Pedogenetski faktori

Horizonti

Klima Srbije bez Kosova i Metohije

Pedologija je nauka o zemljištu. Njen naziv potiče od grčkih reči (πεδον, pedon – zemljište i reči λόγος, logos – nauka). Njen zadatak je izučavanje postanka (geneze), razvoja (evolucije), građe, sastava, osobina i geografske rasprostranjenosti zemljišta, pri čemu se, takođe, i velika pažnja poklanja plodnosti zemljišta, kao i merama za njeno poboljšanje. Pedogenetski faktori su faktori pod čijim uticajem protiče proces obrazovanja zemljišta.

Poznati ruski naučnik Dokučajev (1886) je, u svojoj definiciji zemljišta, izdvojio 5 prirodnih pedogenetskih faktora:

1. geološki supstrat (matična stena)
2. klimatski faktori (toplota, voda, vetar)
3. reljefske faktore (forme reljefa, nagib, ekspozicija)
4. biološke faktore (biljke, životinje, mikroorganizme)
5. starost reljefa (vreme), a kasnije je među najvažnije procese ubrojio površinske i plitke podzemne vode i čoveka.

Geološki supstrat

Geološki supstrat (matična stena) je osnovni uslov neophodan za obrazovanje zemljišta. On čini oko 90% od ukupnog tla.

Geološki supstrat kao pedogenetski faktor

Značaj ovog faktora kako za genezu, tako i za osobine zemljišta je ogroman. Matična stena je odlučujući faktor u genezi niza litogenih zemljišta, čija se pojava vezuje za specifične supstrate. Pored raznih genetski mladih i slabo razvijenih zemljišta, u litogena se, takođe, ubraja i niz tipova dobro razvijenih zemljišta, kao rendzina, smonica i većina tipova zemljišta obrazovana na tvrdom krečnjaku.

Matična stena je glavni izvor materija za obrazovanje većine zemljišta. Od sastava i osobina geološkog supstrata zavise, intenzitet i karakter pedogenetskih procesa, a u velikoj meri i osobine obrazovanih zemljišta, naročito mehanički sastav, dubina, minerološki i hemijski sastav, uključujući i plodnost zemljišta. Značaj hemijsko - minerološkog sastava supstrata za genezu i osobine zemljišta ogleda se u bogatstvu zemnoalkalnim bazama, pogotovu prisustvu, u njima povećih količina CaCO₃ čiji Ca²⁺ joni veoma povoljno utiču na tok mnogih korisnih procesa i na mnoge osobine zemljišta, kao i na uspevanje biljaka.

Na supstratima siromašnim bazama (kvarciti, kvarcni peščari i dr.), procesi dealkalizacije i acidifikacije protiču veoma brzo, i na njima se obrazuju bazama veoma siromašna, kisela i slabo plodna zemljišta. Nasuprot njima, na supstratima bogatim CaCO₃, dealkalizacija i acidifikacija zemljišta protiču mnogo sporije. Na takvim supstratima (izuzimajući tvrdi krečnjak), u uslovima humidne klime obrazuju se bazama bogata i mahom plodna zemljišta. Neke od osnovnih mera za povećanje plodnosti zemljišta su: blagovremena i pravilna obrada zemljišta, uvođenje pravilnog sistema đubrenja sa primenom organskih i mineralnih đubriva, navodnjavanje i odvodnjavanje, borba protiv erozije, borba protiv jakog zbijanja zemljišta prilikom obrade, đubrenja, nege i prevoza koji su posledica nepravilne primene teških mašina. Od fizičkih osobina na tok pedogeneze naročito utiču stepen njihove vezanosti i poroznosti, kao i njihova propusnost za vodu, vazduh i korene biljaka, kod sedimenata i mehanički sastav. U tom pogledu razlikuju se jako vezani i slabi porozni supstrati, na kojima se veoma sporo obrazuje zemljište, do slabo i umereno vezanih i dobro poroznih supstrata.

