Песничко умеће (Пол Верлен)
Pesničko umeće | |
---|---|
![]() Verlenovo Pesničko umeće | |
Pesma |
Pesničko umeće (fr. L'art poetique) jeste pesma francuskog pisca Pola Verlena napisana u aprilu 1874. i kasnije objavljena kod urednika Leona Vanijea 1882. godine u književno-umetničkom časopisu Moderni Pariz,[1] a nakon toga 1884. u zbirci Nekad i nedavno.[2]
Tekst pesme
[uredi | uredi izvor]Original
[uredi | uredi izvor]ART POÉTIQUE
De la musique avant toute chose,
Et pour cela préfère l’Impair
Plus vague et plus soluble dans l’air,
Sans rien en lui qui pèse ou qui pose.
Il faut aussi que tu n’ailles point
Choisir tes mots sans quelque méprise :
Rien de plus cher que la chanson grise
Où l’Indécis au Précis se joint.
C’est des beaux yeux derrière des voiles,
C’est le grand jour tremblant de midi,
C’est, par un ciel d’automne attiédi,
Le bleu fouillis des claires étoiles !
Car nous voulons la Nuance encor,
Pas la Couleur, rien que la nuance !
Oh ! la nuance seule fiance
Le rêve au rêve et la flûte au cor !
Fuis du plus loin la Pointe assassine,
L’Esprit cruel et le Rire impur,
Qui font pleurer les yeux de l’Azur,
Et tout cet ail de basse cuisine !
Prends l’éloquence et tords-lui son cou !
Tu feras bien, en train d’énergie,
De rendre un peu la Rime assagie.
Si l’on n’y veille, elle ira jusqu’où ?
Ô qui dira les torts de la Rime ?
Quel enfant sourd ou quel nègre fou
Nous a forgé ce bijou d’un sou
Qui sonne creux et faux sous la lime ?
De la musique encore et toujours !
Que ton vers soit la chose envolée
Qu’on sent qui fuit d’une âme en allée
Vers d’autres cieux à d’autres amours.
Que ton vers soit la bonne aventure
Éparse au vent crispé du matin
Qui va fleurant la menthe et le thym…
Et tout le reste est littérature.
Prevod
[uredi | uredi izvor]PESNIČKO UMEĆE[3]
Muzika pre svega nek te brine
i zato Nepar nek ti peva
što mutan lakše se preliva,
a sve bez poze i težine.
Kad biraš reči, nek ti godi
da ih ne biraš bez prezira:
siva nas pesma više dira,
kad se Nejasno s Jasnim vodi.
To su za velom oči krasne,
sjaj sunca kad trepti zrakom,
il' na jesenskom nebu mlakom
u plavoj zbrci zvezde jasne.
Nek nam je još i Preliv dan,
jedino preliv, a bez Boje!
Samo prelivi lako spoje
flautu s rogom, san uz san.
Od Dosetke ti beži smele,
od kruta Duha, Smeha gnjila;
s njih plaču oči Plavetnila;
sve je to luk iz proste zdele!
Rečitost zgrabi, vrat joj steži!
Pri radu ti se često seti
i Rimu malko opameti,
jer pustiš li je, ona beži.
Za grehe Rime nema reči!
Zar gluvo dete, Crnac ludi
taj jeftin nakit nama nudi
što pod turpijom prazno zveči?
Muzike još, i sveđ, i dugo,
da stih ti tako smeo važi
leteći iz duše koja traži
druge ljubavi, nebo drugo.
Nek stih ti bude avantura,
u hitrom vetru jutra rasut,
od kog metvica i smilje cvatu...
Sve drugo je – literatura.
Forma i posveta
[uredi | uredi izvor]Pesma je posvećena Šarlsu Morisu, u njegovom izdanju u zbirci Nekad i nedavno. Sastoji se iz devet katrena, s obgljenom rimom, i iz deveteraca, u skladu sa stihom: I zato nepar nek ti peva. Iako je Verlen naziva jednom jednostavnom pesmom,[4] onovremenici su je doživljavavali kao svojevrstan manifest simbolizma.[5] Što se tiče versifikacije, u pesmi se insistira na kratkom metru i neparu koji sa sobom donosi melodičnost reči i iznijansiranost izraza. Verlen pesmom formira pravila i u istoj toj pesmi ih i sam poštuje.
Adaptacije
[uredi | uredi izvor]Pevač i kantautor Leo Fere, između ostalih, ispevao je i ovu Verlenovu pesmu u svom albumu pod nazivom Verlen i Rembo, objavljenom 1964. godine.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Paris moderne : revue littéraire et artistique”. Gallica (na jeziku: francuski). 1882. Pristupljeno 2021-12-20.
- ^ Verlaine, Paul (1844-1896) Auteur du texte (1884). Jadis et naguère : poésies... / Paul Verlaine (na jeziku: francuski).
- ^ „Pol Verlen – PESNIČKO UMEĆE | Poezija suštine” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-12-20.
- ^ Alain Baudot, Études françaises, vol. 4, br. 1, 1968, str. 32 (ISSN 0014-2085 et 1492-1405, . doi:10.7202/036301ar. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=
(pomoć), lire en ligne, pristupljeno: 19.12.2021) - ^ Notes sur le symbolisme : Étienne Bellot, Paris, L. Linard, 1908 (lire en ligne [archive])