Pređi na sadržaj

Pet Rajli

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pet Rajli
Pet Rajli 2010. godine
Lični podaci
Puno ime Patrik Džejms Rajli
Datum rođenja (1945-03-20)20. mart 1945. (79 god.)
Mesto rođenja Roum, Njujork, SAD
Državljanstvo SAD
Visina 1,93 m
Informacije o karijeri
NBA draft 1967. / 1. runda / 7. pik
Odabrao: San Diego rokets
Pro karijera 1967—1976.
Pozicija bek
Seniorska karijera
Godine Klub
1967—1970
1970—1975
1975—1976		 San Diego roketsi
L.A. Lejkersi
Finiks sansi
Trenerska karijera
1979—1981
1981—1990
1991—1995
1995—2003
2003—2008		 L.A. Lejkersi (asistent)
L.A. Lejkersi
Njujork niksi
Majami hit
Majami hit
Statistika Uredi na Vikipodacima na basketball-reference.com
Statistika  Uredi na Vikipodacima na nba.com

Pet Rajli (engl. Pat Riley; rođen 20. marta 1945. godine u Roumu) je nekadašnji američki košarkaš i poznati košarkaški trener. Trenutno je predsednik sportske sekcije Majami hita.

Jedan je od najboljih trenera u istoriji NBA lige. Kao trener osvojio je pet šampionskih titula. Devet puta je predvodio timove na ol-star utakmici. 1996. godine na 50-godišnjicu NBA lige, imenovan je kao jedan od 10 najboljih trenera u istoriji NBA lige. I kao igrač bio je deo tima Lejkersa koji su osvojili titulu 1972. godine. Takođe je kao predsednik Majamija osvojio još dve titule NBA šampiona.

Igračka karijera[uredi | uredi izvor]

Rajli je i na koledžu kao i ranije u srednjoj školi pokazivao interesovanje za više sportova, a učestvovao je u fudbalskim i košarkaškim takmičenjima. Koledž karijeru proveo je na Univerzitetu Kentaki. Godine 1967. na NBA draftu je bio biran u prvoj rundi drafta i to kao 7. pik od strane Roketsa koji su se nalazi u San Dijegu. Celu NBA karijeru je proveo ulazeći sa klupe i menjajući startne bekove svojih timova. Za Roketse je nastupao do 1970. godine, kada prelazi u Lejkerse sa kojima će osvojiti i NBA titulu 1972. godine. Te sezone imao je prosek od 6,7 poena i bio zamena prvom beku Džeriju Vestu. Do kraja karijere igraće još u Finiksu da bi igračku karijeru okončao 1976. godine. Tokom svoje NBA karijere odigrao je 528 utakmica i prosečno postizao 7,4 poena po utakmici.

Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

Lejkersi[uredi | uredi izvor]

Ubrzo nakon okončanja igračke karijere u Lejkersima dobija priliku da radi kao pomoćni trener Polu Vesthedu. Već u prvoj sezoni sa novajlijom Medžikom Džonsonom i Karim Abdul Džabarom na čelu, došli su do šampionske titule. Tokom sezone 1981/82. Medžik je bio nezadovoljan svojim statusom kod prvog trenera, nakon čega vlasnik Lejkersa Džeri Bus otpušta Vestheda. Vlasnik je želeo da imenuje Džerija Vesta za glavnog trenera, međutim Vest je rekao da želi da bude samo ispomoć mladom Rajliju koji je faktički postao glavni trener. Ubrzo je njegov status glavnog trenera i formalizovan. To će biti početak Rajlijeve "šoutajm" ere, predvodeći veliki dvojac Medžik-Džabar u narednih skoro 10 godina.

