Pređi na sadržaj

Park Vilet

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Park Vilet
Park Vilet
Položaj
Mesto Pariz
Opština 19. arondisman
Država  Francuska
Koordinate 48° 53′ 35″ S; 2° 23′ 26″ I / 48.8931° S; 2.3906° I / 48.8931; 2.3906
Karakteristike
Površina 55,5 ha
Tip parka gradski park
Zaštita i posećenost
Staratelj grad Pariz
Godina izgradnje 1984.
Otvoren 1987.
Ostalo
Park Vilet sa Gradom nauka i konstrukcijom Žiod (Géode) u pozadini

Park Vilet je park u Parizu, površine 55,5 ha, smešten na severoistočnom obodu grada u 19. arondismanu. U parku se nalazi jedna od najvećih koncentracija kulturnih mesta u Parizu, uključujući Grad nauke i industrije, najveći evropski naučni muzej, tri glavna koncertna mesta i prestižni Konzervatorijum u Parizu.

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Klanica u Viletu na otvaranju 1867.

Park je dizajnirao Bernar Čumi, francuski arhitekta švajcarskog porekla, koji ga je gradio od 1984. do 1987. godine u partnerstvu sa Kolanom Fornijeom, na mestu ogromnih pariskih klanica i nacionalne prodaje mesa na veliko, kao deo projekat urbanog preuređenja. Klanice, izgrađene 1867. godine po uputstvima Napoleona III, raščišćene su i preseljene 1874. Čumi je osvojio glavnu nagradu za dizajn na takmičenju 1982-83. za park, i zatražio je mišljenje od filozofa dekonstrukcioniste Žaka Derida u pripremi svog predloga dizajna.

Od nastanka parka, muzeje, koncertne sale i pozorišta dizajniralo je nekoliko istaknutih savremenih arhitekata.

Atrakcije parka

[uredi | uredi izvor]
Plan Parka Vilet

U parku se nalaze muzeji, koncertne sale, bine za performanse i pozorišta, kao i igrališta za decu i trideset i pet arhitektonskih kaprica. Ovi uključuju:

  • Grad nauke i industrije, najveći naučni muzej u Evropi; takođe je tu smešten tržni centar otvoren u novembru 2016. sa najvećim na svetu u zatvorenom simulatorom slobodnog pada, visine od 14 m[1] i nekoliko bioskopa;[2]
  • Žiod (Géode), IMAX pozorište unutar kupole prečnika 36 m;
  • Grad muzike, muzej istorijskih muzičkih instrumenata sa koncertnom salom, takođe je tu i pariski Konzervatorijum;
  • Pariska filharmonija, nova simfonijska sala sa 2.400 mesta za orkestarska dela, džez i svetsku muziku koju je dizajnirao Žan Nuvel, otvorena januara 2015.
  • Velika hala Vilet, istorijska klanica od livenog gvožđa i stakla u kojoj se sada održavaju sajmovi, svečani kulturni događaji i drugi programi;
Velika hala Vilet, mesto održavanja sajmova i kulturnih događaja i pozorište Pariz-Vilet sa leve strane
  • Zenit, koncertna arena sa 6.300 mesta za rok i pop muziku;
  • Argonaut, otpisana vojna podmornica dužine 50 m;
  • Kabare Suvaž, fleksibilna mala koncertna scena sa 600 do 1.200 mesta, od 1997;
  • Trabendo, savremeno mesto za pop, rok, narodnu muziku i džez sa 700 mesta;
  • Pozorište Pariz-Vilet, malo glumačko pozorište i glumačka radionica sa 211 mesta;
  • Sala pesme, pozorište posvećeno francuskoj pesmi sa 140 mesta;
  • VIP Vilet, prostor posvećen hip-hop kulturi, socijalnom pozorištu, umetničkim inicijativama i kulturnoj demokratiji;
  • Šator, 4 200 m², stalni prostor pod šatorom za izvođenje savremenih cirkuskih, stalnih i turnejskih predstava;
  • Paviljon Pol-Deluvrije, šik savremeni prostor za konferencije, radionice i društvene događaje;
  • Konjički centar Vilet, konjički centar sa brojnim događajima tokom godine;
  • Bioskop na otvorenom, mesto godišnjeg filmskog festivala;

Turizam

[uredi | uredi izvor]
Skulptura Zatrpani bicikl Klaesa Oldenburga i Koše van Bruhena, 1990; crvena ludost i Géode u daljini.

