Permanganat
Permanganat je so permanganatne kiseline čiji kiselinski ostatak (anjon) ima formulu MnO−
4. Oksidacioni broj mangana je +7.
Dobijanje
[uredi | uredi izvor]Permanganati se mogu dobiti iz manganata; delovanjem kiseline, anodnom oksidacijom ili oksidacijom hlorom[1]:
- 3MnO42- + 4H+ → 2MnO4- + MnO2 • H2O(s) + H2O
- MnO42- → MnO4- + e-
Svojstva
[uredi | uredi izvor]U odnosu na pertehnate i perrenate, permanganati su najmanje stabilni pri zagrevanju. Tako, kalijum-permanganat gubi kiseonik pri 200 °C, dok je za raspad kalijum-perrenata potrebna znatno viša temperatura. Stabilan je u širokom području pH, ali se sporo raspada u kiseloj sredini:
- 4MnO4- + 4H+ → 4MnO2(s) + 3О2(g) + 2H2O
Ova reakcija se ubrzava na svetlosti, pa je zato potrebno rastvore permanganata čuvati u tamnim bocama. Zbog toga što se raspada u kiseloj sredini, pH tog rastvora treba da bude nešto više od 7.[1]
Permanganatni anjon je jako oksidaciono sredstvo:
- MnO4- + 8H+ + 5e- → Mn2+ + H2O
Permanganat se u kiseloj sredini pri tome redukuje do Mn2+ - jona. Standardni redoks potencijal iznosi +1,51 V.[1]
U slabo - baznoj ili neutralnoj sredini permanganat se redukuje do mangan-dioksida:
- MnO4- + 2H2O + 3e- → MnO2 + 4OH-
Standardni redoks potencijal iznosi +1,23 V.[1]
U jakim bazama, redukcija ide do manganata:
- MnO4- e- → MnO42-
Standardni redoks potencijal je +0,56 V.[1]
Primeri
[uredi | uredi izvor]Najpoznatiji su permanganati alkalnih metala, pre svega kalijum-permanganat, ali i natrijum-permanganat.[1] Manje poznati su barijum-permanganat i srebro-permanganat.[2]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d đ Filipović I. & Lipanović, S. (1982) Opća i anorganska kemija. Školska knjiga: Zagreb.
- ^ Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.