Paleofon
Paleofon (naziv potiče od grčkih reči „παλαιός - paleos“ - (drevni) i „φωνή - fon“ - (glas)- što znači glas prošlosti ili drevni glas)[1] je jedan od najranijih uređaja za snimanja i reprodukciju zvuka koji nije realizovan i potvrđen u prošlosti. Tvorac ideje paleofona je francuski naučnik Šarl Kro (fr. Charles Cros),[2] koji je 1877. obrazložio teoriju paleofona (Edisonovog fonografa), ali nije uspeo da proizvede i radni model.[3][4] Reč je o istom izumu[5] na kojem je istovremeno radio i Edison, ali nije imao kapitala da svoja istraživanja nastavi i realizuje. Nepriznat kao naučnik umro je 1888. u Parizu. Edison je postao svetski poznat, dok Šarl Kro je u velikoj meri zaboravljen. On je svojim teorijskim radom dao veliki doprinos primeni snimanja zvuka. U francusko postoji akademija[6]i muzej[7] u čast ovom velikanu.
Pariz je centar prvih sačuvanih zvučnih zapisa
[uredi | uredi izvor]Pariz je svakako centar sveta za prve pronalaske snimanja zvuka. Tamo je Eduar Leon Skot de Martenvil izmislio fonoautograf koji snima zvuk na papir 1857. godine, a 20. godina kasnije Šarl Kro je unapredio proces radeći na tome kako da ostavi trag zvuka na čeličnu ili bakarnu ploču pomoću oscilacija. U aprilu 1877. je napisao rad u kome opisuje svoju tezu i podnosi je Akademiji nauka u Parizu. Pre nego što je dobio priliku da izgradi prototip, Tomas Edison koji je živeo hiljadama milja daleko u Americi, pretekao ga je u dobijanju prava na patent. Šarlov rad je razmatran sa velikim zakašnjenjem i to na višestruku njegovu intervenciju. Razlozi njegove žurbe da akademija pregleda njegov rad bila je zbog glasina o istraživanjima Edisona na sličnoj aparaturi koja snima i reprodukuje zvuk. Kopiju svog rada dostavio je Akademiji nauka u aprilu 1877. godine, tri meseca pre pronalaska Edisonovog fonografa, ali nije patentirao pronalazak do maja 1878 i nikada nije napravio radni model. U jednom članku u oktobru 1877 Edisonov fonograf imenovan je po Šarlovom paleofonu.
Teorijski princip rada paleofona
[uredi | uredi izvor]Kod Šarlovog paleofona tragovi su se, zbog titranja, stvarali na začađenoj površini membrane. Titraji su se upisivali bočno, a dobijeni tragovi fotogravirali na čeličnu ili bakarnu ploču. Ovo je uređaj koji funkcioniše slično principima fonografa, ali umesto cililindra, nosač zvuka je metalna ploča.[8] Šarl Kro nije imao kapitala da svoja istraživanja nastavi i realizuje.
- Istorijski redosled nastanka uređaja koji beleže zvuk su sledeći
- Fonoautograf (Eduar Leon Skot de Martenvil, 1857.)
- Paleofon (nije patentiran) (Šarl Kro, 1877.)
- Fonograf (Tomas Edison, 1877.)
- Grafofon (Čarls Samner Tejnter i Čičester Aleksandar Bel, 1886.)
- Gramofon (Emil Berliner, 1887.)
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ (jezik: engleski)-Voice of the past - glas prošlosti
- ^ (jezik: engleski)-Šarl Kro Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. mart 2014)
- ^ (jezik: engleski)-Njegov model nije patentiran
- ^ (jezik: engleski)-Pronalazač i vizionar
- ^ Dnevni list Danas | Periskop | Preko brda, pa među bikove[mrtva veza]
- ^ (jezik: francuski)-Akademija Šarl Kro Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. oktobar 2013)
- ^ (jezik: francuski)-Muzej Šarl Kro Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. oktobar 2013)
- ^ (jezik: srpski)-Princip rada paleofona
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- (jezik: francuski)-Muzej Šarl Kro
- (jezik: francuski)-Akademija Šarl Kro