Perkutana embolizacija varikokele
| Perkutana embolizacija varikokele |
|---|
Perkutana embolizacija varikokele je najmanje invazivna metoda od svih druagih pristupa u lečenju varikokele. Za razliku od tradicionalnih hirurških terapija, perkutani interventni pristupi ne zahtevaju hirurške rezove i stoga se mogu izvoditi u lokalnoj anesteziji, dok hirurški pristupi zahtevaju opsežnije anestetičke preparate. Upotreba venografije omogućava preciznu identifikaciju unutrašnjih spermatičnih vena, u odnosu na bilo kakvo kolateralnog venskog vaskularno snabdevanja koji može doprineti kliničkoj patologiji. Pored toga, transvenozna metoda praktično eliminiše potencijal za oštećenje arterije testisa , što rezultuje smanjenim komplikacijama u vezi sa bolom i atrofijom testisa.[1]
Skleroterapija je neinvazivna procedura koja traje samo oko 10 minuta što je minimalno, u poređenju sa invazivnom operacijomvarikokele.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Spermatična venografija je prvi put uvedena 1970-ih godina kao dijagnostički alat za identifikaciju nekompetentnih spermatičnih vena kao potreba za hirurškom intervencijom.[2] Godine 1978, Lima sa saradnicima napravio je prvi pokušaj perkutane terapijske intervencije za lečenje varikokele. Perkutana okluzija leve spermatične vene postignuta je ubrizgavanjem kombinacije glukoze i sklerozantnog sredstva kroz transvenski kateter.[3] Tokom narednih godina, kasniji pokušaji su koristili različite obliterativne metode uključujući sklerozirajuće agense, balone za okluziju i embolizacirajuće spirale.[1]
Rani pokušaji perkutane embolizacije, koji su koristili transfemoralni pristup levoj spermatskoj veni, iako su bili uspešni, femoralni pristup je ograničio pristup desnoj spermatičnoj veni, ograničavajući na taj način obim procedure na pacijente sa jednostranom varikokelom.
Godine 1981. Formanek je postao pionir transjugularnog pristupa, koji je omogućio bilateralnu perkutanu embolizaciju.[4][5]
Trenutno se u kliničkoj praksi koriste i transfemoralni i transjugularni pristupi.[1]
Relevantna anatomija
[uredi | uredi izvor]
Poznavanje šema venske drenaže unutrašnje spermatične vene je ključno za tehnike vaskularnog pristupa. Unutrašnja spermatična vena počinje na ušću pampiniformnog ili spermatičnog venskog pleksusa blizu glave butne kosti. Tipično, leva spermatična vena drenira u levu bubrežnu venu, dok desna drenira direktno u donju šuplju venu na anterolateralnom zidu ispod desne bubrežne vene. Veruje se da je veća prevalencija levostrane varikokele sekundarna u odnosu na jedinstveni ugao na ušću leve spermatične i bubrežne vene, što dovodi do povećanog hidrostatskog pritiska. Opisane su značajne varijacije u ovom tipičnom obrascu sa anomalnom komunikacijom primećenom među retroperitonealnim, peritonealnim, nadbubrežnim i portalnim venama, kao i komunikacijom između leve i desne spermatične vene.[6][7]
Opšte informacije
[uredi | uredi izvor]
Varikokela se sastoji od abnormalno proširenih i krivudavih vena unutar pampiniformnog pleksusa spermatične vrpce.
Varikokela je rasprostranjena, javlja se kod otprilike 15% svih muškaraca, 35% muškaraca sa primarnom neplodnošću i do 80% muškaraca sa sekundarnom neplodnošću. Dok je većina muškaraca sa varikokelom asimptomatska, postoje jasni dokazi da je varikokela povezana sa progresivnim padom funkcije testisa što dovodi do poremećenih parametara sperme i mogućeg smanjenja serumskog testosterona. Shodno tome, pokazalo se da lečenje varikokele zaustavlja kontinuirani pad funkcije testisa, poboljšava parametre sperme i, u nekim izveštajima, serumski testosteron. Prema tome, kod nekih muškaraca sa primarnom ili sekundarnom neplodnošću, lečenje varikokele može eliminisati potrebu za potpomognutom reprodukcijom, čime se poštede dodatne intervencije, troškovi i psihološki stres. Varikokela takođe može dovesti do bolova u skrotumu, a korekcija varikokele može koristiti muškarcima sa bolom u skrotumu koji nisu uspeli da konzervativne mere.
Do sada su opisani hirurški i nehirurški pristupi lečenju varikokele.
Konvencionalni ingvinalni ili subingvinalni operativni pristup uključuje ingvinalni rez sa hirurškim podvezivanjem svih vidljivo proširenih spermatskih vena i pažljivo izbegavanje arterije testisa.
