj. London: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-15419-7. 
• Morrison, Hugh (1952). American's First Architecture: From the First Colonial Settlements to the National Period. New York: Oxford University Press. OCLC 1152916624. 
• Mowl, Timothy (2006). William Kent: Architect, Designer, Opportunist. London: Jonathan Cape. ISBN 978-0-224-07350-9. 
• O'Brien, Charles; Pevsner, Nikolaus (2014). Bedfordshire, Huntingdonshire and Peterborough. The Buildings of England. New Haven, US and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-20821-4. 
• O'Brien, Jacqueline; Guinness, Desmond (1993). Great Irish Houses and Castles. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-83236-2. 
• Orbach, Julian; Pevsner, Nikolaus; Cherry, Bridget (2021). Wiltshire. The Buildings of England. New Haven, US and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-25120-3. 
• Pevsner, Nikolaus (1960). An Outline of European Architecture. Harmondsworth, UK: Penguin Books. OCLC 154230727. 
• Robinson, John Martin (1983). The Latest Country Houses. London: The Bodley Head. ISBN 978-0-370-30562-2. 
• Rowan, Alistair (1979). North West Ulster. The Buildings of Ireland. London: Penguin Books. ISBN 978-0-300-09667-5. 
• Ruhl, Carsten (2011). Palladianism: From the Italian Villa to International Architecture. Mainz, Germany: Institute of European History. OCLC 1184498677. 
• Severens, Kenneth (1981). Southern Architecture: 350 Years of Distinctive American Buildings. New York: E. P. Dutton. ISBN 978-0-525-20692-7. 
• Summerson, John (1953). Architecture in Britain: 1530–1830. Pelican History of Art. Harmondsworth, UK: Penguin Books. OCLC 1195758004. 
• — (1981). The Classical Language of Architecture. World of Art. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-20177-0. 
• Sutcliffe, Anthony (2006). London: An Architectural History. New Haven, US and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-11006-7. 
• Tavernor, Robert (1991). Palladio and Palladianism. World of Art. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-20242-5. 
• Whinney, Margaret (1970). Howard Colvin; John Harris, ur. A Unknown Design for a Villa by Inigo Jones. The Country Seat: Studies Presented to Sir John Summerson. London: Penguin Books. OCLC 1160730033. 
• Wittkower, Rudolf (1974). Palladio and English Palladianism. London: Thames and Hudson. OCLC 462688249. 
• — (1988) [1949]. Architectural Principles in the Age of Humanism (PDF). London: Academy Editions. ISBN 978-0-471-97763-6. 
• Worsley, Giles (1996). „The Villa and the Classical Country Houses”. Ur.: John Harris; Michael Snodin. Sir William Chambers: Architect to George III. New Haven, US and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-06940-2. OCLC 750912646. 
• — (2007). Inigo Jones and the European Classicist Tradition. New Haven, US and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-11729-5. 
• Wundram, Manfred; Pape, Thomas (2004). Palladio: The Complete Buildings. Koln, Germany: Taschen. ISBN 978-3-822-83200-4. 
• Yarwood, Doreen (1970). Robert Adam. New York: Scribner. OCLC 90417. 

Spoljašnje veze

• Centar za paladijanske studije u Americi
• Arhitektura Tomasa Džefersona Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. avgust 2015)
• Članak o Paladijskoj arhitekturi u kolonijalnom Singapuru, u izdanju Odeljenja za arhitekturu i urbanizam