Парвовирус Б19

Parvovirus B19
	Mikrografija virusa u krvi
Klasifikacija virusa
Group:	II
Carstvo:	Virusi
Porodica:	Parvoviridae
Rod:	Erythrovirus
Vrsta:	Parvovirus B19

Parvovirus B19, Parvovirus B19 (B19V) je virus iz familije lat. parvoviridae. To je najmanji DNK virus pa otuda potiče i ime (parvo-mali) )^[1]^[2]. Otporniji je u spoljašnjoj sredini od ostalih virusa, najverovatnije zbog jednostavne građe. Humani parvovirus B19 je patogen za čoveka i veliki broj životinja, pre svega za mačke i pse.^[3]

Put prenošenja

Rezervoar infekcije je čovek, a izvor infekcije sekret respiratornog trakta. Prenosi se kapljičnim putem, putem krvi i krvnih produkata obolele osobe. Male epidemije virusne infekcije javljaju se u vreme proleća i najviše pogađaju decu dobi od dve do deset godina.^[4]

Patološki (medicinski) značaj

Izazivač je oboljenja infektivnog eritema ili „pete bolesti“ (lat. erythema infectiosum)- česte virusna infekcija kod dece koja sa karakterističnom ospom bez poremećaja opšteg stanja. Inkubacija traje 4-14 dana. Prodromalna faza se karakteriše glavoboljom, kijavicom, lako povišenom temperaturom, faringitisom i malaksalošću. Na obrazima se javlja osip koji je veoma vruć i crven. Razvija se tokom 24 sata, a ako ima povišene temperature, obično je umerena. Osip se može proširiti na telo u obliku šara, a obično nestaje tokom 6-10 dana. Nakon toga, ako se dete pregreje ili ide na sunce, osip se može vratiti po rukama ili nogama tokom sledećih nekoliko nedelja^[5]^[6]^[7]

Kada se odrasli inficiraju ovim virusom, češće su zahvaćeni zglobovi nego koža. Nastaje poliartropatija koja se karakteriše bolom u zglobovima. Češća je kod žena i traje od nekoliko dana do nekoliko meseci. Najčešće su zahvaćeni zglobovi ruku, kolena i članaka.^[3]

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, eventualno seroloških ispitivanja (ELISA) i PCR-om.^[8]^[9]

Lečenje

Lečenje nije potrebno, promene se spontano povlače. U težim slučajevima indikovani su antipiretici, analgetici i antiinflamatorna sredstva.^[3]

Izvori

^ Cossart, Y. E.; Field, A. M.; Cant, B.; et al. (1975). „Parvovirus-like particles in human sera.”. Lancet. 1: 72. .
^ Young, Neal S.; Brown, Kevin E. (februar 2004). „Parvovirus B19”. New England Journal of Medicine. 350 (6): 586—97. PMID 14762186. doi:10.1056/NEJMra030840. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ ^a ^b ^v „Stetoskop-info: Parvovirus B19”. Arhivirano iz originala 21. 02. 2010. g. Pristupljeno 17. 4. 2013. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
^ Brown KE. Human Parvoviruses. In: Long SS, Pickering LK, Prober CG, eds. Principles and Practice of Pediatric Infectious Diseases. 3rd ed. Philadelphia, PA: Churchill Livingstone Elsevier. 1072–1076.
^ Servey, J. T.; Reamy, B. V.; Hodge, J. (februar 2007). „Clinical presentations of parvovirus B19 infection”. American Family Physician. 75 (3): 373—6. CS1 održavanje: Format datuma (veza).
^ Anderson, L. J.; Hurwitz, E. S. (1988). „Human parvovirus B19 and pregnancy.”. Clin Perinatol. 15: 273. .
^ Brown KE. Parvovirus B19. In: Mandell GL, Bennet JE, Dolin R. Mandell, Douglas and Bennett's Principals and Practice of Infectious Diseases. Vol 2. 6th ed. Philadelphia, PA: Churchill Livingstone Elsevier. 1891–1902.
^ American Academy of Pediatrics Committee on Infectious Diseases. Parvovirus B19. In: Pickering LK, Baker CJ, Kimberlin DW, Long SS, eds. 2009 Red Book: Report of the Committee on Infectious Diseases. 28th ed. Elk Grove Village, IL: American Academy of Peiatrics. 491–493.
^ Mendelson E, Aboudy Y, Smetana Z, Tepperberg M, Grossman Z (2006). „Laboratory assessment and diagnosis of congenital viral infections:Rubella, cytomegalovirus (CMV), varicella-zoster virus (VZV),herpes simplex virus (HSV), parvovirus B19 andhuman immunodeficiency virus (HIV).”. Reprod Toxicol. 21: 350—382. .

[1] Cossart, Y. E.; Field, A. M.; Cant, B.; et al. (1975). „Parvovirus-like particles in human sera.”. Lancet. 1: 72. .

[2] Young, Neal S.; Brown, Kevin E. (februar 2004). „Parvovirus B19”. New England Journal of Medicine. 350 (6): 586—97. PMID 14762186. doi:10.1056/NEJMra030840. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[текст-3] v „Stetoskop-info: Parvovirus B19”. Arhivirano iz originala 21. 02. 2010. g. Pristupljeno 17. 4. 2013. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)

[4] Brown KE. Human Parvoviruses. In: Long SS, Pickering LK, Prober CG, eds. Principles and Practice of Pediatric Infectious Diseases. 3rd ed. Philadelphia, PA: Churchill Livingstone Elsevier. 1072–1076.

[5] Servey, J. T.; Reamy, B. V.; Hodge, J. (februar 2007). „Clinical presentations of parvovirus B19 infection”. American Family Physician. 75 (3): 373—6. CS1 održavanje: Format datuma (veza).

[6] Anderson, L. J.; Hurwitz, E. S. (1988). „Human parvovirus B19 and pregnancy.”. Clin Perinatol. 15: 273. .

[7] Brown KE. Parvovirus B19. In: Mandell GL, Bennet JE, Dolin R. Mandell, Douglas and Bennett's Principals and Practice of Infectious Diseases. Vol 2. 6th ed. Philadelphia, PA: Churchill Livingstone Elsevier. 1891–1902.

[8] American Academy of Pediatrics Committee on Infectious Diseases. Parvovirus B19. In: Pickering LK, Baker CJ, Kimberlin DW, Long SS, eds. 2009 Red Book: Report of the Committee on Infectious Diseases. 28th ed. Elk Grove Village, IL: American Academy of Peiatrics. 491–493.

[9] Mendelson E, Aboudy Y, Smetana Z, Tepperberg M, Grossman Z (2006). „Laboratory assessment and diagnosis of congenital viral infections:Rubella, cytomegalovirus (CMV), varicella-zoster virus (VZV),herpes simplex virus (HSV), parvovirus B19 andhuman immunodeficiency virus (HIV).”. Reprod Toxicol. 21: 350—382. .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]