Petar Bartolomej

Petar Bartolomej
Bartolomej prelazi preko Vatre, Gistav Dore.
Mesto rođenja	Marselj, Francuska
Datum smrti	20. april 1099.
Mesto smrti	Antiohija

Petar Bartolomej (umro 20. aprila 1099. godine) bio je vizionar i jedan od najznačajnijih učesnika Prvog krstaškog rata.

Lik

Petar Bartolomej bio je siromašni sluga iz armije Remona od Sen Žila. Ništa do tada nije moglo da ukaže na njega kao na mogućeg vizionara, a nije bio ni posebno lepa ljudska slika. Zbog stalnih gladovanja bio je neprestano bolestan, a počeo je gubiti i vid. Osim toga, bio je pijanica i dva puta je pokušao da dezertira. Ipak, vizije su se ukazivale baš njemu i to onda kada su krstaši bili opsednuti u Antiohiji od strane turskog sultana Kerbuge. To saznajemo iz iskaza nepoznatog hroničara koji je bio prisutan kada je vizije Petar prepričavao Remonu i Ademaru.

Vizije i pronalazak Svetog Koplja

U prvoj viziji Petru su se ukazali Isus Hristos i Sveti Andrija koji su mu objasnili da u podnožju crkve Svetog Petra može pronaći Sveto Koplje, relikviju kojom su Isusu Hristu skraćene muke kada je razapet stajao na krstu. Uz to Koplje, koje bi nosio Remon u svojoj armiji, krstaši bi bili nepobedivi. U početku, Petar je strahovao da viziju prenese Ademaru i Remonu jer bi oni odmah posumnjali da ju je izmislio da bi dobio više hrane. U drugoj viziji, Andrija ga je upozorio da pod hitno javi vođama ono što mu je preneo. Tada je Petar skupio hrabrosti i prepričao viziju Remonu i Ademaru.

Remon je u viziju poverovao, dok je Ademar sumnjao. Ademar je organizovao kopače koji su u zajedno sa Petrom kopali u podrumu crkve. Koplje je pronašao upravo Petar Bartolomej. Bio je to komad metala koji je nekada sasvim sigurno morao biti metalni bodež koplja. U trećoj viziji Sveti Andrija je rekao Petru da povodom pronalaska Svetog Koplja mora se održati služba u crkvi. Ono što je Ademara zaprepastilo jeste mnoštvo liturgijskih detalja koje je Petar navodio, a koje nikako nije mogao znati jer je bio nepismen. Osim toga, Sveti Andrija je naredio pet dana strogog posta nakon čega treba napasti Turke.

Vizija u vezi sa Ademarom

Dva dana nakon Ademarove smrti (3. avgusta) Petar je imao još jednu viziju u kojoj mu se obratio sam Ademar koji je hteo krstašima da prenese da vođstvo prebacuje na Remona. Dodao je kako mu je lice spaljeno jer nije verovao u autentičnost Svetog Koplja, pa je tri dana proveo u paklu. Nakon smrti Ademara Pijskog, Petar Bartolomej preuzima duhovno vođstvo, a uz Remona staju i siromašni, pa on postaje najjači vojskovođa pohoda. Boemund ostaje u Antiohiji, a Remon nastavlja pohod ka Jerusalimu obučen u odelo siromaha. Sa njim su krenuli i Tankred, Gotfrid, Robert Normandijski i Robert Flandrijski.

Opsada Arke

Videvši kakvim bogatstvom raspolaže muslimanska država Tripoli, Remon odlučuje da napadne neki njihov grad da bi ih zaplašio i oduzeo im dragocenosti. Izbor je pao na Arku, u to vreme jedan od najutvrđenijih gradova ovih prostora. Opsada Arke odjednom je stala. Dana 5. aprila 1099. godine Petar Bartolomej je objavio novu viziju u kojoj je od samog Spasitelja ovlašćen da ekskomunicira sve one za koje misli da rade pogrešno. Ove vizije naišle su na neodobravanje Gotfrida Bujonskog, Roberta Flandrijskog i posebno kapelana Roberta Normandijskog, Arnulfa. Zato Petar pristaje da se podvrgne Božjem sudu.