U prvih četiri sezone Pet je predvodio tim do 5 NBA finala. Već u prvoj sezoni dolazi do prve titule, i tako postaje jedini trener novajlija koji u prvoj sezoni osvaja NBA titulu. Mnogo godina kasnije isto će ponoviti Stiv Ker sa Golden Stejtom.[1] I u sledećoj sezoni se sastaju sa Filadelfijom u finalu, ali ovoga puta su poraženi. U trećoj sezoni u NBA finalu su ih čekali Boston seltiksi, koji su ih pobedili u sedam utakmica. Ipak nisu dugo čekali za revanš, jer su ih već sledeće sezone pobedili u finalu rezultatom 4-2 u seriji. 1987. godine Rajli je predvodio tim koji mnogi smatraju za jedan od najboljih u istoriji NBA lige. Pored vodećeg dvojca Medžik-Džabar tim su činili i Džejms Vorti, Majkl Kuper, Bajron Skot, Ej Si Grin, Mičel Tompson i Kurt Rambis. Lejkersi su te godine napravili odnos pobeda i poraza 65-17, što je treći u istoriji.[2] U finalu 1988. godine su opet pobedili Boston u sedam utakmica. Rajli je tokom proslave titule garantovao da će i sledeće sezone ponoviti uspeh. Sledeća sezona nije bila toliko spektakularna kao prethodna, ali su ipak došli do NBA finala. U finalu su ovoga puta pobedili Detroit pistonse i tako posle 19 godina bili prvi tim koji je odbranio NBA titulu. Delovalo je da će i sledeće doći do titule, ali ovoga puta Detroit je uspeo da ih savlada u finalu.

Po okončanju sezone 1989-90, Rajli je proglašen za najboljeg trenera NBA lige, i stekao veliku trenersku slavu. U NBA ligi to se nije desilo još od trenera Reda Auerbaka.

Njujork[uredi | uredi izvor]

Nakon odlaska iz Lejkersa, Rajli je godinu dana bio komentator na čuvenoj TV stanici NBS. Ipak nakon toga prihvata poziv Njujork niksa i postaje prvi trener ovog kluba. Vodio je Njujork svake godine do poodmakle faze plej-ofa. Ipak tih godina na Istoku su dominirali Čikago bulsi, sa trenerom Filom Džeksonom i Majkl Džordanom kao predvodnikom te generacije. 1993. godine Pet Rajli je predvodio Nikse do najvećeg broja pobeda u istoriji te franšize, zbog čega je drugi put proglašen za trenera godine. Ipak i te godine u finalu Istoka su ih čekali Bulsi koji su ih pobedili u šest utakmica.

Sledeće sezone Džordan je privremeno napustio NBA terene i delovalo je da će ovoga puta Patrik Juing i drugovi konačno doći do tako dugo čekanog prstena. Ipak ovoga puta u samom NBA finalu ih pobeđuju Hjuston roketsi sa Rudijem Tomjanovićem na trenerskoj klupi.

Majami hit[uredi | uredi izvor]

Pet Rajli sa timom Majamija u Beloj kući,nakon osvajanja NBA šampionata[3]

Posle razočaravajuće epizode u Njujorku Pet Rajli prelazi u tada osrednji klub Majami hita. Pored toga što je bio postavljen za trenera bio je i predsednik Majamija. On je dovođenjem Alonza Morninga i Tima Hardaveja napravio respektibilan sastav. U prvoj sezoni Majami nije mogao dalje od prve runde gde su pobeđeni od Džeksonovih Bulsa. Sledeće godine su otišli korak dalje tako što su prvo pobedili Njujork nikse ali su Bulsi i dalje bili nepremostiva prepreka. Nekoliko godina nakon toga Rajli nije mogao ništa spektakularno da uradi sa ovim timom.

Pre početka sezone 2003. godine Pet Rajli odlučuje da napusti trenersku klupu i posveti se samo poslu predsednika kluba.[4] Na mesto trenera dovodi Sten Van Gandija. Takođe, na čuvenom draftu 2003. godine bira Dvejna Vejda, sa kojim započinje novu eru u Majamiju. Sledeće sezone je učinio sve da u Majami dovede Šakil O’Nila, pa je za njega u pravcu Lejkersa poslao Lamara Odoma, Kerona Batlera, Brajana Granta i pika iz prve runde drafta. Vejd i Šakil su predvodili Majami do finala konferencije 2005. godine, ali su ih tamo pobedili Detroit pistonsi.

