Pređi na sadržaj

Petar Taletov

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pera Taletov
Lični podaci
Puno imePetar Taletov
Datum rođenja(1875-00-00)1875.
Mesto rođenjaBeograd,  Kneževina Srbija
Datum smrti1955.(1955-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (79/80 god.)
Mesto smrtiBeograd,  FNRJ

Petar Taletov (Beograd, 1875 – Beograd, 1955), u javnosti poznatiji kao Pera Taletov, bio je srpski novinar, pisac, prevodilac i pozorišni kritičar.[1] Tokom 1921. godine kratko vreme je bio predsednik Srpskog novinarskog udruženja.[2]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Pera Taletov bio je sin kafedžije Taleta Stefanovića, vlasnika Taletove kafane, koja se nalazila na uglu ulica Kralja Petra i Cara Dušana u Beogradu.[3][4] Nije poznato kada se i gde školovao. U periodu pre Prvog svetskog rata, od 1910. do 1912. godine, radio je kao činovnik pres-biroa u vladinom listu „Tribuna“. Tokom rata je boravio u Francuskoj.[1]

Novinarski rad

[uredi | uredi izvor]

Pera Taletov bio je dugogodišnji profesioialni beogradski novinar. Pesme, pozorišne kritike, prikaze i oglede objavljivao je u mnogim listovima i časopisima, među kojima su: „Iskra“ (1898), „Zvezda“ (1899-1900, 1912), „Zora“ (1900), „Pozorište“ (1901), „Brankovo kolo“ (1901-1902), „Letopis Matice srpske“ (1901-1902), „Nada“ (1901-1902), „Bosanska vila“ (1907-1909), „Narod“ (1907), „Tribuna“ (1910-1912), „Delo“ (1913-1915), „La Serbie“ (1918), „Listići“ (1920), „Mladost“ (1928), „Dačićeve narodne novine“ (1936) i dr.[1]

Već početkom 20. veka Taletov gradi ozbiljnu novinarsku karijeru, pa se 2012. godine nalazi na mestu predsednika Društva novinarskih saradnika.[5] Posle Prvog svetskog rata bio je urednik dnevnog lista „Tribuna” i lista Radikalne stranke „Novi život”, šef politbiroa (1926) i novinar agencije Avala. Kratko vreme, tokom 1921. godine, bio je predsednik Srpskog novinarskog udruženja, posle izbora Dušana Nikolajevića za predsednika Jugoslovenskog novinarskog udruženja.[2]

Pozorišne kritike

[uredi | uredi izvor]

Pera Taletov spada među plodnije recenzente svog vremena. Pisao je recenzije u mostarskoj “Zori” (1900), “Pozorištu” (1901), sarajevskoj “Nadi” (1901–2). “Bosanskoj vili” (1908, 1909–10), “Zvezdi” (1912–13) i u “Delu” (1913–15). Njegove recenzije su pretežno pozorišne. Osim pozorišnih recenzija, objavio je dva iscrpna glumačka portreta, o Sofiji-Coci Đorđević („Bosanska vila“, 1908)[6] i o Čiča Iliji Stanojeviću („Delo“, 1915).[1] Bio je dobar poznavalac pozorišta, ali se u njegovim tekstovima često oseća polemički ton, lična nota i neodmeren sud, obično preoštar. On je, na primer, odrekao dar Mihailu Isailoviću i Ani Paranos. O glumcima je u svojim recenzijama često pisao bezobzirno, čak i nepravično. Među onima koje je naročito oštro i nepravično kritikovao bili su glumica Vukosava Jurković[7] i mladi glumac Hajim Testa.[8] Ipak, neki glumci su od njega dobijali i pozitivne kritike. Među njima je, osim Čiča Ilije Stanojevića i Coce Đorđević i Ljubica Teodosijević-Spiridonović.[9]

Taletov nije kritikovao samo glumce i njihov rad, već i samo pozorište: uslove, opremu, upravu i drugo.[10] Dramaturgu Risti Odaviću osporavao je zasluge za Narodno pozorište dok je ovaj bio na mestu upravnika.[11] Njegove kritike imale su značajan uticaj na rad glumaca i samog Pozorišta.[12]

Književni rad

[uredi | uredi izvor]

Kao pisac Pera Taletov zalagao se za negovanje socijalne drame sa temama iz seoskog i gradskog života.[11] Napisao je dva sociološka romana i jednu dramu:

  • Novac (roman, Mostar 1906)
  • Novi ljudi (roman, Beograd, 1920)
  • Beogradska trilogija (drama, Zagreb, 1932)[1]

Njegova drama „Beogradska trilogija” prikazivala se u Srpskom narodnom pozorištu. Izvedena je četiri puta, a premijera je bila 21. februara 1931.[13]

Osim kao pozorišni, Taletov se istakao i kao književni kritičar. Svoje kritike je objavljivao u mnogim uglednim časopisima svog vremena.[14]

Prevodilački rad

[uredi | uredi izvor]

Taletov se bavio i prevodilačkim radom. Prevodio je dela nemačkih pisaca, među kojima su:

  • Saher Mazoh: Odabrane novele (Beograd, 1896)
  • Saher Mazoh: Ženski sultan (roman, knj. 1-3, Beograd, 1898)
  • Artur Šnicler: Umiranje (roman, Beograd, bez godine izdanja)
  • Artur Šnicler: Kod zelenog papagaja - ovaj komad, u prevodu Taletova, izvođen je 1913. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu[1]

Radovi iz oblasti društvenih nauka

[uredi | uredi izvor]

Pera Taletov objavio je i nekoliko knjiga iz sociologije i politike:

  • Savremeni političari (Beograd, bez godine izdanja)
  • Sociologija i literatura (Beograd, 1921)
  • Franc Jozef – Vladavina ličnog apsolutizma, I deo (Beograd, 1927)
  • Demokratizam (Beograd, 1928)[1]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ e „TALETOV Petar”. Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta. Srpsko narodno pozorište. Pristupljeno 28. 1. 2020. 
  2. ^ a b „Predsednici od 1882. do 1944. godine”. zvanična prezentacija. Udruženje novinara Srbije. Pristupljeno 28. 1. 2020. 
  3. ^ Nušić, Branislav (2014). „Zerek”. Stari Beograd. Beograd: 3D+. str. 15. ISBN 978-86-6367-033-4. 
  4. ^ Nušić, Branislav. „Zerek”. Stari Beograd. Arhivirano iz originala 15. 03. 2015. g. Pristupljeno 30. 1. 2020. 
  5. ^ „Istorijat”. zvanična prezentacija. Udruženje novinara Srbije. Pristupljeno 30. 1. 2020. 
  6. ^ Stojković 2013, str. 153
  7. ^ Stojković 2013, str. 145
  8. ^ Stojković 2013, str. 349
  9. ^ Stojković 2013, str. 632
  10. ^ Stojković 2013, str. 177
  11. ^ a b Stojković 2013, str. 603, 452
  12. ^ Stojković 2013, str. 594
  13. ^ „BEOGRADSKA TRILOGIJA (Borac, Ave Marija, Živela pravda)”. Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta. Srpsko narodno pozorište. Pristupljeno 29. 1. 2020. 
  14. ^ „Autor: PERA S.TALETOV”. Digitalni arhiv Infobiro. Mediacentar Sarajevo. Arhivirano iz originala 28. 01. 2020. g. Pristupljeno 30. 1. 2020. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Талетов&oldid=28982810”