Pređi na sadržaj

Пејзаж са Икаровим падом

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pejzaž sa Ikarovim padom
Ikarov pad
UmetnikPiter Brojgel Stariji (nepotvrđeno)
Godinanegde oko 1560. g.
Pravacrenesansa
Tehnikaulje na platnu
Dimenzije73.5 x 112 cm
MestoKraljevski muzej lepih umetnosti u Briselu

Pejzaž sa Ikarovim padom ili alternativno samo Ikarov pad je slika nepoznatog slikara, kreirana negde oko 1560. godine.

Slika je duga 112 centimetara i visoka 73,5 centimetara, i izložena je u Kraljevskom muzeju lepih umetnosti u Briselu, u Belgiji.[1]

Ranije se verovalo da je autor slike predvodnik holandske (flamanske) renesansne umetnosti, Piter Brojgel Stariji, ali su ispitivanja slike 1996. godine, dovela u pitanje identitet pravog autora ovog umetničkog dela.[2] Pošto konsenzus među stručnjacima oko identiteta autora nije dostignut, pretpostavlja se da je Ikarov pad, kopija originala koji je naslikan od strane Brojgela. Original je najverovatnije bio naslikan negde oko 1558. godine.[3]

Slika prikazuje poljoprivrednika, ribara i pastira koji rade u polju, dok je, skriven u uglu slike, prikazan Ikar koji tone u vodu nakon svog pada. Ova prilika je preuzeta iz Ovidijevih 'Metamorfoza', gde je opisan mit o Ikaru, i njegov pad. Slika Ikarov pad inspirisala je tri pesme. V. H. Oden napisao je pesmu "Musée des Beaux-Arts" (srp. Muzej lepih umetnosti) po muzeju u kojem je slika izložena, Vilijam Karlos Vilijams je napisao pesmu "Ikarov pad" u kojoj opisuje umetničko delo, a Majkl Hamburger napisao je pesmu "Linije na Brojgelovom Ikaru" po uzoru na prikaz Ikara na slici.[4][5][6][7][8]

Postoji i alternativna verzija ove slike, izložena u Muzeju van Bjuren u Briselu, gde se Ikarov otac, Dedal vidi na vrhu slike, prikazan sa krilima.[9]

Isečak pejzaža iskorišćen je od strane francuskog umetnika Andrea Bretona za nadrealistički magazin, Prve novine Nadrealizma.

Opis[uredi | uredi izvor]

Prema grčkom mitu, Ikar i Dedal bili su zarobljenici kralja Minoja, na ostrvu Kritu, koji su uspeli da pobegnu iz zatočeništva koristeći krila kreirana od golubljih pera i zalepljenim voskom sveće. Tokom bega, Dedal je upozorio svog sina Ikara da ne leti previše blizu Suncu da se vosak ne bi istopio, ali Ikar nije poslušao savet svog oca. Vosak se istopio pod toplotom Sunca i Ikar je pao u more i utopio se. U verziji slike koja je izložena u Kraljevskom muzeju lepih umetnosti Dedal nije prikazan, ali je prikazan kao leteća figura, na verziji koja je izložena u Muzeju van Bjuren.

Slika koju je Brojgel naslikao prati stihove Ovidijevih Metarmofoza. U Metamorfozama, ribar, pastir, i poljoprivrednik posmatraju Ikarov let:

Vidi ih ribar na udicu dršćuću loveć,

Vidi ih naslonjen ratar o ralicu, čobanin o štap,

Te se čude i misle, da bogovi to su, kad mogu

Ljeteti tako po zraku.

U donjem desnom uglu, ispod broda, prikzan je Ikar kako se davi. Pastir je duboko zamišljen, i pretpostavlja se da je zagledan u figuru Dedala, koja nije prisutna u Brujgelovoj verziji. Valter Gibson, predavač na Oksfordu, tvrdi da su nedostatak Dedala na slici, i položaj Sunca, posledica prerađivanja originalne slike.[10][11] Neki kritičari smatraju da je zamišljeni pogled pastira metafora za ljudsko neznanje, kao i za svesno ignorisanje ljudske patnje. Iznad konjske glave, na kraju izorane zemlje, Brojgel je sakrio mrtvog čoveka koji se ne spominje u Metamorfozama. Ovaj leš je moguća paralela flamanskoj poslovici: "I ratar je nastavio da ore" (hol. En de boer ... hij ploegde voort) koja je možda uticala na razvoj slike.[12][13] Pastirov pogled se može i interpretirati kao simbol za nagli razvitak ekonomije. Brod u daljini je u većem fokusu (brod koji predstavlja nadolazeću industrijalizaciju) od Ikara koji je skoro u celosti potopljen (čovek iz mita koji predstavlja tradiciju i norme društva).[14][15] Direktno ispod Ikara koji se davi, nalazi se ptica na grani, ironičan simbol njegovog neuspeha. Ova ptica možda predstavlja prikaz kasnijih stihova iz Metamorfoze:

Umjesto svoje prokune i sahrani sina u grobu,

Pa se po sahranjenom po Ikaru ostrvo prozva.

