Pedro de Mendoza
Pedro de Mendoza | |
---|---|
Datum rođenja | 1487. |
Mesto rođenja | Guadiks, Granada[1], Španija |
Datum smrti | 23. jun 1537.49/50 god.) ( |
Mesto smrti | Atlantski okean |
Pedro de Mendosa Lujan (oko 1487—23. juna 1537) je bio španski konkistador, vojnik i istraživač, a prvi adelantado (titula španskih plemića tokom srednjeg veka) u Vicekraljevstvu Rio de la Plata.
Pomorstvo
[uredi | uredi izvor]Pedro de Mendosa, takođe poznat kao Don Pedro de Mendosa, bio je poreklom iz plemićke porodice u gradu Guadiks u Granadi, za vreme vladavine cara Karla V. On je takođe bio plemić u španskom sudu. Godine 1524, on je dobio titulu vitez Alkantara, a kasnije dobija i orden Santjago.
Godine 1529, on se ponudio da istraži Južnu Ameriku o svom trošku i da uspostavi kolonije. Zahvaljujući naporima njegove majke Marije de Mendoza, 1534. njegova ponuda biva prihvaćena. On je imenovan za adelantada guvernera, kapetan generala, i vrhovnog sudiju Nove Andaluzije. Ove titule omogućavale su mu da bude vladar nad onoliko zemlje koliko je mogao da osvoji u okviru 200 liga južne granice Novog Toleda. Iako je ovo mereno duž obale Pacifika, shvaćeno je da će njegovi napori biti usmereni ka Rio de la Plata na Atlantiku. Car je Mendozi dao 2000 ljudi i 13 brodova pod uslovom da u roku od dve godine Mendosa transportuje 1000 kolonista, sagradi puteve u unutrašnjosti i izgradi tri tvrđave. Mendoza bi skldovalo pola blaga ubijenih poglavica i devet desetina od otkupa. Pozicija guvernera je takođe, u teoriji, bila nasledna.
Te godine, on je krenuo sa velikim flotom, ali strašna oluja zadesila ih je u blizini obale Brazila. Tu je njegov poručnik, Huan de Osorio ubijen, prema nekim izvorima po nalogu samog Mendoze zbog sumnje za nelojalnost. Mendoza je plovio do Rio de la Plate 1535. i osnovao Buenos Aires 3. februara 1536. godine.
Iako se Mendoza smatra osnivačem Rio de la Plata (i Buenos Airesa), on nikada nije bio efikasan vođa, jer je hronično patio od veoma teškog oblika sifilisa. Provodio je pola svog vremena u krevetu, ali je ulagao veliki napor u ovu ekspediciju. Nema značajnih kampanja u to vreme, a jedini hroničar je bio nemački vojnik po imenu Ulderiko Šmit (ili Ulriko Šmidl). Šmit je došao do River Plata sa Don Pedrom i ostao tamo osamnaest godina, boreći se u gotovo u svakoj bici. Njegovo mišljenje o ovoj ranoj istoriji regiona River Plata je najvažniji dokument iz tog perioda.
Sukobi sa starosedeocima u Rio de la Plata
[uredi | uredi izvor]Na River Plati, Španci su naišli na grupu od otprilike tri hiljade starosedelaca rasutih širom okoline poznati pod nazivom Kerandi, koji su delili sa njima svoju hranu, ma koliko ona bila oskudna. Uprkos tome, Španci su ubrzo domoroce i njihovu darežljivost uzeli zdravo za gotovo i kao rezultat toga, Kerandi su prekinuli odnose sa belim ljudima i preselili se dalje od španskog naselja. Ljuti iznenadnim neprijateljstvom, Mendoza je poslao svog brata da upotrebi silu protiv domorodaca.[2]
Iako je ubijeno stotine domorodaca, i Mendozin brat je ubijen zajedno sa trideset svojih ljudi i nekoliko konja u bici kod reke Lujan. Starosedeoci su isterani nakon ove krvave borbe, ali i Španci su skupo platili ovu borbu.
Poteškoće
[uredi | uredi izvor]Grad kolonista je napravljen u žurbi, okružen je zidom od ćerpiča od debljine od 1 metra. Svaki put kada je padala kiša zid bi se delimično rastvarao. Uz ova povremena pogoršanja zida, kolonisti su morali da se bave drugim problemom - glađu. Zalihe hrane su na kraju postale male, a stanovnici su morali da pribegavaju da se hrane pacovima, zmijama, gušterima, sirovom kožom čizama, pa čak i telima onih koji su umrli.
Pored ovih poteškoća, domoroci su formirali koaliciju. Oni su iznova i iznova napadali grad, mnogo puta ostavljajući ga gotovo u potpunosti spaljenog do temelja. Još uvek bolujući od sifilisa, Mendoza imenuje Huana de Aiolasa da ga nasledi kao kapetan general.[3]
Aiolas se pozabavio problemom tako što je plovio uzvodno rekom Parana sa velikim delom preostale snage. Oni su porazili Guarane, napravili sporazum o prijateljstvu sa njima, a onda Aiolas osniva grad Asunsion (u Paragvaju) 1537. godine.
Mendozin povratak
[uredi | uredi izvor]Dok se sve ovo dešavalo, Mendoza, razočaran i narušenog zdravlja, kreće za Španiju 1537. godine. Nažalost, umro je tokom putovanja. On je obećao da će poslati pomoć svojim snagama koje je ostavio iza sebe u Buenos Ajresu. Iako je molio da Španija pošalje više ljudi i da spase njegov grad u testamentu, pomoć koja je poslata nije bila dovoljna.
Godine 1541. su doseljenici napustili Buenos Ajres i preselili se u Asunsion. Domingo Martinez de Irala je izabran kao treći (doduše privremeni) guverner tih ljudi.[3] Sa Buenos Ajresom u ruševinama, Asunsion je postao baza za osvajanje u Rio de la Plata regionu.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ "Pedro de Mendoza." Encyclopædia Britannica. 2008. Encyclopædia Britannica Online. 08 Oct. 2008.
- ^ Pedro de Mendoza Encyclopædia Britannica. 2008. Onlajn Enciklopedija Britanika. 08. oktobar 2008.
- ^ a b Crow 1992, str. 129–30.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Crow, John A. (1992). Conquest of the River Plate. The Epic of Latin America (4th izd.). New York: University of California Press.