Božji sud

Petar je sam predložio da sa Svetim Kopljem u rukama prođe preko zapaljene vatre. 8. aprila okupila se celokupna krstaška vojska da posmatra ovaj test. U samom centru nalazila se velika grupa sveštenika koja je trebalo da prati šta se zbiva sa Petrom Bartolomejem. Šta se dalje zbivalo opisuje kapelan Remon:

Kada je vatra postala najjača, ja, Remon, obratio sam se prisutnima: Ako je svemoćni Bog govorio ovome čoveku, licem u lice, i ako je Sveti Andrija otkrio koplje njemu, dozvoli mu da prođe bez ozleda kroz vatru. Ali ako je drugačije, ako je lagao, neka izgori zajedno sa kopljem koje će nositi u rukama. Svi su klekli i odgovorili: Amen.

Vatra je buknula visoko, a njena vrelina osetila se na daljinu, čak toliko da se niko nije mogao ni malo približiti. Onda je Petar Bartolomej, obučen jedino u košulju, klekao pred biskupa od Albare i pozvao Boga da mu svedoči da nije ništa izmislio i da, ako laže, neka pogine u vatri. Na kraju je zamolio sve koji posmatraju da se mole za njega.

Biskup mu je stavio koplje u ruke, dok je on klečao, i načinio nad njim znak krsta. Tada je Petar Bartolomej, sa kopljem u rukama, odvažno i bez straha zakoračio u vatru. Ptica koja je sletela iznad vatre zalepršala je i odjednom se spustila u njeno središte. U sredini vatre, Bartolomej je zastao na momenat. Onda je nastavio i sigurno izašao.

Smrt

Kapelan Remon dalje opisuje:

Kada se izbavio iz vatre, košulja mu nije izgorela, pa čak ni veoma nežna tkanina u koju je bilo zamotano Sveto Koplje nije pretrpelo bilo kakvu štetu. Petar je prošao kroz gomilu i blagosiljao ih krstom vičući veoma glasno. Svi su pohrlili ka njemu želeći da ga dotaknu ili da otkinu komad njegove košulje. U celoj toj gužvi, povredili su mu noge na tri ili četiri mesta, a kada su ga srušili, slomili su mu kičmu. Možda bi u toj gomili i poginuo da ga nije izvukao Remon Pije, hrabar i odvažan vojnik koji se kroz rulju probio sa nekim od svojih drugova i oslobodio ga.

Gomila je, dok je vatra još bila vrela, počela da kupi pepeo i žar, tako predano da uskoro ništa nije ostalo od nje.

Interesantno je da Petra Bartolomeja čak ni tada nisu napuštale vizije. U momentu kada se ptica spustila usred vatre, imao je još jedan razgovor sa Bogom. Remon opisuje:

I tada, govorim istinu, Remon Pije doneo je Petra u moj šator. Dok sam mu zavijao rane pitao sam ga zašto je zastao u vatri. Odgovorio mi je: Gospod mi se obratio baš dok sam bio u sredini vatre, dodirnuo me je svojim rukama i rekao: Zato što mi nisu poverovao da će koplje biti pronađeno kada ti ga je pokazao Sveti Andrija, nećeš proći bez ozleda, ali nećeš otići u pakao. Onda sam prerdlagao, bilo je nešto malo oprljotina na nogama, ali uistinu, to je bilo malo. Ostale povrede nisu bile teške.

Onda smo pozvali sve one koji nisu verovali u Sveto Koplje, mogli su se i sami uveriti da je Petrova glava i lice bez bilo kakve povrede od vatre, isto tako i ostalo telo, što znači da je priča o Svetom Koplju istinita. Mnogi su ga pregledati, slavili Boga, govoreći da ni strela nije mogla proći kroz takvu vatru kao što je to učinio ovaj čovek.

S druge strane, normanski hroničar drugačije opisuje Petrovu smrt:

Petar je, samo u pantalonama i košulji, prošao kroz vatru i onda na drugom kraju sav izgoreo i pao. Sledećeg dana je umro. Kasnije su mnogi ispovedali da ih je Petar prevario, a da je on sam bio učenik Simona maga.

Vidi još

• Ademar Pijski
• Petar Pustinjak
• Remon od Sen Žila

Literatura

• Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9.