Pampa

Ukoliko ste tražili drugu odrednicu, pogledajte članak Pampa (višeznačna odrednica).

Pampa
Prirodna regija
Pejzaž u Pampasu u visini očiju. Brazil
Približna lokacija i granice Pampasa koji obuhvataju jugoistočnu oblast Južne Amerike koja se graniči sa Atlantskim okeanom
Zemlje	Argentina Brazil Urugvaj
Nadmorska visina	160 m (520 ft)
Stanovništvo
• Ukupno	43,909,235

Pampa, takođe Pampe, Pampasi (šp. Pampa, Llanura pampeana) je travnata stepa na jugoistoku Južne Amerike, blizu ušća reke La Plata. Na zapadu je ograničena planinama Andi, dok je na istoku Atlantski okean. Na severu je žbunovita savana oblasti Gran Čako. Reljef pampi ide od veoma ravnih do valovitih ravnica.

Na jeziku kečua, pampa označava ravnicu, posebno ravnicu između planina.

Pampe su po osobinama srodne sa australijskim zaleđem (Autbek), južnoafričkim Veldom, ili Novozelandskom visoravni.

Oblast pampa pokriva oko 600.000 km², i dele je države Argentina, Urugvaj i Brazil. Pampe su poljoprivredno srce Argentine, gde dominira uzgoj goveda.

Razlikuje se vlažna pampa na istoku, gde su padavine ravnomerno raspoređene tokom godine, i suva pampa na zapadu, koja se nadovezuje na planinsku oblast Monte u zapadnoj Argentini. U oblasti Monte se nalaze planine Sijera Pampeana.

Klima u pampi je umerena. Na istoku su razlike u temperaturama između godišnjih doba blage usled uticaja okeana. Na zapadu klima poprima kontinentalni karakter sa vrućim letima i suvim i hladnim zimama.

Divlja životinja karakteristična za oblast pampi je glodar patagonijska mara (Dolichotis patagonum).

Topografija

Sušne klime na Zemlji:

  Pustinjska klima

  Klima savana

  Tundre

  Polarna klima

Tipičan pejzaž argentinskih pampi

Ovaj region je uglavnom na niskoj nadmorskoj visini, pri čemu najviši nivoi ne prelaze 600 m (2.000 ft) nadmorske visine. Priobalna područja su pretežno ravničarska, a unutrašnje oblasti (uglavnom u južnom delu države Rio Grande do Sul, Brazil i Urugvaj) imaju niske brežuljke (poput Seras de Sudeste u Brazilu i Kučila Grande u Urugvaju). Niska brda prekrivena pašnjacima se na portugalskom nazivaju košilas, a na španskom kučilas (španski odgovor: [ku'tʃiʃɐs]), i to je najtipičniji pejzaž seoskih područja u severnim delovima Pampasa. Najviša nadmorska visina regiona Pampas se nalazi u planinama Sijera de la Ventana, u južnom delu provincije Buenos Ajres, sa 1.239 m (4.065 ft) na vrhu Čero Tres Pikos.

Klima

Klima Pampasa je uglavnom umerena, postepeno ustupajući mesto vlažnijoj suptropskoj klimi na severu (Cfa, prema Kepenovoj klimatskoj klasifikaciji); hladna polusušna klima (BSk) na južnim i zapadnim rubovima (kao što su provincija San Luis, zapadna provincija La Pampa i južna provincija Buenos Ajres); i okeanska klima (Cfb) u jugoistočnom delu (u regionima Mar del Plata, Tandil i planine Sijera de la Ventana, Argentina). Letnje temperature su ujednačenije od zimskih, uglavnom se kreću od 28—33 °C (82—91 °F) tokom dana. Međutim, većina gradova u Pampasu povremeno ima visoke temperature koje dostižu 38 °C (100 °F), kao što se dešava kada topao, suv, severni vetar duva iz južnog Brazila, severne Argentine ili Paragvaja. Jesen dolazi postepeno u martu i dostiže vrhunac u aprilu i maju. U aprilu, najviša temperatura se kreće od 20—25 °C (68—77 °F), a najniža od 9—13 °C (48—55 °F). Prvi mrazevi stižu sredinom aprila na jugu i krajem maja ili početkom juna na severu.