Uticaj supstrata na osobine zemljišta

Uticaj supstrata odražava se ne samo na genezu već i na osobine zemljišta. Taj uticaj je najjači na osobine slabo razvijenih zemljišta, koja se prema najvažnijim osobinama često malo razlikuju od svojih supstrata. Starenjem zemljišta uticaj supstrata se smanjuje. Međutim, njegov uticaj je znatan i na osobine dobro razvijenih zemljišta. Naročito je veliki u hemijsko-minerološkom sastavu, kao što su gline, peskovi, laporci, krečnjaci, kvarciti, jako bazične i kisele magmatske i metamorfne stene. Uticaj supstrata naročito se odražava na sledeće osobine zemljišta:

1. mehanički sastav zemljišta i osobine koje jako zavise od njega, kao na strukturu, poroznost, vezanost, specifičnu poršinu, sposobnost adsorpcije jona, vodno-vazdušne i toplotne osobine. Naime, mehanički sastav pre svega zavisi od vrste supstrata, zatim od karaktera pedogeneze i stepena razvoja zemljišta,
2. dubinu zemljišta i pojedinih njegovih horizonata, pri čemu su zemljišta na rastresitim i poluvezanim sedimentima u proseku dublja od onih na tvrdim stenama,
3. minerološki sastav zemljišta,
4. hemijski sastav i hemijske osobine zemljišta, ovo naročito dolazi do izražaja u slabo razvijenim, ali i u dobro razvijenim zemljištima, čiji se hemijski sastav i neke hemijske osobine dosta održavaju na uticaj supstrata,
5. plodnost zemljišta, uticaj supstrata na plodnost zemljišta naročito dolazi do izražaja preko uticaja na dubinu fiziološki aktivnog sloja, zatim na vodno-vazdušni i hranljivi režim zemljišta.

Najvažniji supstrati naših zemljišta

Našu zemlju karakteriše velika raznovrstnost geoloških supstrata. Najveće površine u našoj zemlji zauzimaju sledeći supstrati:

• tvrdi(jedri) krečnjaci, oni su različite starosti, i čine grupu malo pogodnih supstrata za uzgajanje njivskih kultura,
• tercijalni jeterski, glinom bogati karbonatni sedimenti, različitog stepena vezanosti,
• lesni sedimenti, deluvijalne starosti. Karbonatne praškaste ilovače, povoljnog mehaničkog sastava fizičkih osobina,
• iluvijalni(rečni)nanosi, predstavljeni uglavnom karbonatnim praškastim ilovačama povoljnog hemijskog sastava,
• deluvijalni(koluvijalni) nanosi, mahom su beskarbonatni, različitog mehaničkog i hemijskog sastava,
• kvarcni peščari, najčešće bez tragova CaCO₃, s nepoznatim primesama gline i ostalih silikata. Zajedno sa kvarcitima i rožnacima čine grupu najmanje pogodnih supstrata za obrazovanje plodnih zemljišta,
• magmatske stene, graniti, granodioriti, daciti, andeziti i perioditi,
• metamorfne stene, gnajsevi, mikašisti, faliti, serpentiniti, argilošisti.

Na tvrdim krešnjacima, peščarima, magmatskim i metamorfnim stenama, koje izbijaju na površinu najčešće u brdsko-planinskim područjima, obrazuju se plitka, kamenjem i šljunkom bogata i slabo plodna zemljišta, nepogodna za gajenje njivskih kultura. Pretežni deo naših najplodnijih zemljišta, obrazovan je na rastresitim, slabo vezanim, ilovastoglinastim karbonatnim sedimentima, koji su rasprostranjeni uglavnom u nižem pojasu naše zemlje. To su tri grupe supstrata: lesni, aluvijalni(rečni) i slabo vezani glinasti karbonatni(laporni), jezerski sedimenti tercijerne starosti.

Reljef kao pedogenetski faktor

Pod reljefom se podrazumeva izgled površine Zemlje i zemljišta. U reljefske faktore spadaju: forme reljefa, nagib i ekspozicija. Njegove osnovne forme su: uzvišenja, ravnice i udubljenja. Prema veličini prostranstva koje zauzimaju i visinskim razlikama razlikuju se tri osnovne kategorije reljefa:

• mikroreljef - horizontalne dimenzije ispod 50 metara, a vertikalne ispod 1 metra
• mezoreljef - horizontalne dimenzije od 50-200 metara, a vertikalne od 1-20 metara
• makroreljef - horizontalne dimenzije preko 200 metara, a vertikalne iznad 10 metara

U geomorfologiji takođe se govori i o ororeljefu koji obuhvata visinske razlike od više stotina metara. U genezi zemljišta reljef ne predstavlja izvor materije i energije za obrazovanje zemljišta, već utiče na njihovu preraspodelu po Zemljinoj površini. Prema Zaharovu (1927), uloga reljefa u obrazovanju zemljišta je dvojaka: posredna i neposredna.

