Pređi na sadržaj

Pasiv (engleski jezik)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

U pasivu (eng. the passive voice) u engleskom jeziku, subjekat (eng. the subject) je praćen glagolom stanja (eng. stative verb) i prošlim participom (eng. the past participle). Na primer:

  • Caesar was stabbed. (doslovno: Cezar je izboden.)

Trpilac radnje se naziva pacijens (eng. the patient). U aktivnim rečenicama, subjekat je vršilac radnje i on se naziva agens (eng. the agent). U primeru iznad, vršilac radnje je u potpunosti izostavljen, ali može se dodati:

  • Caesar was stabbed by Brutus. (doslovno: Cezar je izboden od strane Bruta.)

Isti primer u aktivu bi glasio:

  • Brutus stabbed Caesar. (doslovno: Brut je izbo Cezara.)

U engleskom jeziku postoje još neke pasivne konstrukcije koje ne postoje u mnogim drugim jezicima koji izražavaju pasiv na isti način kao u navedenom primeru. Na primer, u engleskom jeziku nepravi objekat rečenice može biti stavljen na subjekatsko mesto – npr. Tom was given a bag (doslovno: Tomu je data torba). Slično tome, predloško-padežna konstrukcija se može raščlaniti i imenica se može pomeriti na početak rečenice, ostavljajući predlog na kraju – npr. Sue was operated on.[1] (prevod: Su je operisana; na srpskom ne kažemo *operisati na nekom nego operisati nekog te u srpskoj konstrukciji ne postoji predlog).

U engleskom jeziku se pasiv koristi ređe od aktiva[2], ali učestalost korišćenja varira u zavisnosti od stila pisca i namene teksta. Savremeni stilski vodiči odvraćaju od preterane upotrebe pasiva, ali ga generalno smatraju prihvatljivim u određenim situacijama.

Prepoznavanje engleskog pasiva

[uredi | uredi izvor]

Pasiv je specifična gramatička konstrukcija. U engleskom jeziku pasiv se sastoji od određenog oblika glagola stanja be (ili u nekim slučajevima get[3]) i prošlog participa glagola koji označava radnju. Vršilac radnje može biti naglašen uz pomoć konstrukcije sa predlogom by, ali to nije neophodno.[4]

Pogrešna upotreba termina

[uredi | uredi izvor]

S obzirom na to da pasiv nije jedina konstrukcija u kojoj vršilac radnje može da se izostavi, nedostatak vršioca radnje u rečenici ne mora nužno ukazivati na to da je reč o pasivu. Na primer, rečenice “There were mistakes.” (doslovno: Bilo je grešaka.) i “Mistakes occurred.” (doslovno: Greške su se pojavile.) su obe u aktivu. Povremeno, autori daju nejasna uputstva za korišćenje pasiva ili pogrešno okarakterišu rečenice ovog tipa kao pasiv.[5]

Razlozi za upotrebu pasiva

[uredi | uredi izvor]

U pasivnim rečenicama se vršilac radnje ne mora spomenuti; stoga se pasiv može koristiti kada je vršilac radnje nepoznat ili nevažan, ili kada govornik ne želi da spomene vršioca radnje.[6] Na primer:

  • Three stores were robbed last night. (doslovno: Tri prodavnice su opljačkane sinoć.) – identitet vršioca radnje možda nije poznat
  • A new cancer drug has been discovered. (doslovno: Novi lek protiv raka je otkriven.) – identitet vršioca radnje je možda nevažan u tom kontekstu
  • Mistakes have been made on this project. (doslovno: Greške su napravljene na ovom projektu.) – govornik možda ne želi da identifikuje vršioca radnje

Poslednja rečenica ilustruje često kritikovanu upotrebu pasiva kojom se izbegava odgovornost izostavljanjem vršioca radnje (koji može biti čak i sam govornik).[7]

Ipak, pasiv se može dopuniti elementom koji identifikuje vršioca radnje, obično putem konstrukcije sa predlogom by (eng. by-phrase) koja ima za cilj da naglasi ko je vršilac radnje.[8]

Na primer:

  • Don't you see? The patient was murdered by his own doctor![9]

(prevod: Zar ne shvataš? Pacijent je ubijen od strane sopstvenog doktora!)

Takođe, pasiv se može koristiti kada je imenička sintagma koja označava vršioca radnje duga (sadrži mnogo modifikatora) te je zgodno smestiti je na kraj rečenice.

  • The breakthrough was achieved by Burlingame and Evans, two researchers in the university's genetic engineering lab. (doslovno: Pomak je postignut od strane Berlingema i Evansa, dva istraživača iz univerzitetske laboratorije za genetički inženjering.)

U određenim slučajevima, pasiv se može koristiti kako bi najdramatičnija reč ili fraza bila na kraju rečenice.

