Penčo Georgiev

Penčo Georgiev
Lični podaci
Datum rođenja	(1900-02-01)1. februar 1900.
Mesto rođenja	Vratsa, Kneževina Bugarska
Datum smrti	2. april 1940.(1940-04-02) (39/40 god.)
Mesto smrti	Sofija, Bugarska

Penčo Georgiev (Vratsa, 1. februar 1900 — Sofija, 2. april 1940) bio je bugarski slikar, ilustrator, grafičar i scenograf.

Život i karijera

U rodnom gradu je proveo detinjstvo i završio osnovno i srednje školovanja. Rano je ostao bez oca koji je stradao u Balkanskom ratu. Kao siroče sa 12 godina, njegov život u detinjstvu bio je prepun poteškoća, koje su ostavile posledice na njegovu osetljivu prirodu fornmiranu kroz socijalne sukobe toga vremena - u ratovima i socijalnom siromaštvu.

Po završetku Prvog svetskog rata preselio se u Sofiju da bi studirao zanatsku umetnost. Diplomirao je 1925. godine na Akademiji umetnosti u klasi primenjene i dekorativne umetnosti pod mentorstvom prof. Stefana Badžova. Tokom studija pokazivao je veliko interesovanje za scenografsku umetnost.

Po završetku studija zaposlio se kao scenograf. Njegov prvi posao bio izrada scenografije za operu „Pikova dama” Petra Iljiča Čajkovskog u Sofijijskoj operi. Tokom 1926. godine radio je scenografiju u za Sofijsku operu i Sofijski umetnički teatar, a od 1926. do 1928. godine radio je u državnom pozorištu u gradu Ruse (sezone 1926/27 i 1927/28), formirajući sopstveni scenografija stila.

U jesen 1929. godine otputovao je u Pariz u kome se usavršavao kod poznatog francuskog dekoratera Pola Laurenta . Boraveći u Parizu posećivao je brojne muzeje i atelje, i izlagao sopstvene slike. U glavnom gradu Francuske aktivno je radio grafike i gravire u drvetu. Zajedno sa ruskim umetnikom Konstantinom Korovinom radio je za Rusku operu u Parizu. U Francuskoj je boravio sve do 1932. godine.

Nakon povratka u Bugarsku, Penčo Georgiev je stvarao u raznim oblastima umetnosti:

• Ilustrovao je knjige i udžbenike,
• Učestvovao u uređenju enterijera raznih objekata,
• Obavlja brojne uslužne delatnosti.

Autor je scenografije za više od 30 pozorišnih predstava širom Bugarske. Radio je za Narodno pozorište i Nacionalnu operu Bugarske i istovremeno svesrdno pomagao mnogim u pozorištima u bugarskim provincijama Paralelno sa radom u pozorištu aktivno je i slikao.

Preminuo je 2. aprila 1940. godine u incidentu u Narodnom pozorištu u Sofiji, kada je tokom rada na pozorišnoj scenografiji za predstavu „Salambo“, pao u mehanizam pozorišne dizalice. Preminuo je momentalno od zadobijenih povreda.

Njegov unuk je nemački filolog i prevodilac Aleksandar Zitzman, koji je napisao knjigu o svom dedu.

Umetničko stvaralaštvo

Penčo Georgiev je svoje umetničko stvaralaštvo ispoljio u tri oblasti likovnih umetnosti — slikarstvu, ilustraciji i pozorišnoj scenografiji.

Akvareli i tempera

Kao slikar uglavnom je radio slike u akvarelu i temperi, u bleđem koloritu ali sa jasno sažetom kompozicijom. Svoja prva poznatija dela u ovoj vrsti umetnosti stvorio je radeći u Rusenu, među koje spadaju slike: Na samrtničkoj postelji Kъm pazara, Zadušnica, Prosidba i Dunavski ribari.

Za vreme boravka U Parizu stvorio je svoje čuvene slike: Orač, Prodavac ptica, Nezaposleni, Lutalica, Kabare i još mnogo toga.

Poslednjih godina svog života Penčo Georgiev je eksperimentisa je sa različitim slikarskim tehnikama. Tako su nastale slike Pesma za uspavanku, Jastrebovi i Sahrana.

Ilustarcije knjiga

Manje je poznat kao ilustrator knjiga. Penčo Georgiev prvi je ilustrovao knjigu Maksima Gorkog u Bugarskoj - romane „Toma Gordejeva” i „Majka”. Ilustrovao je udžbenike i dečje knjige - „Igliki” Emanuela Popdimitrova , „Božiji darovi” Georgija Rajčeva i „Miki Mikijevo venčanje” Nikolaja Fala.

Scenografija

Njegovo najpoznatije umetničko delo je pozorišna scenografija. U svom ranom periodu stvaranja nastale su scenografije za predstave „Pikova dama”" Čajkovskog, „Sreća” Knoblauha, „Majstori” Rača Stojanova , „Pod jarmom” Ivana Vazova i druga. Posle boravka u Francuskoj postigao je najveći uspeh u scenografiji. Iz tog perioda je njegova scenografija za „Oberon“ Karla Verbera, „Ivanko“ Vasila Drumeva, „Яninite devet bratя“ Ljbomir Pipkov, „Lepa Jelena“ Žaka Ofenbaha i „Hamlet“ Viljema Šekspira.

Izložbe

Učestvovao je na izložbama u Bugarskoj i inostranstvu. Likovne radove je izlagao na Jesenjem salonu u Parizu 1929. godine, kao i na izložbama u Varšavi, Pragu, Košicama, Ljubljani i Zagrebu. Redovno je prikazivao radove i na kolektivnim likovnim izložbama.

Scenografiju je prikazao na milanskom trijenalu 1936. godine

Priznanja

Radovi Penča Georgieva dans se nalaze u postavkama Nacionalne umetničke galerije Bugarske, Sofijske gradske umetničke galerije i gradskih galerija u Slivenu i Vraci.

Galerija

• 
  (1931)
• 
  (1927)
• 
  (1931)
• 
  (1930s)

Literatura

• Georgiew, Pentscho. In: Taschenlexikon Bulgarien, Bibliographisches Institut Leipzig 1983, Seite 69.

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Penčo Georgiev na Vikimedijinoj ostavi

• Pencho Georgiev as an illustrator of children's books, with examples @ Kultura. (jezik: bugarski)
• 110th Anniversary Exhibition in Ruse @ Darik News. (jezik: bugarski)
• Audio biography from the Sofia City Art Gallery @ YouTube