Posredni uticaj reljefa na genezu zemljišta

Posredni uticaj reljefa dolazi do izražaja u brdsko-planinskim područjima, a manifestuje se preraspodelom elemenata klime, površinskih i podzemnih voda, koji na razne elemente klime deluju različitim intenzitetom. Njegov uticaj manifestuje se dakle preko modifikacije klime (naročito pedoklime), i vegetacije.

Posredan uticaj reljefskih faktora: nadmorska visina, ekspozicija, nagib

1. Povećanjem nadmorske visine smanjuje se temperatura vazduha, a povećava se njegova relativna vlažnost i količina atmosferskih taloga. To znači, da se povećanjem nadmorske visine, naročito kada je reč o prostranim i visokim planinskim masivima, dolazi do izražaja zakon vertikalne zonalnosti.
2. Ekspozicija - u izvesnoj meri i strmina nagiba je takođe značajan modifikator klime, a time i važan faktor koji utiče na raznolikost zemljišta brdsko-planinskog područja. Eskpozicija izazivajući preraspodelu Sunčevih zraka, utiče pre svega na temperaturni i vodni režim zemljišta, št znači da ekspozicija u velikoj meri određuje količinu toplote koja će dospeti u zemljište i uticati na tok svih procesa u njemu.
3. Nagib utiče na preraspodelu vlage atmosferskih taloga po poršini zemljišta, to jest na odnos između količina vode koje otiču po površini i onih koje se upijaju i proceđuju u dublje horizonte. Zemljišta ravnog reljefa upijaju skoro svu vodu koja dospe na njihovu površinu, dok na nagibima deo te vlage otiče ka nižim položajima. Usled gubitka vode, zemljišta na nagibima su slabije vlažna nego zemžišta ravnoh reljefa. Nasuprot njima, reljefske depresije, odnosno udubljenja, dobijaju više vlage nego što iz atmosfere neposredno dospeva na njihovu površinu. Stoga su zemljišta reljefskih depresija mnogo više vlažna, često i prevlažena od okolnog ravnog reljefa.
4. Dok matična stena, organski svet i klima učestvuju u genezi zemljišta svojom masom i energijom, dotle reljef uslovljava samo preraspodelu materije i energije bez doprinosa bilo čega ovoga."

Neposredni uticaj reljefa na genezu zemljišta

Ova uloga manifestuje se u uticaju reljefa na preraspodelu zemljišne mase po samoj površini zemljišta putem vodne erozije i naplave zemljišta, odnosno odnošenje čestica zemljišta vodom sa viših i sedimentaciju na nižim delovima nagiba. Pri premeštanju čestica zemlje tekućom vodom po površini zemljišta, do izražaja dolazi uticaj strmine i dužine nagiba. Što je nagib strmiji i duži, intenzitet spiranja čestica je jači. Pored strmine i dužine nagiba, spiranje zavisi i od ekspozicije.

Klima kao pedogenetski faktor

Klima je prosečno stanje atmosfere nekog kraja, a u pedologiji označava skup faktora koji iz atmosfere posredno ili neposredno, deluju na procese kojima se formira i menja zemljište. Klima predstavlja ne samo izvor energije, već i značajan izvor materije.

Delovanje klimatskih faktora na tok pedogeneze

Ovo delovanje najviše se manifestuje na:

• karakter i brzinu raspadanja minerala,
• sastav biocenoze, intenzitet sinteze, akimulacije i razlaganje organskih materija, kao i na sastav i osobine obrazovanih humusnih materija,
• pravac i brzina premeštanja jonko-molekulskih i koloidnih dispersija po dubini zemljišnog profila,
• intenzitet površinskog premeštanja sastojaka zemljišta - erozije zemljišta vodom i vetrom.