Zime su uglavnom blage, ali se često javljaju hladni talasi. Tipične temperature se kreću od 12—19 °C (54—66 °F) tokom dana i od 1—6 °C (34—43 °F) noću. Sa jakim severnim vetrovima, dani od preko 25 °C (77 °F) mogu se zabeležiti skoro svuda, a tokom hladnih talasa visoke temperature mogu biti samo 6 °C (43 °F). Mraz se javlja svuda u Pampasu, ali je mnogo češći na jugozapadu nego oko reka Parana i Urugvaj. Temperature ispod −5 °C (23 °F) mogu se pojaviti svuda, ali vrednosti od −10 °C (14 °F) ili niže su ograničene na jug i zapad. Sneg skoro nikada ne pada u najsevernijoj trećini, a na drugim mestima je redak i slab, osim u izuzetnim slučajevima u kojima su dubine dostigle 30 cm (12 in).

Košilas (niska brda prekrivena travnjacima) u Moro Redondou, država Rio Grande do Sul, Brazil.

Proleća su veoma promenljiva; toplije je od jeseni u većini oblasti (posebno na zapadu), ali znatno hladnije duž Atlantika. Nasilne oluje su češće, kao i velike temperaturne varijacije: dani od 35 °C (95 °F) mogu ustupiti mesto noćima ispod 5 °C (41 °F) ili čak mrazu, sve u roku od samo nekoliko dana.

Padavine se kreću od 1.200 mm (47 in) na severoistoku do oko 500 mm (20 in) na južnim i zapadnim ivicama. Na zapadu je to veoma sezonski, sa padavinama na nekim mestima u proseku od 120 mm (4,7 in) mesečno tokom leta, a samo 20 milimetara (0,8 in) mesečno zimi. Istočna područja imaju male vrhunce u jesen i proleće, sa relativno kišovitim letima i zimama koje su samo malo sušnije. Međutim, tamo gde letnja kiša pada kao kratke, jake oluje, zimska kiša pada uglavnom kao hladna kiša, te je količina kišnih dana prilično konstantna. Veoma intenzivne oluje sa grmljavinom su uobičajene u proleće i leto, i one su među nevremenima sa najčešćim munjama i najvišim konvektivnim vrhovima oblaka na svetu. Ozbiljne oluje sa grmljavinom proizvode intenzivne oluje sa gradom, praćene poplavama i bujičnim poplavama, i najkonzistentniji su region tornada izvan centralnog i jugoistočnog SAD.

Divlje životinje

Ljudska aktivnost izazvala je velike promene u divljini Pampasa. Vrste poput pume, noja i pampaskog jelena izgubile su svoja staništa posebno zbog širenja poljoprivrede i stočarstva.

• 
  Pampaski jelen
• 
  Pampaska lisica
• 
  Rea
• 
  Južni vrištač

Vegetacija

Istorijski gledano, česti požari su osigurali da samo male biljke kao što su trave uspevaju, dok je drveće bilo ređe. Dominantni tipovi vegetacije su travnate prerije i travnate stepe, u kojima su posebno upadljive brojne vrste trava roda Stipa. „Pampaska trava” (Cortaderia selloana) je kultna vrsta Pampasa. Vegetacija obično uključuje višegodišnje trave i bilje. Različiti slojevi trava nastaju zbog gradijenata dostupnosti vode.

Pampaske ravnice u provinciji Buenos Ajres, Argentina

Pogled na žitni pojas severnog Pampasa

Jezero Gomez, blizu Hunina, u srcu žitaričnog pojasa Pampe: Pampa se proteže od podnožja planina Anda na zapadu do Atlantskog okeana na istoku. Region je zasut uskim jezerima, ostacima iz poslednjih ledenih doba.

