Palata Milana T. Valčića

Palata Milana T. Valčića

Palata Milana Vlačića je najmonumentalnija i najreprezentativnija građevina u Vlasotincu.

Nalazi se u samom centru grada na Trgu 8. Oktobra. Podignuta je kao porodična kuća. Projektant objekta je ostao nepoznat, ali se zna da su na objektu radili lokalni majstori iz crnotravskog kraja pod rukovodstvom građevinskog preduzimača Miladina Đorđevića. Po svojoj arhitekturi palata se svrstava u primere eklektičnog postakademizma koji se u periodu između dva rata u Srbiji izdvajao po svojoj monumentalnosti volumena i po dominantnoj ulozi u strukturi gradskog centra.

Arhitektura zgrade

Objekat ima tri obrađene fasade. Jedna je okrenuta prema dvorištu, druga je na ugaonom delu, a treća ka uličnom frontu. Stilski je eklektična mešavina popularnih istorijskih stilova od kojih se jasno prepoznaju elementi renesanse, baroka i neoklasicizma. Temelji kuće su osvećeni 1933. godine. Sistem akademske kamene rustike u prizemlju nije dosledno sproveden jer prizemlje izvedeno mnogo otvorenije, olakšano brojnim prozorskim otvorima.

Ulaz u objekat se nalazi u dvorišnom delu parcele. Kompozicija trema naglašena je eklektičkim stilizovanim, kratkim, toskanskim stubovima koje nose lođu prvog i terasu drugog sprata. U kompozicionom smislu završetak ovog pročelja nije dovoljno istaknut i završava se upadljivim i jednostavnim zabitom. Proporcije poslednjeg sprata nepotrebno su smanjene u odnosu na dimenziju nižih spratova, a to povlači njegovu sporednu ulogu u kompoziciji celine. Najveću pažnju graditelj je posvetio uskom, ugaonom delu fasade, kojha je raščlanjena erkerno, iturenim traktom na prvom i lođom na drugom spratu. Na vrhu ove fasade nalazi se balusta sa atikom u vidu kartuše sa utisnutim heraldičkim znacima.

Uličnu fasadu sačinjavaju dve celine zidnog platna sa ravnomerno raspoređenim prozorskim otvorima, sa balkonom na prvom spratu koji ima ogradu od kovanog gvožđa. Drugi sprat završava se nadvišenim zabatom ispod kojeg su dva lučno zasvedena prozora, a ispod njih je parapet ukrašen balusterima. Iako je graditelj hteo da ostvari bogatu i raznovrsnu arhitektonsku kompoziciju, on je palatu pretvorio u plasman raznih motiva, povezanih neorganski, čime je postigao nedorečenost umesto sklada i harmoničnosti. Stvorio je zatvoreno i blokovito rešenje uprkos brojnim otvorima i konveksno-konkavnim površinama, uvučenih i isturenih segmenata. U ovom arhitektonskom ostvarenju tražio se blesak raskošne i bogate evropske stilske arhitekture. Međutim stvoreno je komplikovano i nerazgovetno rešenje koji ipak ima lokalni značaj jer podstaklo procvat neostilske, postakademske arhitekture u Vlasotincu.U objektu je od 2008. god. smeštena Narodna biblioteka „Desanka Maksimović”.