Uticaj temperature na pedogenezu Uticaj temperaturnih uslova zemljišta odražava se na karakter i brzinu proticanja u njemu svih procesa. Značajne se ne samo prosečne temperature, već i brzina kolebanja temperature zemljišta. U uslovima niskih temperatura, pogotovu tamo gde se naglo smenjuju niske i visoke temperature, kao i tamo gde su kolebanja praćena izlivanjem vode i topljenjem leda u pukotinama stena, veoma je intenzivno fizičko raspadanje, dok je slabo izraženo hemijsko raspadanje. Što je viša temperature to je intenzivnije raspadanje organskih materija i hemijsko raspadanje minerala.

Vant-Hofovo pravilo:

Povećanjem temperature za svakih 10°C brzina hemijskih reakcija povećava se od 2-4 puta.

Vreme kao pedogenetski faktor

Uticaj vremena na pedogenezu nije neposredan, već samo posredan, tj. ukoliko je prošao duži vremenski period od početka obrazovanja nekog zemljišta, utoliko će, pri istoj kostelaciji ostalih pedogenetskih faktora, to zemljište biti bolje razvijeno. Za oznaku starosti zemljišta koriste se pojmovi apsolutna i relativna starost.

Apsolutna starost zemljišta

Apsolutna starost zemljišta izražava se apsolutnim vremenom, koje je proteklo od početka obrazovanja nekog zemljišta do danas. To znači da je neko zemljište utoliko apsolutno starije što je veći broj godina prošao od početka neovog obrazovanja. U prirodi se srećemo sa nekoliko zemljišta različite apsolutne starosti. U apsolutno veoma mlado zemljište spada mlado aluvijalno zemljište. Naše apsolutno starije zemljište je černozem lesnih platoa, i apsolutno najstarije zemljište je crvenica na krečnjaku. Apsolutno stara zemljišta, koja su se obrazovala u ranijim geološkim periodima nazovamo reliktna zemljišta. U Srbiji su dosta rasprostranjena i obuhvataju: crnicu, černozem i rudo zemljište na krečnjaku, pseudoglej i neka druga zemljišta.

Relativna starost zemljišta

Relativna starost zemljišta, za razliku od apsolutne ne izražava se brojem godina proteklih od početka obrazovanja zemljišta pa do danas, već projem razvojnih perioda kroz koje je to zemljište prošlo.

Uticaj vremena odražava se na građu profila, minerološki i hemijski sastav, osobine (fizičke, hemijske). Najveći uticaj vremena odražava se na broj horizonata u zemljišnom profilu. Zemljišta su utoliko relativno starija, ukoliko im je profil diferenciran na veći broj genetskih horizonata, kao i ukoliko se razni njihovi horizonti više međusobno razlikuju prema sastavu i osobinama.

Plitke podzemne i površinske vode kao pedofenetski faktor

Plitke podzemne i površinske, mahom poplavne vode vrše značajan ili čak i odlučujući uticaj na obrazovanje zemljišta u velikom delu naše zemlje, na površinama možda manjim od 2 000 000 hektara, i to na najnižim, rečnim i na lesnim terasama.

Uticaj plitkih podzemnih voda na pedogenezu

Uticaj ovih voda na genezu i osobine naših zemljišta dolazi do izražaja na velikim površinama, možda ne manjim od 1 500 000 hektara. Ukoliko se nivo tih voda tokom velikog dela godine, ili stalno, nalazi na dubinama ne većim od 2-3 metra, one pokazuju veliki uticaj na tok procesa u zemljištu i na uspevanje biljaka. One izazivaju procese podrivanja, u koliko se izlivaju i duže se zadržavaju na površini zemljišta, zajedno sa površinskim vodama proces zamočvarivanja, a ukoliko su zasoljene istovremeno i zasoljivanje zemljišta. Zbog velikog značaja plitkih podzemnih voda na genezu i plodnost zemljišta, koji može biti pozitivan i negativan, posvećuje se velika pažnja utvrđivanju dubine i kolebanja nivoa tokom godine, kao i hemijskog sastava tih voda. Na genezu i osobine zemljišta veoma nepovoljno utiče gornja podzemna voda , koja se povremeno javlja na maloj dubini, mahom manjoj od 50 cm. U takvim uslovima obrazuje se zemljište izrazito nepovoljnih osobina - pseudoglej.