Vidi još

• Prerija
• Savana
• Pusta

Literatura

• Araus, José; Slafer, Gustavo (2015). Crop Stress Management and Global Climate Change. CAB International. ISBN 978-1-84593-680-8. 
• Blouet, Brian; Blouet, Olwyn (2010). „Chapter 13: Argentina, Uruguay, and Paraguay”. Latin America and the Caribbean: A Systematic and Regional Survey. John Wiley & Sons. str. 385—415. ISBN 978-0-470-38773-3. 
• Boken, Vijendra; Cracknell, Arthur; Heathcote, Ronald (2005). Monitoring and Predicting Agricultural Drought: A Global Study. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-516234-9. 
• Carrillo Castellanos, Roger (1998). Memorias: IV Congreso Interamericano sobre el Medio Ambiente. Equinoccio. ISBN 978-980-237-177-8. 
• Coronato, Andrea; Coronato, Fernando; Mazzoni, Elizabeth; Vázquez, Mirian (2008). „Chapter 3: The Physical Geography of Patagonia and Tierra del Fuego”. Ur.: Rabassa, J. The Late Cenozoic of Patagonia and Tierra del Fuego. Elsevier. str. 13—55. ISBN 978-0-444-52954-1. doi:10.1016/S1571-0866(07)10003-8. 
• De Fina, A. (1992). Aptitud agroclimática de la República Argentina. Buenos Aires: Academia Nacional de Agronomía y Veterinaria. 
• Doering, Otto (2002). Effects of Climate Change and Variability on Agricultural Production Systems. Springer. ISBN 978-1-4020-7028-0. 
• Fittkau, E.; Illies, J.; Klinge, H.; Schwabe, G. (1969). Biogeography and Ecology in South America. Springer. ISBN 978-94-011-9731-1. 
• Goudie, Andrew (2013). Arid and Semi–Arid Geomorphology. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-00554-9. 
• Isla, Federico; Enrique, Schnack (2009). „Chapter 3: The Changing Coastlines of South America” (PDF). Ur.: Latrubesse, Edgardo. Developments in Earth Surface Processes: Natural Hazards and Human–Exacerbated Disasters in Latin America. Elsevier. str. 333—349. ISBN 978-0-444-53117-9. doi:10.1016/S0928-2025(08)10003-7. 
• Krishna, K. (2015). Agricultural Prairies: Natural Resources and Crop Productivity. CRC Press. ISBN 978-1-4822-5806-6. 
• Latrubesse, Edgardo; Brea, Daniel (2009). „Chapter 16: Floods in Argentina”. Ur.: Latrubesse, Edgardo. Developments in Earth Surface Processes: Natural Hazards and Human–Exacerbated Disasters in Latin America. Elsevier. str. 333—349. ISBN 978-0-444-53117-9. 
• Manzini, María; Prieto, Aldo; Paez, Marta; Schäbitz, Frank (2008). „Chapter 17: Late Quaternary Vegetation and Climate of Patagonia”. Ur.: Rabassa, J. The Late Cenozoic of Patagonia and Tierra del Fuego. Elsevier. str. 351—367. ISBN 978-0-444-52954-1. 
• Moore, Oscar (1948). Argentine Farming and Farm Trade. Washington D.C: United States Department of Agriculture. OCLC 3455870. 
• Morris, Grenville (1990). Manual del Ovejero Patagonico (PDF). 
• Oncken, Onno; Chong, Guillermo; Franz, Gerhard; Giese, Peter; Götze, Hans–Jürgen; Ramos, Victor; Strecker, Manfred; Wigger, Peter (2006). The Andes (PDF). Springer. ISBN 978-3-540-24329-8. 
• Péwé, Troy (1981). Desert Dust: Origin, Characteristics, and Effect on Man. Eos Transactions. 64. Geological Society of America. str. 146. Bibcode:1983EOSTr..64..146F. ISBN 978-0-8137-2186-6. doi:10.1029/EO064i016p00146-03. 
• Rubio, Gerardo; Lavado, Raul; Pereyra, Fernando (2018). The Soils of Argentina. Spring. ISBN 978-3-319-76853-3. 
• Siedler, Gerold; Griffies, Stephen; Gould, John; Church, John (2013). Ocean Circulation and Climate: A 21st Century Perspective. Academic Press. ISBN 978-0-12-391851-2. 
• Suttie, J.; Reynolds, S.; Batello, C. (2005). Grasslands of the World. Rome: Food and Agriculture Organization. ISBN 978-92-5-105337-9. 
• Veblen, Thomas; Young, Kenneth; Orme, Antony, ur. (2007). The Physical Geography of South America. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-531341-3. 
• Vogt, Kristiina; Patel–Weynard, Toral; Shelton, Maura; Vogt, Daniel; Gordon, John (2010). Sustainability Unpacked: Food, Energy and Water for Resilient Environments and Societies. Routledge. ISBN 978-1-84407-901-8. 
• Gut, Bernardo (2008). Trees in Patagonia. Springer. ISBN 978-3-7643-8837-9. doi:10.1007/978-3-7643-8838-6. 
• Leary, Neil (2008). Climate Change and Adaptation. Earthscan. ISBN 978-1-84407-470-9. 
• Minetti, J. (2005). El clima del noroeste argentino (na jeziku: španski). Magna. ISBN 978-987-9390-66-5. 
• Prohaska, F. (1976). „The climate of Argentina, Paraguay and Uruguay”. Ur.: Schwerdtfeger, E. Climate of Central and South America. World Survey of Climatology. 12. Amsterdam: Elsevier. str. 13–112. ISBN 978-0444412713. 

Spoljašnje veze

• Encyclopædia Britannica: The Pampas