Патуљасти тропрсти лењивац
Patuljasti troprsti lenjivac | |
---|---|
Naučna klasifikacija | |
Carstvo: | |
Tip: | |
Klasa: | |
Red: | |
Podred: | |
Porodica: | |
Rod: | |
Vrsta: | B. pygmaeus
|
Binomno ime | |
Bradypus pygmaeus Anderson & Handley, 2001
| |
Areal patuljastog troprstog lenjivca |
Patuljasti troprsti lenjivac (lat. Bradypus pygmaeus, engl. Pygmy three-toed sloth) je vrsta sisara iz podreda lenjivci (Folivora), koji pripada redu krezubice (Pilosa).
Otkriće vrste
[uredi | uredi izvor]Robert P. Anderson sa Univerziteta Kanzasa i Čarls Hendli Junior sa Instituta Smitsonijan, 2001. su opisali patuljastog troprstog lenjivca kao posebnu vrstu. Oni su otkrili da su troprsti lenjivci koji naseljavaju malo panamsko ostrvo Eskudo de Veragvas, značajno manji od onih koji naseljavaju obližnja ostrva provincije Bokas del Toro. Pored toga razlikovali su se od drugih populacija po krznu i obliku glave.
Naučnici su primetili i da je ostrvo Eskudo de Veragvas najstarije i najudaljenije od kopna. Ono se odvojilo od kopna nakon porasta nivoa mora pre oko 10.000 godina. Oni su zaključili da je ova vrsta nastala od izolovane populacije smeđogrlog troprstog lenjivca (Bradypus variegatus), koja je postepeno evoluirala u posebnu vrstu kao posledica ostrvskog dvorfizma.[2]
Opis
[uredi | uredi izvor]Patuljasti troprsti lenjivac je značajno manji od ostalih vrsta iz roda troprsti lenjivci (Bradypus), ali po drugim karakteristikama podseća na smeđovratog troprstog lenjivca. Patuljasti troprsti lenjivac dostiže dužinu tela (sa glavom) između 48 i 53 cm, a težinu od 2,5 do 3,5 kg. Smeđovrati troprsti lenjivac je skoro 40% teži, a dužina tela mu je 15% manja u odnosu na patuljastog troprstog lenjivca.[2][3][4]
Rasprostranjenost
[uredi | uredi izvor]Patuljasti troprsti lenjivac je endemska vrsta, koja naseljava samo mangrove šume ostrva Eskudo de Veragvas (šp. Escudo de Veraguas). Naseljava malu površinu veličine samo 4,3 km². Prema podacima iz 2012. procenjuje se da je ukupna populacija vrste 79, od kojih 70 živi na drveću mangrova, a preostalih 9 u okolini. Broj jedinki na jednom hektaru je 5,8. Površina koju pokrivaju mangrove šume na ostrvu je procenjena na oko 10,67 hektara.[5] Procenjuje se da je njihova populacija uvek bila mala zbog male površine ostrva, ali prebrojavanje iz 2012. je pokazalo da mnogo manji broj jedinki živi na ostrvu nego što je 2010. procenjeno (IUCN procena, manje od 500).[6]
Ugroženost
[uredi | uredi izvor]Patuljasti troprsti lenjivac je na IUCN-ovoj crvenoj knjizi navedena kao kritično ugrožena vrsta. Prema IUCN-u napori za očuvanje vrste su otežani zbog konflikta između lokalnog stanovništva i vlade.[1] Pretnje po opstanak vrste uključuju, seča šume i naseljavanje ljudi, što može da dovede do smanjenja staništa.[7] Studije iz 2010. i 2013. sugerišu da je nedavno došlo do pojave efekta levka i smanjenja genetske raznovrsnosti vrste.[1]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v Voirin, B.; Smith, D.; Chiarello, A.; Moraes-Barros, N. (2014). „Bradypus pygmaeus”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2014: e.T61925A47444229. doi:10.2305/IUCN.UK.2014-1.RLTS.T61925A47444229.en.
- ^ a b Anderson, R.P.; Handley Jr., C. O. (2001). "A new species of three-toed sloth (Mammalia: Xenarthra) from Panama, with a review of the genus Bradypus".
- ^ Anderson, R.P.; Handley Jr., C.O. (2002). "Dwarfism in insular sloths: biogeography, selection, and evolutionary rate".
- ^ Reid, F.A. (2009)."A Field Guide to the Mammals of Central America & Southeast Mexico".
- ^ Kaviar, S.; Shockey, J.; Sundberg, P.; Evans, A.R. (2012). "Observations on the endemic pygmy three-toed sloth, Bradypus pygmaeus of Isla Escudo de Veraguas, Panamá".
- ^ "Portraits in Red". IUCN Red List.
- ^ Voirin, B. (2015). "Biology and conservation of the pygmy sloth, Bradypus pygmaeus".
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Anderson, Robert P.; Handley, Charles O. (PDF). 114 (1): 1—33 http://ia800201.us.archive.org/28/items/proceedingsofb1142001biol/proceedingsofb1142001biol.pdf. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=
(pomoć). - Anderson, Robert P.; Handley, Charles O. (2002). „Dwarfism in Insular Sloths: Biogeography, Selection, and Evolutionary Rate”. Evolution. 56 (5): 1045—58. PMID 12093018. S2CID 12803566. doi:10.1111/j.0014-3820.2002.tb01415.x..
- Reid, Fiona (2009). A Field Guide to the Mammals of Central America and Southeast Mexico. Oxford University Press USA. str. 59. ISBN 978-0-19-534322-9.
- Kaviar, S.; Shockey, J.; Sundberg, P.; Evans, A.R. (2012). "Observations on the endemic pygmy three-toed sloth, Bradypus pygmaeus of Isla Escudo de Veraguas, Panamá". PLOS ONE. 7 (11): e49854. . doi:10.1371/journal.pone.0049854. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=
(pomoć). - Voirin, Bryson (2015). „Biology and conservation of the pygmy sloth, Bradypus pygmaeus”. Journal of Mammalogy. 96 (4): 703—7. doi:10.1093/jmammal/gyv078..