Penčo Georgiev
Penčo Georgiev | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 1. februar 1900. |
Mesto rođenja | Vratsa, Kneževina Bugarska |
Datum smrti | 2. april 1940.39/40 god.) ( |
Mesto smrti | Sofija, Bugarska |
Penčo Georgiev (Vratsa, 1. februar 1900 — Sofija, 2. april 1940) bio je bugarski slikar, ilustrator, grafičar i scenograf.[1]
Život i karijera
[uredi | uredi izvor]U rodnom gradu je proveo detinjstvo i završio osnovno i srednje školovanja. Rano je ostao bez oca koji je stradao u Balkanskom ratu.[1][2] Kao siroče sa 12 godina, njegov život u detinjstvu bio je prepun poteškoća, koje su ostavile posledice na njegovu osetljivu prirodu fornmiranu kroz socijalne sukobe toga vremena - u ratovima i socijalnom siromaštvu.[3]
Po završetku Prvog svetskog rata preselio se u Sofiju da bi studirao zanatsku umetnost. Diplomirao je 1925. godine na Akademiji umetnosti u klasi primenjene i dekorativne umetnosti pod mentorstvom prof. Stefana Badžova. Tokom studija pokazivao je veliko interesovanje za scenografsku umetnost.[1]
Po završetku studija zaposlio se kao scenograf. Njegov prvi posao bio izrada scenografije za operu „Pikova dama” Petra Iljiča Čajkovskog u Sofijijskoj operi. Tokom 1926. godine radio je scenografiju u za Sofijsku operu i Sofijski umetnički teatar,[2] a od 1926. do 1928. godine radio je u državnom pozorištu u gradu Ruse (sezone 1926/27 i 1927/28),[2] formirajući sopstveni scenografija stila.[1]
U jesen 1929. godine otputovao je u Pariz u kome se usavršavao kod poznatog francuskog dekoratera Pola Laurenta . Boraveći u Parizu posećivao je brojne muzeje i atelje, i izlagao sopstvene slike. U glavnom gradu Francuske aktivno je radio grafike i gravire u drvetu.[2] Zajedno sa ruskim umetnikom Konstantinom Korovinom radio je za Rusku operu u Parizu.[1] U Francuskoj je boravio sve do 1932. godine.[2]
Nakon povratka u Bugarsku, Penčo Georgiev je stvarao u raznim oblastima umetnosti:
- Ilustrovao je knjige i udžbenike,
- Učestvovao u uređenju enterijera raznih objekata,
- Obavlja brojne uslužne delatnosti.[2]
Autor je scenografije za više od 30 pozorišnih predstava širom Bugarske. Radio je za Narodno pozorište i Nacionalnu operu Bugarske i istovremeno svesrdno pomagao mnogim u pozorištima u bugarskim provincijama Paralelno sa radom u pozorištu aktivno je i slikao.[2]
Preminuo je 2. aprila 1940. godine u incidentu u Narodnom pozorištu u Sofiji, kada je tokom rada na pozorišnoj scenografiji za predstavu „Salambo“, pao u mehanizam pozorišne dizalice. Preminuo je momentalno od zadobijenih povreda.[1][4]
Njegov unuk je nemački filolog i prevodilac Aleksandar Zitzman, koji je napisao knjigu o svom dedu.[5]
Umetničko stvaralaštvo
[uredi | uredi izvor]Penčo Georgiev je svoje umetničko stvaralaštvo ispoljio u tri oblasti likovnih umetnosti — slikarstvu, ilustraciji i pozorišnoj scenografiji.
- Akvareli i tempera
Kao slikar uglavnom je radio slike u akvarelu i temperi,[1] u bleđem koloritu ali sa jasno sažetom kompozicijom.[4] Svoja prva poznatija dela u ovoj vrsti umetnosti stvorio je radeći u Rusenu, među koje spadaju slike: Na samrtničkoj postelji Kъm pazara, Zadušnica, Prosidba i Dunavski ribari.