Uticaj površinskih voda na pedogenezu

Površinske - poplavne vode mogu na više načina (razlivanjem reka, izdizanjem podzemne vode, proceđivanjem vode kroz zaštitne nasipe, itd), dospeti u reljefske depresije i tokom dužeg ili kraćeg vremena plaviti zemljište, donoseći različite količine rastvorenih soli i mehaničkih disperzija i tako uticati na tok pedogeneze i osobine plavljenih zemljišta. Uticaj površinskih voda takođe može biti pozitiva i negativan. Ukoliko se dugo zadržavaju poplavne vode veoma negativno utiču na tok procesa zemljišta i njegove osobine. U tom slučaju one izazivaju razvoj štetnih procesa zamočvarivanja , praćenih pogoršanjem bioloških, a ukoliko su zasoljene i hemijskih osobina zemljišta. Na pedogenezu i osobine zemljišta izuzetno nepovoljno utiču, zasoljene površinske i plitke podzemne vode, koje pored zamočvarivanja izazivaju i zasoljavanje zemljišta. Takođe je štetno nanošenje poplavnim vodama većih količina kamenja, šljunka pa i peska na povrinu zemljišta. Na plodnost zemljišta povoljno utiče taloženje plodnog mulja na njihovoj površini. -

Živi organizmi kao pedogenetski faktor

Živi organizmi spadaju u najvažnije aktivne pedogenetske faktore. Oni su veoma značajan izvor materija i energije za pedogenezu. Uticaj živih organizama na tog pedogeneze veoma je neujednačen i zavistan od klimatskih uslova staništa i od osobina zemljišta. Obrazovanje zemljišta nezamislivo je bez učešća živih organizama, naročito biljaka, i produkta njihove životne delatnosti ( raznih organskih i mineralnih kiselina). U današnje vreme obrazovanje inicijalnih zemljišta na ogoljenim površinama tvrdih stena počinje uprao od momenta kada se na njima počinju naseljavati prvi biljni organizmi - hemotrofne bakterije, litofilne alge i lišaji. Razne vrste organizama u zemljištu ne žive i na njega ne deluju izolovano, već u sastavu životnih zajednica ili biocenoza.

Aktivna uloga organizama u genezi

Tokom svog života organizmi aktivno utiču na tog mnogih procesa, pri čemu su u biološkim procesima oni jedini akteri , a takođe aktivno utiču na izmene sastava i osobina zemljišta. Tako oni tokom svog života vrše fizičko raspadanje stena i biohemijsko raspadanje minerala, humifikaciju i mineralizaciju mrtvih organskih ostataka, autotrofne biljke i sintezu organskih materija. Prilikom raspadanja minerala i organskih materija, živi organizmi vezuju oslobođene biogene elemente i tako sprečavaju njihovo ispiranje iz zemljišta. Takođe, učestvuju u premeštanju sastojaka zemljišta, po dubini zemljišnog profila. Pri sintezi organskih ostataka fototrofne biljke vezuju ogromne količine energije Sunčevih zraka, koju provode u hemijsku energiju sintetizovanih organskih jedinjenja, a istovremeno se oslobađaju ogromne količine O₂ koji igra veoma važnu ulogu u genezi zemljišta.

Pasivna uloga organizama u genezi

Organizmi pasivno utiču na pedogenezu i osobine zemljišta preko svojih mrtvih organskih ostataka, koji ih delovanjem živih organizama razlažu na prostije komponente i na kraju mineralizuju. Jedan deo tih prostih produkata razlaganja organskih ostataka procesom humifikacije, obrazuje nova, veoma složena organska jedinjenja - humusne materije. Mineralizacijom humusnih i drugih organskih materija oslobađaju se, pored toplotne energije, u njima vezani elementi mineralne ishrane biljaka, koje potom autotrofne biljke koriste za sintezu organskih materija. Taj ciklus, sinteza-humifikacija-mineralizacija-nova sinteza organskih materija stalno obavlja i predstavlja malo ili biološko kruženje materija u prirodi.