Stilski saveti

[uredi | uredi izvor]

Protiv pasiva

[uredi | uredi izvor]

Mnogi lingvisti i priručnici za upotrebu jezika pišu protiv upotrebe pasiva.[6] Takvi saveti se obično ne nalaze u starijim priručnicima, već počinju da se pojavljuju tek u prvoj polovini dvadesetog veka.[10]  

Na primer, britanski pisac Artur Kviler-Kuč 1916. godine kritikuje ovaj gramatički oblik. Dve godine kasnije, u prvom izdanju priručnika The Elements of Style iz 1918. godine, profesor engleskog jezika sa Univerziteta Kornel, Vilijam Strank Mlađi, skreće pažnju na preteranu upotrebu pasiva:

„Aktiv je obično mnogo direktniji i življi od pasiva … Ovo pravilo, naravno, ne znači da pisac u potpunosti treba da odbaci korišćenje pasiva, koje je često zgodno i ponekad neophodno … Potreba da se neka određena reč koristi kao subjekat rečenice često će … odrediti da li će se koristiti pasiv ili aktiv. Ipak, učestalo korišćenje aktiva čini pisanje izveštačenim.“

Leksikograf Henri Votson Fauler 1926. godine u rečniku A Dictionary of Modern English Usage preporučuje da se aktiv ne transformiše u pasiv, zbog toga što to „... ...ponekad dovodi do loše upotrebe gramatike, nepostojećih izraza ili nezgrapnosti.”[11][12]

U eseju Politika i engleski jezik (eng. Politics and the English Language) iz 1946. godine Džordž Orvel preporučuje aktiv kao osnovni princip kompozicije: “Nikada ne koristite pasiv tamo gde možete da koristite aktiv.”[13]

U knjizi The Columbia Guide to Standard American English navodi se da:

Aktiv primorava subjekte da urade nešto (nečemu); pasiv dozvoljava subjektima da im nešto bude urađeno (od strane nekoga ili nečega). Neki tvrde da je aktiv dominantniji, direktniji i jezgrovitiji, a pasiv slabiji, indirektiniji i rogobatniji. Ako želite da vaše reči deluju nelično, indirektno i neobavezujuće, pasiv je pravi izbor, ali u drugim slučajevima, aktiv će se gotovo uvek pokazati efikasnijim.[14]


Upotreba pasiva je rasprostranjenija u naučnom pisanju[15], ali izdavači nekih naučnih izdanja, kao što su Nature[16], Science[17] i IEEE[18] izričito podstiču autore da koriste aktiv.

Glavna kritika upotrebe pasiva je potencijal za izbegavanje odgovornosti, zbog toga što se pasivna klauza može koristiti kako bi se izostavio vršilac radnje, čak i onda kada je bitan:

(doslovno: Nadali smo se da ćemo izvestiti o ovom problemu, ali podaci su nehotice izbrisani iz naših fajlova.)

Krista Ratklif, profesor na Univerzitetu Market, beleži upotrebu pasiva kao primer upotrebe gramatike kao „... ...veze između reči i magičnog pojavljivanja ...: pasiv mistifikuje odgovornost brišući ko ili šta vrši radnju ...“[20]

Pravilna upotreba pasiva

[uredi | uredi izvor]

Džen Friman, kolumnistkinja Boston Globa, kaže da je upotreba pasiva u određenim situacijama opravdana i da „svi dobri pisci koriste pasiv.“[21]

Iako Strank i Vajt u knjizi The Elements of Style podstiču upotrebu aktiva, oni takođe navode da je pasiv često korisniji i ponekad i poželjniji, čak i neophodniji; izbor između aktiva ili pasiva zavisi, na primer, od teme rečenice.[22]

Još jedan savetnik, Džozef M. Vilijams, koji je napisao nekoliko knjiga o stilu, jasno navodi da je pasiv često bolji izbor. Prema Vilijamsu, izbor između aktiva i pasiva zavisi od odgovora na tri pitanja:

  1. „Mora li čitalac da zna ko je odgovoran za radnju?“
  2. „Da li bi aktivni glagol ili bi pasivni glagol ublažio čitaocima prelaz sa jedne rečenice na drugu?“
  3. „Da li bi aktiv ili pasiv dao čitaocima konzistentniji i pogodniji uvid?“

Brajan A. Garner u rečniku Garner's Modern English Usage naglašava prednosti aktiva, ali daje sledeće primere situacija kada pasiv ima prednost[23]:

  • ,,Kada je vršilac radnje nevažan.’’
  • ,,Kada je vršilac radnje nepoznat.’’
  • ,,Kada želite da sakrijete identitet vršioca radnje.’’
  • ,,Kada treba da stavite najbitniju reč na kraj rečenice.’’
  • ,,Kada je fokus rečenice na primaocu radnje.’’
  • ,,Kada pasiv jednostavno zvuči bolje.’’