Sledeće sezone Van Gandi predvodi tim do veoma lošeg starta od svega 11 pobeda u 21 utakmicu, zbog čega se Pet Rajli ponovo aktivira na trenerskoj klupi.[5] Rajli je želeo da pokaže deo svoje moći i ponovo podseti na slavne dane. Vodećem dvojcu dovodi veterane Gerija Pejtona kao i legendu Majamija Alonza Morninga, kao i uvek nepredvidivog Džejsona Vilijamsa. Rajli te godine pobeđuje Detroit u finalu Istoka i po prvi put u istoriji dovodi Majami do finala NBA lige. I pored poraza u prve dve takmice finala od ekipe Dalasa, Rajli uspeva da digne tim i dovede do prve titule u istoriji. Pored toga Pet Rajli postaje tek drugi trener koji sa tri različita tima dolazi do NBA finala, a tek treći posle Aleksa Hanuma i Fila Džeksona koji sa dva različita tima osvaja NBA ligu.

Aprila 2008. posle najgore sezone u njegovoj karijeri sa samo 15 pobeda i 67 poraza, Rajli odlučuje da definitivno napusti trenersku klupu i posveti se samo mestu predsednika[6]. Na klupi ga nasleđuje Erik Spoelstra. Kao predsednik je opet radio na tome da Majami učini ponovo jakim. 2010. godine pravi najveće i najkontraveznije trejdove u istoriji NBA lige. Dvejnu Vejdu pridružuje još dva superstara sa drafta 2003, Lebrona Džejmsa i Krisa Boša. 2012. ovaj tim uz par korekcija na ostalim pozicijama pobeđuje Oklahomu u finalu NBA lige, da bi isti uspeh ponovili i sledeće godine protiv San Antonija. Rajliju ovo postaju prve dve titule na mestu predsednika kluba.

NBA trenerska statistika[uredi | uredi izvor]

Legenda
Regularna sezona: U Utakmica POB Pobeda POR Poraza US % Uspešnost (u %)
Plej-of: PU Utakmica u plej-ofu PPOB Pobeda u plej-ofu PPOR Poraza u plej-ofu PUS % Uspešnost u plej-ofu (u %)
označava sezonu kada osvaja NBA titulu
Tim Godina U POB POR US% Plasman PU PPOB PPOR PUS% Plasman u plej-ofu
L.A. Lejkersi 1981/82. 71 50 21 .704 1. na Pacifik konf. 14 12 2 .857 NBA šampion
L.A. Lejkersi 1982/83. 82 58 24 .707 1. na Pacifik konf. 15 8 7 .533 Izgubili u NBA finalu
L.A. Lejkersi 1983/84. 82 54 28 .659 1. na Pacifik konf. 21 14 7 .667 Izgubili u NBA finalu
L.A. Lejkersi 1984/85. 82 62 20 .756 1. na Pacifik konf. 19 15 4 .789 NBA šampion
L.A. Lejkersi 1985/86. 82 62 20 .756 1. na Pacifik konf. 14 8 6 .571 Izgubili u finalu konf.
L.A. Lejkersi 1986/87. 82 65 17 .793 1. na Pacifik konf. 18 15 3 .833 NBA šampion
L.A. Lejkersi 1987/88. 82 62 20 .756 1. na Pacifik konf. 25 15 9 .625 NBA šampion
L.A. Lejkersi 1988/89. 82 57 25 .695 1. na Pacifik konf. 15 11 4 .733 Izgubili u NBA finalu
L.A. Lejkersi 1989/90. 82 63 19 .768 1. na Pacifik konf. 9 4 5 .444 Izgubili u polufinalu konf.
Njujork 1991/92. 82 51 31 .622 1. na Atlantik konf. 12 6 6 .500 Izgubili u polufinalu konf.
Njujork 1992/93. 82 60 22 .732 1. na Atlantik konf. 15 9 6 .600 Izgbili u finalu konf.
Njujork 1993/94. 82 57 25 .695 1. na Atlantik konf. 25 14 11 .560 Izgubili u NBA finalu
Njujork 1994/95. 82 55 27 .671 2. na Atlantik konf. 11 6 5 .545 Izgubili u polufinalu konf.
Njujork 1995/96. 82 42 40 .512 3. na Atlantik konf. 3 0 3 .000 Izgubili u 1. rundi
Majami 1996/97. 82 61 21 .744 1. na Atlantik konf. 17 8 9 .471 Izgubili u finalu konf.
Majami 1997/98. 82 55 27 .671 1. na Atlantik konf. 5 2 3 .400 Izgubili u 1. rundi
Majami 1998/99. 50 33 17 .660 1. na Atlantik konf. 5 2 3 .400 Izgubili u 1. rundi
Majami 1999/00. 82 52 30 .634 1. na Atlantik konf. 10 6 4 .600 Izgubili u polufinalu konf.
Majami 2000/01. 82 50 32 .610 2. na Atlantik konf. 3 0 3 .000 Izgubili u 1. rundi
Majami 2001/02. 82 36 46 .439 6. na Atlantik konf. — — — — Propustili
Majami 2002/03. 82 25 57 .305 7. na Atlantik konf. — — — — Propustili
Majami 2005/06. 61 41 20 .672 1. na Jugoistočnoj konf. 23 16 7 .696 NBA ššampion
Majami 2006/07. 82 44 38 .537 1. na Jugoistočnoj konf. 4 0 4 .000 Izgubili u 1. rundi
Majami 2007/08. 82 15 67 .183 5. na Jugoistočnoj konf. — — — — Propustili
Ќarijera' 1,904 1,210 694 .636 282 171 111 .606