Laparoskopska varikocelektomija koristi minimalno invazivnu operativnu tehniku za proksimalno ligiranje unutrašnjih spermatskih vena.
Radiografski pristupi uključuju venografiju da bi se identifikovale unutrašnje spermatične i kolateralne vene sa naknadnom venskom okluzijom putem različitih tehnika okluzije i embolizacije.
Stopa recidiva varikokele je veoma varijabilna i kreće se od 0,6% do 45% u zavisnosti od pristupa lečenju. Efikasnost varikocelektomije za lečenje neplodnosti utvrđuje se na osnovu poboljšanja nivoa testosterona u serumu, parametara semena i, na kraju, stope trudnoća nakon lečenja. Kod pacijenata sa skrotalnim bolom, primarni cilj je ublažavanje bola.[8]
Sredstva za embolizaciju
[uredi | uredi izvor]Sredstva koja se obično koriste za embolizaciju varikokele uključuju mehanički okluzivne čvrste i tečne embolične agense. Izbor agensa za embolizaciju zavisi od preferencija operatera.[1]
Čvrsta sredstva za embolizaciju su spirale i vaskularne čepove. Pored mehaničke okluzije, prisustvo trombogenih „vlakana“ unutar kalemova izaziva trombotičku okluziju. Nedostaci čvrstih sredstava za embolizaciju uključuju rizik od migracije spirale i venske perforacije.[1]
Tečna sredststva za embolizaciju su popularno korišćeni sklerozant natrijum tetradecil sulfat i adhezivne polimere poput nBCA (lepka). Ova sredstva izazivaju inflamatornu reakciju, što dovodi do endotelne nekroze i tromboze. Nedostaci tečnih sredststva za embolizaciju uključuju rizik od uklještenja katetera, neciljne embolizacije, migracije lepka i flebitis pampiniformnog pleksusa.[9]
Mehanizam
[uredi | uredi izvor]Injektiranje neželjenih vena sklerozirajućim rastvorom dovodi do oštećenja zid vene sa namerom da u njoj pokrene proces koji će dovesti do okluzije tretirane vene. Takva vena se odmah smanjuje, a zatim se rastvori tokom perioda od nekoliko nedelja dok telo prirodno apsorbuje tretiranu venu. Početno skupljanje vene je prvo uzrokovano spazmom mišićnog sloja zida vene. Zatim sklerozirajući rastvor oštećuje zid vene, izazivajući upalu i postepeno stvaranje ožiljaka (skleroze) tokom narednih nedelja. Skleroza je uzrokovana povećanjem fibroblasta u ćelijskom zidu što uzrokuje kontrakciju vene.
Ova metoda zahteva pažljivu procenu jačine rastvora za skleroziranje kako bi efekat bio dovoljno jak i klinički značajan u ciljnoj veni bez izazivanja prekomernog oštećenja okolnih tkiva.
Komplikacije
[uredi | uredi izvor]Velike komplikacije embolizacije su retke. Dok je venska vaskularna perforacija relativno česta tokom procedure, ali retko dovodi do velikog krvarenja. Čak i povremena nenamerna arterijska perforacija, na primer, povreda femoralne arterije, retko dovodi do ozbiljnih posledica.[10] Migracija sredstva je poznat rizik od procedura embolizacije, ali je prilično retka. Migracija spirale tokom leve varikocelektomije može izazvati trombozu bubrežne vene; teoretski, dalja migracija je moguća do nivoa šuplje vene, pa čak i plućnog venskog sistema.[11]
Komplikacija se može sprečiti preciznim predimenzioniranjem kalemova i upotrebom odvojivih kalemova ili vaskularnih čepova.[1]
Pacijenti koji su podvrgnuti embolizaciji mogu imati bol u peri-proceduralnom nivou do 10 dana. Dok je nekoliko studija izvestilo o učestalosti epididimitisa od 3% do 3,7% sa embolizacijom, jedna grupa je prijavila rizik od hematoma od 10%, više studija je pokazalo 0% rizika od razvoja hroničnog skrotalnog bola.[12][13] Incidencija postembolizacijske hidrokele je prilično niska, i kreće se u rasponu od 0% do 12%, što je verovatno rezultat poštede limfnih kanala putem intravaskularnog pristupa.[14]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d đ Halpern, Joshua; Mittal, Sameer; Pereira, Keith; Bhatia, Shivank; Ramasamy, Ranjith (2016). „Percutaneous embolization of varicocele: technique, indications, relative contraindications, and complications”. Asian Journal of Andrology (na jeziku: engleski). 18 (2): 234. ISSN 1008-682X. doi:10.4103/1008-682X.169985.
- ^ Sabatier JC, Bruneton JN, Drouillard J, Tavernier J, Ducos M, et al. Spermatic phlebography: techniques and indications. A study on 37 cases (author's transl) Ann Radiol (Paris) 1977;20:539–44.