Od svog završetka 1987. godine, Park Vilet postao je popularna atrakcija kako za stanovnike Pariza, tako i za međunarodne putnike. Procenjuje se da 10 miliona ljudi poseti park svake godine da bi učestvovalo u nizu kulturnih aktivnosti. Sa svojom kolekcijom muzeja, pozorišta, arhitektonskih ludosti, tematskih vrtova i otvorenih prostora za istraživanje i aktivnosti, park predstavlja područje i za odrasle i za decu.

Dizajnirao ga je Bernar Čumi, i park je zamišljen kao mesto inspirisano postmodernističkim arhitektonskim idejama dekonstruktivizma. Čumijev dizajn je bio delimičan odgovor na filozofiju Žaka Deride, delujući kao arhitektonski eksperiment u prostoru.[3] Prema Čumiju, namera parka je bila da stvori prostor za aktivnosti i interakciju, umesto da usvoji konvencionalnu mantru parka o uređenom opuštanju i samozadovoljstvu. Ogromno prostranstvo parka omogućava posetiocima da šetaju lokalitetom sa osećajem slobode i mogućnosti za istraživanje i otkrivanje.

Dizajn parka je organizovan u niz tačaka, linija i površina.[4] Ove kategorije prostornih odnosa i formulacija koriste se u Čumijevom dizajnu da bi delovale kao sredstvo za dekonstrukciju tradicionalnih pogleda na to kako je to uobičajeno kod parkova.

Aktivnosti

[uredi | uredi izvor]
Koncertno mesto Kabare Suvaž, u prvom planu, 1997.

Park Vilet može se pohvaliti aktivnostima koje uključuju ljude svih starosnih grupa i kulturnog porekla. Park je savremeni kotao za kulturno izražavanje u kome lokalni umetnici i muzičari stvaraju izložbe i performanse. Koncerti se održavaju tokom cele godine, a ugošćuju domaće i popularne muzičare. Park deli Kanal Ork, na kome postoje brodovi koji prevoze posetioce po parku i do drugih mesta u Parizu. Festivali su uobičajeni u parku, zajedno sa umetničkim kongresima i predstavama izvođača.

Park Vilet domaćin je godišnjeg filmskog festivala na otvorenom. Tema festivala 2010. bila je „Imati 20 godina“ („Avoir 20 ans“) i prikazivani su filmovi o mladosti i samootkrivanju oko 20-te godine. 2010. filmove su prikazivali američki filmski stvaraoci Vudi Alen i Sofija Kopola, kao i francuski i međunarodni filmski stvaraoci.[5]

Vrtovi

[uredi | uredi izvor]
Jardin de la Treille (Vrt sa rešetkama)

Park Vilet ima kolekciju od deset tematskih vrtova koji privlače veliki broj posetilaca parka. Svaka bašta je stvorena sa drugačijom predstavom arhitektonskog dekonstrukcionizma i pokušava da stvori prostor razigranim skulpturalnim i pametnim sredstvima. Dok su neke bašte minimalističkog dizajna, druge su jasno izgrađene imajući na umu decu.

U „Zmajevom vrtu“ nalazi se veliki skulpturalni čelični zmaj koji ima tobogan od 80 stopa za decu.[6]

"Bambusov vrt" u parku dizajnirao je Aleksandr Šemitof,[7] dobitnik Velike nagrade urbanizma (2000).

U vrtu "Jardin de la Treille" vinova loza i puzavice idu duž krovne rešetke i 90 malih fontana dizajnirane su tako da zaista čujete njihov žubor između vinove loze. Naokolo je postavljeno 7 skulptura Žana-Maksa Albera[8], a u malom bazenu je prikazan odraz anamorfoze.[9]

Pasarele i "kaprici" duž Kanala Ork
Suprotan pogled sa spojem kanala Ork i kanala Sent-Denis.

