Peter Petersen

Peter Petersen
Datum rođenja	(1884-06-26)26. jun 1884.
Mesto rođenja	Grosenvihe, Nemačka
Datum smrti	21. mart 1952.(1952-03-21) (67 god.)
Mesto smrti	Jena, Istočna Nemačka

Peter Petersen (nem. Peter Petersen; Grosenvihe, 26. jun 1884 — Jena, 21. mart 1952) bio je nemački pedagog, profesor na Univerzitetu u Jeni, direktor tamošnjeg Pedagoškog instituta. Predstavnik reformne pedagogije bio je pod uticajem filozofske, kulturne i socijalne pedagogije. Jednostranom racionalističkom duhu stare Herbartove škole suprotsavio je koncept odgajanja kao organskog izraza života i njegovog duha u zajednici. Svoje ideje je ugradio u plan reforme i organizacije osnovne škole koji je primenjen na Univerzitetu u Jeni.

Jena plan

Jena plan ili metod, dobio je naziv po nemačkom gradu Jeni, poznatom univerzitetskom centru u kome je još u 16. veku otvoren Univerzitet „Fridrih Šiler". Ideja vodilja Jena plana bio je model života u porodici u kojoj se dete prijatno oseća i razvija, što treba da bude i model za način funkcionisanja škola. Godine 1924. Jena plan eksperimentalno počinje da se primenjuje na Univerzitetu „Fridrih Šiler". Tačke oslonca Jena plana i obrazovanja učenika sa smetnjama i teškoćama u razvoju jesu podrška vršnjaka pri učenju i briga o deci koja zaostaju u učenju uz podršku i timski rad. Važni su i rad na jačanju emocionalnih veza u grupi i rad na socijalizaciji dece, aktivna saradnja sa roditeljima i formiranje grupa sa decom različitog uzrasta. Principi metoda koji zastupa Peter Petersen zahtevaju da škole budu uređene po uzoru na porodični dom, da se svakog dana organizuje blok-čas i da se organizuje rad u grupama u cilju proučavanja određenih tematskih lekcija.

Prema postavkama Jena-plana, sticanje znanja nije primarni pedagoški cilj, ali je svakako potrebno pažljivo organizovanje načina na koji se uči. Velika pažnja se posvećuje početku i kraju dana i početku i kraju nedelje. Organizuju se male svečanosti na početku ili kraju nedelje koje doprinose jačanju emocionalnih veza i socijalizaciji dece. Dan najčešće počinje pevanjem ili nekom prigodnom igrom. Jednom godišnje se organizuje radna nedelja u prirodi, kao logorovanje. Napredovanje i aktivnosti dece prate se uz neposredne kontakte sa roditeljima i u vidu izveštaja koji o svakom detetu priprema voditelj grupe.

Svaki učenik dobija izveštaj o svom radu dva puta godišnje, a pre toga, voditelj grupe obavlja obavezan razgovor sa roditeljima.

Reformna pedagogija

Njeni zastupnici su se suprotstavljali tradicionalnoj intelektualističkoj školi i formalnoj pedagogiji Herbarta i njegovih sledbenika te su predlagali niz promena u odgajanju i obrazovanju: promene školstva, sastava, nove obrazovne sadržaje, drugačiju organizaciju i metode rada, promene polažaja učenika u nastavi (samorad, samostalnost). Glavni predstavnici reformne pedagogije su Džon Djui, Georg Keršenštajner i drugi.