Ugleda sa razora blatnog jarebica brbljiva njega,

Kako u zemlju t'jelo sahranjuje nesretnog sina,

Pa zalepetavši krilima posvjedoči pjevanjem radost.

Pejzaž sa Ikarovim padom predstavlja bunt protiv normi uspostavljenih u klasičnom renesansnom holandskom slikarstvu. Klasičan pejzaž ovog perioda (tzv. Wetlandschaft) prikazivao je sliku iz života normalnih ljudi u kojem figure ne bi bile u fokusu. Primer ovakvih pejzaža je Brujgelova ranija slika Lovci u snegu. Stavljanje običnih ljudi u centar kompozicije i predstavljanje njihovih međusobnih odnosa, predstavljalo je Brujgelov bunt protiv standarda tadašnjeg slikarastva i postalo je njegov fokus pred kraj njegovog života. Slične slike kreirao je flamanski umetnik Piter Aertsen, koji je kreirao slike čiji su fokus bili obični ljudi koji su radili svakodnevne poslove.[16][17]

Obrada Andrea Bretona[uredi | uredi izvor]

Francuski nadrealistički umetnik Andre Breton kreirao je kolaž koristeći sliku ratara sa slike Pejzaž sa Ikarovim padom ispod kojeg je napisao "Diseldorf je bombardovan po pedeseti put juče", u prvom broju magazina Prve novine Nadrealizma koji je izašao 1942. godine. Ovaj isečak upoređivao je ratarov siguran korak ("I ratar je nastavio da ore") sa političkom nesigurnošću tadašnjeg modernog sveta.[18][19]

Citiran tekst[uredi | uredi izvor]

Nazon, Publije Ovidije (1907). Metamorfoze. Zagreb: Tisak Dioničke Tisare. str. 165—166. ISBN 9789533280950. 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Œuvre « La chute d'Icare » – Musées royaux des Beaux-Arts de Belgique”. www.fine-arts-museum.be. Pristupljeno 2021-05-17. 
  2. ^ „'LANDSCAPE WITH THE FALL OF ICARUS' - Royal Museums of Fine Arts of Belgium”. Google Arts & Culture (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-17. 
  3. ^ Stanska, Zuzanna (2020-03-01). „Painting of the Week: Pieter Bruegel the Elder, Landscape with the Fall of Icarus”. DailyArtMagazine.com - Art History Stories (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-17. 
  4. ^ A, A. a (2013-07-14). „Piter Brojgel i Vilijam Karlos Vilijams: Ikarov pad”. A . A . A (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-05-17. 
  5. ^ „Landscape with the Fall of Icarus”. The British Library. Arhivirano iz originala 02. 05. 2019. g. Pristupljeno 2021-05-17. 
  6. ^ Anthony (2014-06-22). „Lines on Brueghel’s “Icarus””. Time's Flow Stemmed (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-17. 
  7. ^ „Williams, Landscape with the Fall of Icarus”. english.emory.edu. Pristupljeno 2021-05-26. 
  8. ^ „Auden, Musée des Beaux Arts”. english.emory.edu. Pristupljeno 2021-05-26. 
  9. ^ „Pieter Brueghel the Elder”. Van Buuren Museum (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-17. 
  10. ^ „Arquivo.pt”. arquivo.pt. Arhivirano iz originala 10. 07. 2009. g. Pristupljeno 2021-05-18. 
  11. ^ Gibson, Walter S.; Bruegel, Pieter (februar 2006). Pieter Bruegel and the Art of Laughter (na jeziku: engleski). University of California Press. ISBN 978-0-520-24521-1. 
  12. ^ „Arquivo.pt”. arquivo.pt. Arhivirano iz originala 10. 07. 2009. g. Pristupljeno 2021-05-19. 
  13. ^ Giford, Don (1995). The Delegated Intellect. Njujork: Piter Lang. str. 238. ISBN 978-0-8204-2605-1. 
  14. ^ „Pieter Bruegel”. bouwman.com. 2009. 
  15. ^ says, Jason Hausner (2013-02-12). „Landscape with the Fall of Icarus”. markofthearts (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-19. 
  16. ^ „Landscape with the Fall of Icarus by Pieter Bruegel”. www.pieterbruegel.org. Pristupljeno 2021-05-25. 
  17. ^ „Piter Aertsen - Mesara”. khanacademy.org. 
  18. ^ Breton, André (1942). First papers of Surrealism. Robert Motherwell, Marc Chagall, Leonora Carrington, Alexander Calder, Yves Tanguy, Kurt Seligmann (first publication izd.). Sans éditeur. 
  19. ^ Hopkins, David. „Duchamp, Childhood, Work and Play: The Vernissage for First Papers of Surrealism, New York, 1942 – Tate Papers”. Tate (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-06-03. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пејзаж_са_Икаровим_падом&oldid=26973895”