Arhitektonski kaprici

[uredi | uredi izvor]

Verovatno najznamenitiji delovi parka, hirovi ili kaprici deluju kao arhitektonski prikaz dekonstrukcije. U arhitekturi, ludost (na francuskom, folie) je građevina izgrađena prvenstveno radi dekoracije, ali svojim izgledom sugeriše neku drugu namenu ili je toliko ekstravagantna da prevazilazi uobičajeni opseg baštenskih ukrasa ili druge klase građevina kojoj pripada. Dvadeset i šest ludosti, izrađenih od metala i obojenih u jarko crvenu boju, postavljeni su na rešetku i nude posebnu organizaciju parku.[10] Svaka je identifikovana imenom i kodnim slovnim brojem.[11]

Arhitektonski, kaprici treba da deluju kao referentne tačke koje pomažu posetiocima da steknu osećaj smera i kreću se kroz prostor.[10] Iako hirovi treba da postoje u dekonstruktivnom vakuumu bez istorijske veze, mnogi su pronašli veze između čeličnih konstrukcija i prethodnih zgrada koje su bile deo starog industrijskog tkiva tog područja.[12] Danas hirovi ostaju kao znak organizacije i usmeravanja za posetioce parka. Neki od njih imaju restorane, informativne centre i druge funkcije povezane sa potrebama parka.

Arhitektonski dekonstruktivizam i park

[uredi | uredi izvor]

Bilo je mnogo kritika na račun inovativnog dizajna parka od njegovog prvobitnog završetka. Za neke se park malo brine o ljudskim razmerama funkcija parka i čini se da ogroman otvoreni prostor dovodi u pitanje očekivanja koja posetioci mogu imati o urbanom parku.[13]

Dizajn parka koristi urođene kvalitete koji su ilustrovani arhitektonskim dekonstruktivizmom. Omogućavajući posetiocima da dožive arhitekturu parka u ovom izgrađenom vakuumu, vreme i aktivnosti koje se odvijaju u tom prostoru počinju da dobijaju živopisniju i autentičniju prirodu.[14] Park ne deluje kao spektakl; to nije primer tradicionalnog dizajna parkova kakav je Central Park u Njujorku.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Have fun in the iFLY in Vill'Up shopping center, website villup.com.
  2. ^ Vill'Up, Cinema and Fun, website villup.com.
  3. ^ Jacques Derrida Limited Inc (Northwestern University Press, 2000) pp. 21–22, 140–142.
  4. ^ Jay Berman “Le Parc de la Villette, Paris” Galinsky.com/buildings/villette/. 1999 Retrieved 2010-03-09.
  5. ^ New York Habitat Blog "Paris’ Annual Open Air Film Festival" 2010-07-06 Retrieved 2010-09-17.
  6. ^ “Parc de la Villette: Modern Park in Paris” Paris-Walking-Tours.com. Retrieved 2010-03-12.
  7. ^ Chemetoff, Alexandre (3. 8. 2009). Visits: Town and Territory : Architecture in Dialogue. Birkhäuser. ISBN 978-3-0346-0112-2. Pristupljeno 8. 4. 2012. 
  8. ^ Jean-Max Albert's observation sculptures Sarah Mc Fadden, The Bulletin N° 24, Bruxelles, June 16th 1994
  9. ^ François Lamarre, Jean-Max Albert illusioniste éclectique, L’empreinte N° 27, décembre 1994
  10. ^ a b J. Daniel Pugh “Parc de la Villette, Paris” 2004-09-30 Retrieved 2010-03-10.
  11. ^ "Folies - Red metal structures - Parc de la Villette" at Travel France Online, posted April 4, 2019.
  12. ^ John Hill “Parc de la Villette” Archidose.org. Retrieved 2010-03-10.
  13. ^ Bernard Tschumi, Cinégramme folie: le Parc de la Villette (Princeton Architectural Press, 1987) p. 32.
  14. ^ Bernard Tschumi Disjunctions (MIT Press, 1987) pp. 108–119.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парк_Вилет&oldid=28927611”