Perčin
Perčin je muška frizura, kosa ispletena u kiku koja je padala preko leđa. U davna vremena gotovo je podrazumevano da muškarac ima dugu kosu i bradu, koje su simbolizovale njegovu zrelost i muškost. U srednjovekovnoj Srbiji, naročito u vreme cara Dušana, jedna od najtežih kazni za kakav prestup bilo je šišanje kose i brade.
Kod starih naroda, Indusa, Persijanaca, Tračana i drugih, većina muškaraca je nosila dugu kosu. Grci su tek u 5. veku nove ere počeli najpre da skraćuju kosu, a od 2. veka da je šišaju i oblikuju u frizuru. Rimljani su preuzeli od Grka kratke frizure, dok su varvari iza njihovih granica, kao i oni koji su tokom velike seobe naroda preplavili Evropu, i dalje nosili dugu kosu.[1]
Perčin u Srbiji[uredi | uredi izvor]
U krajevima u kojima su živeli Sloveni, potom i Srbi, dugo se zadržala najrasprostranjenija muška frizura - duga kika ili perčin. Za vlastelu i velikodostojnike duga kosa se prosto podrazumevala. U Srbiji su skoro do kraja Prvog srpskog ustanka muškarci nosili perčine. Isprepletena kika puštena niz leđa koja je virila iz šubare ili fesa predstavljala je muškost i snagu. Svi junaci narodne poezije i drugih predanja bili su brkati, bradati i naravno dugokosi.
Zabeleženo je da je 1810. godine sam vožd Karađorđe odsekao svoj perčin i naredio vojnicima da urade isto. Razlog je bio taj što je Karađorđe primetio da Turci u bojevima hvataju Srbe za perčine i odsecaju im glave. Međutim, i Turci su nosili perčin, pa je jedna od pretpostavki da je perčin ukinut i zato da bi se srpski ratnici i vizuelno razlikovali od Turaka. U Crnoj Gori će istu naredbu i iz istih razloga izdati Mitropolit Petar II Petrović Njegoš.
Karađorđe naredi da se svi vojnici šišaju. Zapovest tu izvrše svi, a nekoliko sela u smederevskoj nahiji odgovore vojvodi Vujici: “Dosta je Karađorđu što zapoveda našim glavama, a naše će glave zapovedati našim kikama!”
Vujica to javi Karađorđu a Đorđije grune s vojskom u selo Azanju i opkoli neošišane Azanjce sa zapovešću: ili da se ošišaju ili će da puca. U Đorđije nije bilo šale. U to se javi jedan đavolast mladić pa vikne: „More, ljudi! Za kike 'oće čovek da nam uzme glave! Ta, dokle je glava biće i kika!“
I svi, ma i sa gunđanjem, pristanu i ošišaju se.[2]
I pored toga, iskorenjivanje perčina među srpskim narodom nije išlo lako, iako je na tome radio lično i knez Miloš Obrenović. Srbi se nisu rado odvajali od ovog tradicionalnog običaja i muškog ponosa, te su se opirali novoj modi gotovo kroz ceo 19. vek. Običaj da savremeni muškarac nosi kratku kosu imao je isto onoliko praktičnih uzroka kao i u Karađorđevo vreme, potiče od propisa kojima se vojska borila protiv vaški i boleština koje su one prenosile, a naročito tifusa.[3]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Muška pletenica”. Vesti online. 16. 12. 2014. Pristupljeno 19. 7. 2019.
- ^ „Kike i perčini”. srbski.weebly.com. 16. 5. 2017. Pristupljeno 19. 7. 2019.
- ^ „Zašto su Srbi počeli da seku perčine i kike”. Vidovdan. 13. 5. 2018. Pristupljeno 19. 7. 2019.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Sretenje i kratka kosa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. jul 2019)
- Kosa u davnim vremenima