Uloge viših biljaka u genezi zemljišta

Pošto daju osnovnu masu organskih materija, a i same akrivno preko svog korena, utiču na tok procesa u zemljištu, razumljivo je da su više biljke najvažniji biološki pedogenetski faktor. Tokom čitavog života, te biljke utiču neposredno i posredno, na tok mnogih procesa u zemljištu, a utiču i na izmene njihovog sastava i osobina. Uticaj viših biljaka uglavnom se sastoji u sledećem:

• one su glavni producenti organskih materija, preko kojih neposredno (a posredno preko organizama kojima se hrane), utiču na mnoge pedogenetske procese i osobine zemljišta,
• više biljke neposredno, i to veoma aktivno utiču na zemljište, i preko svog korena. Uzimajući iz zemljišta vodu i elemente za ishranu, a izlučujući razne materije,
• Utiču na kretanje vode po površini i kroz zemljište, zatim uzimajući hranljive elemente iz dubljih slojeva zemlje, i ostavljajući ih nakon izumiranja u površinskom, humusnom, horizontu,
• one takođe menjaju i klimatske uslove u prizemnom sloju atmosfere i u zemljištu. Utičući na intenzitet upijanja i gubljenja toplote i vlage atmosferskih taloga od strane zemljišta.

Uloga mikroflore u genezi zemljišta

Ova uloga veoma je značajna u genezi, u prvim fazama obrazovanja zemljišta na tvrdim stenama, gde se ističu hemotrofne bakterije, litofilne alge i lišaji. Mikroflora posredno i neposredno utiče na genezu preko produkata svoje životne aktivnosti. Utiče na hemijsko raspadanje minerala, delom i na obrazovanje novih minerala, kao i na premeštanje produkata hemijskog raspadanja. Prema značaju u hemijskom raspadanju ističu se nitrifikacione i sumporne bakterije, al i značajnu ulogu imaju gljive iz roda Penicillium, zelene i plavo zelene alge. Najbitnija razlika između uticaja viših biljaka i mikroflore ogleda se u tome što je najvažnija uloga viših biljaka sinteza organskih materija i vezivanje u njima toplotne energije Sunčevih zraka, dok je najvažnija uloga heterotrofne zemljišne mikroflore, koja sačinjava osnovnu masu te mikroflore, transformacija-humifikacija i mineralizacija organskih materija i oslobađanje u njima vezane energije.

Čovek kao pedogenetski faktor

Pretvarajući zemljište, u izvesnom periodu razvoja svoje kulture, u objekat rada, čovek je postao veoma važan pedogenetski faktor. On svesno i planski, primenom raznih mera, menja ne samo sastav i osobine zemljišta, već i mnoge prirodne uslove njihovog obrazovanja, pre svega biljni pokrivač, zatim hidrološke uslove (odnodnjavanje i navodnjavanje), kao i mikroreljef. S povećanjem stepena razvoja tog društva, odnosno s razvojem tehnike, a u zadnjim stolećima i poljoprivrednih nauka. Primenom duboke obrade, navodnjavanje, odvodnjavanje, đubrenje, hemijski i agrotehničkih melioracija, čovek u današnje vreme bitno menja ne samo osobine zemljišta, već i pravac njihobog razvoja. Čovek planki koristeći rezultate nauke i široke mogućnosti koje mu pruža savremena tehnika, sve više nastoji da izbor gajenih kultura prilagodi osobinama zemljišta, a da izmeni sastav i osobine zemljišta prema zahtevima biljaka koje će na njemu gajiti.

Pozitivan uticaj čoveka na zemljište

Pozitivan uticaj čoveka na zemljište manifestuje se kroz intenziviranje korisnih, a sprečavanje ili ublažavanje razvoja štetnih procesa (zasoljavanje, alkalicacija, dealkalizacija, erozija, itd.).

• 
  Obrada zemlje pod uticajem čoveka

Negativan uticaj čoveka na zemljište

Negativa uticaj čoveka odražava se na tok pedogeneze i na osobine zemljišta. Neki od negativnih uticaja čoveka su:

• uništavanje šumskog i travnog pokrivača na zemljištima,
• uništavanje šuma pored reka,
• nepravilna obrada,
• dugotrajno gajenje biljaka uz nedovoljno đubrenje,
• navodnjavanje velikim količinama vode koje dovode do zamočvarivanja,
• navodnjavanje vodom pepovoljnog hemijskog sastava,
• razvojem industije i hemizacije dolazi do izražaja štetan uticaj na osobine zemljišta.

Literatura

• Đorđević, Aleksandar R.; Radmanović, Svjetlana B. (5.4.2017). Pedologija (Beograd,2016. izd.). str. 1-30
• https://www.shtreber.com/zemljiste
• http://documents.tips/documents/012-pedogenetski-cimbenici-i-procesi.html

Spoljašnje veze

• Klimatski faktori
• Crnica (pedologija)