Personifikacija

Personifikacija (lat. personificatio prev. grč. προσωποποίια — „utelovljenje”) je stilska figura u kojoj se predmetima, prirodnim pojavama, apstraktnim predmetima, životinjama ili biljkama dodeljuju ljudske osobine, emocije, misli i ponašanja. Ova figura se realizuje kroz metaforu, metonimiju ili sinegdohu.^[1] Pripada figurama misli.

Istorijat pojma

U staroj Grčkoj ova figura se zvala prozopopeja.^[2] Danas se ove dve figure uglavnom poistovećuju, mada neki proučavaoci ističu da je prozopopeja kad personifikovani likovi progovore.^[1] Kvintilijan kaže da se termin prozopopeja koristi kad su i osobe i njihove reči izmišljeni, dok se oponašane reči istinitih osoba nazivaju dijalogizmom (grč. διάλоγος, lat. sermocinatio).^[3] Savremeni proučavaoci ponekad razlikuju dve vrste personifikacije, jednu koja označava oživljavanje apstraktnih pojmova koja svoje korene ima u nekadašnjem animizmu i drevnim religijama, i drugu, prozopopeju, koja neživim i apstraktnim pojmovima pridaje fiktivnu ličnost i koja je ponajviše vezana za književnost.^[4] Antički retoričari su raspravljali i o granicama personifikacije, tj. da li je personifikacija i kad se mrtvi, fiktivne ili odsutne osobe i životinje prikazuju sa ljudskim osobinama, u kojem slučaju bi i basne potpadale pod ovu stilsku figuru.^[5]

Upotreba

Većina alegorija i poneke metafore se zasnivaju na personifikaciji.^[2] U alegorijama su konvencionalno personifikovani vrline i poroci u vidu ženskih likova, i tada su predočeni velikim početnim slovima (npr. Prijateljstvo, Ljubav, Greh).^[1] Iako se personifikacija u književnosti koristila oduvek, bila je naročito česta u poeziji u 18. veku.^[2] Neretko se personifikuju geografski pojmovi poput zemalja, gradova, reka.^[5] Njena funkcija nije samo ukrasna, već doprinosi živosti izraza i navodi na ljudsku perspektivu.^[6] U poeziji za decu gde biljke i životinje često govore i ponašaju se kao ljudi, ona je osnovna figura. U novinarstvu uobičajene su frazeologizirane personifikacije (npr. dolazi i mojih pet minuta, terati pravdu).^[1] Personifikacija se koristi i u reklami gde animirani likovi postaju oličenje nekog brenda ili proizvoda (npr. Mister Proper).^[7]

Primeri

„

(...) sama knjiga caru besedila:
„Care Lazo, čestito koleno,
kome ćeš se privoleti carstvu?”

”

— Propast carstva srpskoga, srpska epska narodna pesma

„

Jarko sunce ide na konake
pred njim ide Danica zvijezdica
pa je njemu tiho govorila
jarko sunce jesi l' s' umorilo
jarko sunce njojzi govorilo
nijesam se junak umorio
ali sam se malo razbolio
gledajući lijepe djevojke (...)

”

— Jarko sunce ide na konake, srpska lirska narodna pesma

„

Sedi žaba sama
na listu lokvanja,
od žarkoga sunca
štitom se zaklanja

Da novine čita
to vam slika kaže
al' ne mož' da nađe
što joj oči traže.

Znate već o čemu
žabe brigu vode:
hoće li se skoro
odseliti rode.

”

— Žaba čita novine, Jovan Jovanović Zmaj

„

Pučina plava spava
prohladni pada mrak. . .

”

— Veče na školju, Aleksa Šantić

„

Eno belutka
Ostao je tvrdoglav u sebi

”

— San belutka, Vasko Popa

„

April je najsvirepiji mesec, što gaji
Jorgovan iz mrtvog tla, meša
Uspomenu i žudnju, podstiče
Tromo korenje prolećnom kišom.

”

— Pusta zemlja, T. S. Eliot

Slične stilske figure

Alegorija
Apostrofa
Metafora
Metonimija
Prozopopeja
Sermocinacija
Sinegdoha

Vidi još

Reference

^ ^a ^b ^v ^g Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). Školska knjiga. str. 245—248. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 31. 3. 2019.
^ ^a ^b ^v Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms (2 izd.). str. 190. ISBN 978-0-19-860883-7.
^ Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. Globus. str. 129—131. ISBN 978-86-343-0277-6.
^ Nordquist, Richard. „Personification”. ThoughtCo. Pristupljeno 31. 3. 2019.
^ ^a ^b Živković, Dragiša, ur. (2001). Rečnik književnih termina (2 izd.). str. 588.
^ „Personification”. Literary Devices. 20. 8. 2020. Pristupljeno 31. 3. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Nordquist, Richard. „What Is Personification?”. ThoughtCo. Pristupljeno 31. 3. 2019.

Literatura

Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. Globus. str. 129—131. ISBN 978-86-343-0277-6.
Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). Školska knjiga. str. 245—248. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 31. 3. 2019.
Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms. str. 190. ISBN 978-0-19-860883-7.
Živković, Dragiša, ur. (2001). Rečnik književnih termina (2 izd.). str. 588.
Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. Globus. str. 129—131. ISBN 978-86-343-0277-6.
Popović, Tanja, ur. (2010). Rečnik književnih termina. Logos Art. ISBN 978-86-7360-064-2.

Spoljašnje veze

[Krešimir-1] v ^g Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). Školska knjiga. str. 245—248. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 31. 3. 2019.

[Baldick-2] v Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms (2 izd.). str. 190. ISBN 978-0-19-860883-7.

[Zima-3] Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. Globus. str. 129—131. ISBN 978-86-343-0277-6.

[ThoughtCo_Personification-4] Nordquist, Richard. „Personification”. ThoughtCo. Pristupljeno 31. 3. 2019.

[Dragiša-5] Živković, Dragiša, ur. (2001). Rečnik književnih termina (2 izd.). str. 588.

[Literary_Devices-6] „Personification”. Literary Devices. 20. 8. 2020. Pristupljeno 31. 3. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[ThoughtCo-7] Nordquist, Richard. „What Is Personification?”. ThoughtCo. Pristupljeno 31. 3. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Normativna kontrola
Državne	Nemačka
Ostale	Enciklopedija Britanika