Panevropski identitet

Panevropski identitet je osećaj lične identifikacije sa Evropom i rodnom državom. Primer ovakvog identiteta su članice Saveta Evrope, Evropska unija ili obe. Drugim rečima, države koje imaju većinu stanovništva koji podržavaju saradnju između evropskih država i integraciju. Evropska unija (EU) već duže vreme podržava dalju integraciju iako su 500 miliona Evropljana (70%) državljani EU. Prefiks pan znači da se identitet primenjuje širom Evrope.

Sličan koncept Evropeizma je tvrdnja da narodi Evrope imaju prepoznatljivu celinu političkih, ekonomskih i društvenih normi i vrednosti.^[1]

Istorijski gledano, evropska kultura nije dovela do geopolitičkog ujedinjenja. Ovo je zato što da bi došlo do ujedinjena, države morati da stvore osećaj kolektivne identifikacije, a ne državne.^[2] U ovom trenutku, Evropska integracija koegzistira sa patriotizmom.^[3]

Pristalice evropskih intergracija smatraju evropski identitete kao deo težnje za političko, ekonomsko i vojno ujedinjene Evrope.^[4] Pristalice tvrde da je identitet ključ za stvaranje zajedničkih evropskih vrednosti, kao što su osnovna ljudska prava. Identitet po njima ojačava demokratske i društvene institucije Evropske unije.^[5] Koncept jedinstvenog evropskog identiteta se smatra i kao nusproizvod integracija, radije nego kao njegov cilj. U svakom slučaju, Evropski identitet podstiču brojne nevladine organizacije i inicijative u Evropi.^[6] Suprotno od njih su evroskeptici koji su protiv takvog koncepta zajedničkog identiteta i promovišu nacionalni identitet različitih država Evrope.

Istorija

Osećaj Evropskog identiteta tradicionalno polazi od ideje zajedničke Evropske istorije, za koju se smatra da je izvor većine osnovnih evropskih vrednosti. Ova istorija uključuje kombinaciju antičke Grčke i antičkog Rima, feudalizma u srednjem veku, Hanzu, doba renesanse, eru prosvetiteljstva i različitih oblika socijalizma, hrišćanstva i sekularizma, kolonijalizma i svetskih ratova.

Danas Evropski identitet podstiču mnoge organizacije, uključujući Evropsku komisiju. Oni promovišu ovaj identitet i ideologiju kroz finansiranje obrazovnih programa razmene, renoviranje glavnih istorijskih mesta, kao i kroz podsticanje političke integracije.

Najraniji pokušaj ujedinjena Evrope je Panevropska unija osnovana 1923. izdanje Rihard fon Kudenhov-Kalergijeve knjige Panevropa. Rihard je bio prvi predsednik unije (1926—1972), a nakon njega dolaze Oto fon Gabsburg (1973—2004) i Alen Terenoar (2004). Iako ovaj unija nije uspela da spreči nastanak Drugog svetskog rata, pomogla je evropskim zemljama u mirovnim pregovorima nakon rata, što je dovelo do formiranja Evropske unije. Oci Evropske unije su bili ubeđeni Panevropljani, poput Konrada Adenauera i Alčidea De Gasperija. Pokret je i danas veoma aktivni u promovisanju Evropskog identiteta i zajedničkih evropskih vrednosti, principa solidarnosti, kao i političkih, ekonomskih i kulturnih integracija Evrope.

Simboli

Sledeći simboli se uglavnom koriste u Evropskoj uniji:

Zastava, zastava Evropske unije – zvanično se koristi od strane Saveta Evrope i Evropske unije.
Himna "Oda radosti" – zvanična himna svih članova Saveta Evrope i Evropske unije.
Dan državnosti, Dan Evrope (9. maj).
Jedinstvena valuta, evro – evro su usvojile i neke zemlje izvan EU, a neke koje jesu članice ga nisu usvojile. U 2015. godini 19 od 28 država članica su usvojile evro kao svoju zvaničnu valutu.
Automobilske registracijske oznake - sve tablice koriste slični EU dizajn od 1998. godine.
Vozačke dozvole su od 1980. do 2013. imale jedinstveni opšti dizajn, a od 2013. godine postoji jedinstvena plastična kartica kao vozačka dozvola unutar EU.
Državljanstvo Evropske unije daje pravo da svaki građanin unije ima pravo da se kreće, da živi i radi slobodno na teritoriji bilo koje države članice EU.
Države članice EU da koriste jedan dizajn pasoša.
Evropska zdravstvena kartica proširuje zonu besplatne osnovne zdravstvene zaštite i dostupnosti u sve zemlje članice EU za one koji su osigurani u svojoj zemlji.
Šengen zona omogućava građanima da putuju po zemljama članicama bez potrebe za pasošom.
Drugo: erazmus program razmene studenata i profesora.

Internet domen .eu je uveden 2005. godine kao novi simbol identiteta Evropske unije na vebu. Slogan kampanje uvođenja domena je glasio "Vaš Evropski identitet" .

Vidi takođe

Reference

^ John McCormick, Europeanism (Oxford University Press, 2010)
^ Ernest Gellner, Nations and Nationalism, 1983
^ "The supranational prospect held out by the EU appears to be threatened.... by a deficiency of European identity, in striking contrast to the continuing vigour of national identities, .
^ European identity: construct, fact and fiction Dirk Jacobs and Robert Maier Utrecht University [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. mart 2009)
^ „Crowdfunding and Civic Society in Europe: A Profitable Partnership?”. Open Citizenship Journal. Pristupljeno 29. 4. 2013.
^ Pinterič, Uroš (2005). „National and supranational identity in context of the European integration and globalization”. Društvena istraživanja. 14 (3): 401—402.

[1] John McCormick, Europeanism (Oxford University Press, 2010)

[2] Ernest Gellner, Nations and Nationalism, 1983

[3] "The supranational prospect held out by the EU appears to be threatened.... by a deficiency of European identity, in striking contrast to the continuing vigour of national identities, .

[Utrecht-4] European identity: construct, fact and fiction Dirk Jacobs and Robert Maier Utrecht University [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. mart 2009)

[Open_Citizenship_Journal-5] „Crowdfunding and Civic Society in Europe: A Profitable Partnership?”. Open Citizenship Journal. Pristupljeno 29. 4. 2013.

[6] Pinterič, Uroš (2005). „National and supranational identity in context of the European integration and globalization”. Društvena istraživanja. 14 (3): 401—402.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]