Papirus Fuada 266
Papirus Fuada 266 (LXXP. Fouad Inv. 266) je rukopis Septuaginte, grčke verzije Petoknjižja, paleografski datiran u 1. vek pre nove ere. Rukopis je sačuvan u fragmentarnom stanju. Ime je dobio po egipatskom kralju Ahmedu Fuadu I.
Opis[uredi | uredi izvor]
Grčki tekst je napisan na papirusu uncijalnim pismom. Tekst je napisan 33 reda po koloni. Papirus je označen brojem 847, 848 i 942 u spisku rukopisa Septuaginte u skladu sa savremenom numeracijom Alfreda Ralfsa[1]. Sačuvani tekstovi su fragmenti iz Ponovljenih zakona 31:28-32:6[2]. Paragrafi su numerisani (5, 26, 27)[3]. Sačuvano je 117 fragmenata rukopisa.
Rukopis se pripisuje 1. ili 2. veku pre nove ere. To je drugi najstariji poznati rukopis Septuaginte. U papirusu Fuada, ime Boga pojavljuje se kao tetragramaton (hebrejski יהוה) gde god je zamenjeno sa κυριος (grčki, „Gospod“) i θεος (grčki, „Bog“) u kasnijim rukopisima. Naslednik Rudolfa Kitela, Paul Kahle, jevrejski naučnik koji je radio na Biblia Hebraica Stutgartensia, napisao je:
"Karakteristika ovog papirusa je to što je ime Boga prikazano u Tetragramatonu, napisanom kvadratnim hebrejskim pismom. Proučivši, na moj zahtev, objavljene fragmente ovog papirusa, otac Vakari je došao do zaključka da ovaj papirus, napisan najverovatnije oko 400 godina pre Vatikanskog kodeksa, sadrži možda najtačniji tekst Ponovljenih zakona koji je do nas došao."
IZVORI[uredi | uredi izvor]
- ^ „Septuaginta. Vetus Testamentum Graecum”. Vandenhoeck & Ruprecht Verlage (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2023-03-31.
- ^ Metzger, Bruce M. (1981). Manuscripts of the Greek Bible : an introduction to Greek palaeography. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-502924-0. OCLC 6943206.
- ^ Hurtado, Larry W. (2006). The earliest Christian artifacts : manuscripts and Christian origins. Grand Rapids, Mich.: William B. Eerdmans Pub. Co. ISBN 0-8028-2895-7. OCLC 70668672.