Za vreme boravka U Parizu stvorio je svoje čuvene slike: Orač, Prodavac ptica, Nezaposleni, Lutalica, Kabare i još mnogo toga.
Poslednjih godina svog života Penčo Georgiev je eksperimentisa je sa različitim slikarskim tehnikama. Tako su nastale slike Pesma za uspavanku, Jastrebovi i Sahrana.[1]
- Ilustarcije knjiga
Manje je poznat kao ilustrator knjiga. Penčo Georgiev prvi je ilustrovao knjigu Maksima Gorkog u Bugarskoj - romane „Toma Gordejeva” i „Majka”. Ilustrovao je udžbenike i dečje knjige - „Igliki” Emanuela Popdimitrova , „Božiji darovi” Georgija Rajčeva i „Miki Mikijevo venčanje” Nikolaja Fala.[4][2]
- Scenografija
Njegovo najpoznatije umetničko delo je pozorišna scenografija. U svom ranom periodu stvaranja nastale su scenografije za predstave „Pikova dama”" Čajkovskog, „Sreća” Knoblauha, „Majstori” Rača Stojanova , „Pod jarmom” Ivana Vazova i druga.[2][4] Posle boravka u Francuskoj postigao je najveći uspeh u scenografiji. Iz tog perioda je njegova scenografija za „Oberon“ Karla Verbera, „Ivanko“ Vasila Drumeva, „Яninite devet bratя“ Ljbomir Pipkov, „Lepa Jelena“ Žaka Ofenbaha i „Hamlet“ Viljema Šekspira.[4]
Izložbe
[uredi | uredi izvor]Učestvovao je na izložbama u Bugarskoj i inostranstvu. Likovne radove je izlagao na Jesenjem salonu u Parizu 1929. godine, kao i na izložbama u Varšavi, Pragu, Košicama, Ljubljani i Zagrebu. Redovno je prikazivao radove i na kolektivnim likovnim izložbama.[2]
Scenografiju je prikazao na milanskom trijenalu 1936. godine
Priznanja
[uredi | uredi izvor]Radovi Penča Georgieva dans se nalaze u postavkama Nacionalne umetničke galerije Bugarske, Sofijske gradske umetničke galerije i gradskih galerija u Slivenu i Vraci.[6]
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
(1931)
-
(1927)
-
(1931)
-
(1930s)
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d đ e ž Spomeni za stara Sofiя: Hudožnikъt Penčo Georgiev U: Dragan Tenev Tristahilяdna Sofiя i az meždu dvete voйni, Sofiя, Bъlgarski pisatel, 1997, s. 289-292/
- ^ a b v g d đ e ž z i Zicman, Aleksander. Po dirite na Penčo Georgiev. str. 21-22
- ^ „Penčo Georgiev - talantlivoto „vračanče””. www.espressonews.bg (na jeziku: bg). 2. 4. 2019. Pristupljeno 1. 5. 2020.
- ^ a b v g d „Nepoznatiяt Penčo Georgiev | Portal za kultura, izkustvo i obщestvo” (na jeziku: bugarski). Pristupljeno 1. 5. 2020.
- ^ „Bulgaren in Österreich” (PDF). web.archive.org. 2015-04-02. Arhivirano iz originala (PDF) 02. 04. 2015. g. Pristupljeno 2023-03-01.
- ^ „110 godini ot roždenieto na hudožnika-dekorator Penčo Georgiev - Vraca”. dariknews.bg (na jeziku: bugarski). 17. 2. 2010. Pristupljeno 1. 5. 2020.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Georgiew, Pentscho. In: Taschenlexikon Bulgarien, Bibliographisches Institut Leipzig 1983, Seite 69.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]Mediji vezani za članak Penčo Georgiev na Vikimedijinoj ostavi
- Pencho Georgiev as an illustrator of children's books, with examples @ Kultura. (jezik: bugarski)
- 110th Anniversary Exhibition in Ruse @ Darik News. (jezik: bugarski)
- Audio biography from the Sofia City Art Gallery @ YouTube