Rečnik Merriam–Webster's Dictionary of English Usage preporučuje korišćenje pasiva kada je identifikovanje objekta (primaoca radnje) bitnije od subjekta (vršioca radnje) i kada je vršilac radnje nepoznat, nevažan ili nije vredan pomena.[6]

Lingvista Džefri Pulam piše da „pasiv nije nepoželjna odlika koja nužno karakteriše loš stil pisanja, to je korisna konstrukcija koja je često potrebna za jasno izražavanje i svaki dobar pisac je koristi.“[9]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Wanner, Anja (2009). Deconstructing the English passive. Topics in English linguistics. Berlin: Mouton de Gruyter. ISBN 978-3-11-019632-0. 
  2. ^ Biber, Douglas; Johansson, Stig; Leech, Geoffrey; Conrad, Susan; Finegan, Edward (1999). Longman Grammar of Spoken and Written English. Harlow, Essex: Longman. str. 938. ISBN 978-0-582-23725-4. .
  3. ^ Gee, James Paul (1974). "Get Passive": On Some Constructions with "get". Indiana University Linguistics Club. .
  4. ^ Huddleston, Rodney; Pullum, Geoffrey (2002). The Cambridge Grammar of the English Language. Cambridge: Cambridge University Press. ; New York:. pp. 1427–1447. ISBN 978-0-521-43146-0.
  5. ^ "Language Log » "Passive Voice" — 1397-2009 — R.I.P.", Pristupljeno 27. 5. 2023.
  6. ^ a b v Merriam-Webster's Dictionary of English Usage. Merriam-Webster. 1994. pp. 720–721. ISBN 978-0-87779-132-4. Pristupljeno 27 January 2013.
  7. ^ a b The American Heritage Book of English Usage (1996).
  8. ^ "Grammar Lesson - Passive Voice - ELC". ELC - English Language Center. 2014-01-19. Pristupljeno 21. 11. 2017.
  9. ^ a b Geoffrey K. Pullum. "The passive in English". Language Log.
  10. ^ Zwicky, Arnold (2006-07-22). "How long have we been avoiding the passive, and why?". Language Log. Archived from the original on 2009-04-16.
  11. ^ Bell, Griffin B. (1966). "Style in judicial writing". 15 J. Pub. L. 214. 15: 214. Pristupljeno 2. 3. 2010. Fowler, the recognized modern authority on the use of the English language
  12. ^ Fowler, W. W.; Crystal, David (2009) [1926]. A Dictionary of Modern English Usage: The Classic First Edition. Oxford World's Classics Hardbacks Series (reissue ed.). Oxford: Oxford University Press. p. 425. ISBN 978-0-19-953534-7. Pristupljeno 2. 3. 2010. PASSIVE DISTURBANCES. ... The conversion of an active-verb sentence into a passive-verb one of the same meaning - e.g. of You killed him into He was killed by you - is a familiar process. But it sometimes leads to bad grammar, false idiom, or clumsiness.
  13. ^ Orwell, George (2000). "Politics and the English Language". Essays. Introduction by Bernard Crick. Penguin Books Limited. ISBN 9780141919935.
  14. ^ Wilson, Kenneth G. (1992). "The Columbia Guide to Standard American English". Archived from the original on November 19, 2008.
  15. ^ Fowler, H.W. . Butterfield, Jeremy (ed.). Fowler's Dictionary of Modern English Usage. Oxford University Press. 2015. стр. 606. ISBN 978-0-19-966135-0. .
  16. ^ Nature Publishing Group (2010). "How to write a paper". Authors & referees: Writing for a Nature. Приступљено 5 September 2017.
  17. ^ „Instructions for Contributors”. Science. 167 (3926): xviA—xviB. 1970. ISSN 0036-8075. S2CID 220088428. doi:10.1126/science.167.3926.xviA. .
  18. ^ "Write Clearly and Concisely". IEEE. Приступљено 12. 11. 2019.
  19. ^ Merriam-Webster's Dictionary of English Usage. Merriam-Webster. 1994. pp. 720–721. . Приступљено 27 January 2013.
  20. ^ Ratcliffe, Krista (1996). Anglo-American feminist challenges to the rhetorical traditions: Virginia Woolf, Mary Daly, Adrienne Rich. SIU Press. стр. 94. ISBN 978-0-8093-1934-3. 
  21. ^ Freeman, Jan (2009-03-22). "Active resistance: What we get wrong about the passive voice". The Boston Globe. Boston. ISSN 0743-1791. Приступљено 1. 3. 2010. All good writers use the passive voice.
  22. ^ Strunk, William; White, E.B. (1979). The Elements of Style (3rd изд.). Allyn and Bacon. стр. 18. ISBN 978-0-205-19158-1.  This rule does not, of course, mean that the writer should entirely discard the passive voice, which is frequently convenient and sometimes necessary. ... The need of making a particular word the subject of the sentence will often ... determine which voice is to be used.
  23. ^ Garner, Bryan A.. (2016). Garner's Modern English Usage. Oxford University Press. стр. 676—677. ISBN 978-0-19-049148-2. .
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пасив_(енглески_језик)&oldid=29046318”