Ostalo[uredi | uredi izvor]

Tokom treniranja Lejkersa 1988. godine izdao je knjigu Šoutajm, koja je postala najprodavanija knjiga u izdanju Njujork tajmsa, i u kojoj je pisao o sezoni kada su Lejkersi osvojili titulu. Još jednu knjigu je izdao tokom rada u Njujork niksima. Pet Rajli je poznat po prijateljstvu sa Đorđom Armanijem, pa nije ni čudo što su njegova odela postala i Rajlijev zaštitni znak. Svojim protivnicima nije ostajao dužan ni van terena ukoliko bi pokušavali da destabilizuju njegov tim.[7]

Rajli i njegova žena Kris imaju dvoje dece, Džejmsa i Elizabetu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „STIV KER: Prvi trener od Peta Rajlija koji osvaja šampionat u prvoj godini rada”. nbaserbia.com. 17. 6. 2015. Arhivirano iz originala 28. 9. 2015. g. Pristupljeno 27. 9. 2015. 
  2. ^ „10 najboljih timova u regularnom delu sezone”. Mondo. 18. 4. 2015. Arhivirano iz originala 27. 09. 2015. g. Pristupljeno 27. 9. 2015. 
  3. ^ (jezik: engleski)„President Bush Welcomes the 2006 NBA Champion Miami Heat to the White House”. georgewbush-whitehouse.archives.gov. 27. 2. 2007. Pristupljeno 27. 9. 2015. 
  4. ^ „Pet Rajli otišao u penziju”. arhiva.glas-javnosti.rs. Pristupljeno 27. 9. 2015. 
  5. ^ (jezik: engleski)„Riley Steps Down, Spoelstra Named Head Coach”. www.nba.com. 28. 4. 2008. Pristupljeno 27. 9. 2015. 
  6. ^ (jezik: engleski)„Pat Riley: The Miami Years”. espn.go.com. 22. 6. 2012. Pristupljeno 27. 9. 2015. 
  7. ^ „Pet Rajli poručio Deniju Ejndžu: "Začepi ta j***** usta!"”. nbaserbia.com. 30. 3. 2013. Arhivirano iz originala 28. 9. 2015. g. Pristupljeno 27. 9. 2015. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pet Rajli na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пет_Рајли&oldid=27754387”