- ^ LIMA, S.S.; CASTRO, M.P.; COSTA, O.F. (2009-04-24). „A New Method for the Treatment of Varicocele”. Andrologia. 10 (2): 103—106. ISSN 0303-4569. doi:10.1111/j.1439-0272.1978.tb01324.x.
- ^ Formanek, A; Rusnak, B; Zollikofer, C; Castaneda-Zuniga, W R; Narayan, P; Gonzalez, R; Amplatz, K (1981). „Embolization of the spermatic vein for treatment of infertility: a new approach.”. Radiology. 139 (2): 315—321. ISSN 0033-8419. doi:10.1148/radiology.139.2.7220874.
- ^ Gonzalez, Ricardo; Narayan, Perinchery; Formanek, Augustin; Amplatz, Kurt (1981). „Transvenous embolization of internal spermatic veins Nonoperative approach to treatment of varicocele”. Urology. 17 (3): 246—248. ISSN 0090-4295. doi:10.1016/0090-4295(81)90040-6.
- ^ Bass, J. Edward; Redwine, Michael D.; Kramer, Larry A.; Huynh, Phan T.; Harris, John H. (2000). „Spectrum of Congenital Anomalies of the Inferior Vena Cava: Cross-sectional Imaging Findings”. RadioGraphics. 20 (3): 639—652. ISSN 0271-5333. doi:10.1148/radiographics.20.3.g00ma09639.
- ^ Bähren, W.; Lenz, M.; Porst, H.; Wierschin, W. (1983). „Nebenwirkungen, Komplikationen und Kontraindikationen der perkutanen Sklerotherapie der V. spermatica interna zur Behandlung der idiopathischen Varikozele”. RöFo - Fortschritte auf dem Gebiet der Röntgenstrahlen und der bildgebenden Verfahren (na jeziku: nemački). 138 (02): 172—179. ISSN 1438-9029. doi:10.1055/s-2008-1055705.
- ^ Mujoomdar, A.; Jarvi, K.A.; Beecroft, J.R.; Kachura, J.R.; Sniderman, K.W.; Rajan, D.K.; Tan, K.T.; Hayeems, E.B. (2008). „Abstract No. 16: Percutaneous Varicocele Embolization in Symptomatic and Subfertile Populations: A Single Institution Experience”. Journal of Vascular and Interventional Radiology. 19 (2): S8. ISSN 1051-0443. doi:10.1016/j.jvir.2007.12.018.
- ^ Iaccarino, Vittorio; Venetucci, Pietro (2012-03-02). „Interventional Radiology of Male Varicocele: Current Status”. CardioVascular and Interventional Radiology. 35 (6): 1263—1280. ISSN 0174-1551. doi:10.1007/s00270-012-0350-z.
- ^ Lenz, M; Hof, N; Kersting-Sommerhoff, B; Bautz, W (1996). „Anatomic variants of the spermatic vein: importance for percutaneous sclerotherapy of idiopathic varicocele.”. Radiology. 198 (2): 425—431. ISSN 0033-8419. doi:10.1148/radiology.198.2.8596844.
- ^ Chomyn, John J.; Craven, Winfield M.; Groves, Bertron M.; Durham, Janette D. (1991). „Percutaneous Removal of a Gianturco Coil from the Pulmonary Artery with Use of Flexible Intravascular Forceps”. Journal of Vascular and Interventional Radiology. 2 (1): 105—106. ISSN 1051-0443. doi:10.1016/s1051-0443(91)72481-0.
- ^ Abdulmaaboud, Magdy R; Shokeir, Ahmed A; Farage, Yasser; El-Rahman, Ashraf Abd; El-Rakhawy, Magdy M; Mutabagani, Hamed (1998). „Treatment of varicocele: a comparative study of conventional open surgery, percutaneous retrograde sclerotherapy, and laparoscopy”. Urology. 52 (2): 294—300. ISSN 0090-4295. doi:10.1016/s0090-4295(98)00178-2.
- ^ Urbano, José; Cabrera, Manuel; Alonso-Burgos, Alberto (2014). „Sclerosis and varicocele embolization with N-butyl cyanoacrylate: experience in 41 patients”. Acta Radiologica. 55 (2): 179—185. ISSN 0284-1851. doi:10.1177/0284185113493774.
- ^ Nieschlag, E.; Behre, H. M.; Schlingheider, A.; Nashan, D.; Pohl, J.; Fischedick, A. R. (2009-04-24). „Surgical ligation vs. angiographic embolization of the vena spermatica: a prospective randomized study for the treatment of varicocele-related infertility”. Andrologia. 25 (5): 233—237. ISSN 0303-4569. doi:10.1111/j.1439-0272.1993.tb02716.x.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor] | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
