Pređi na sadržaj

Pilot

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prvi srpski školovani pilot, Mihajlo Petrović u toku trenaže u Francuskoj, 1912. godina.

Pilot je kvalifikovana osoba za upravljanje vazduhoplovom i najodgovorniji je član posade. Piloti se mogu baviti tim poslom profesionalno i amaterski, na civilnim vazduhoplovima, a na vojnim su profesionalci u vojnoj službi. Često, u profesionalnoj službi (uniformisani), nazivaju se „avijatičar“, što se pojavilo u Francuskoj, kao fr. aviateur još 1887. godine, kao varijacija od latinske reči „Avis“ (što u prevodu znači ptica). Za žene pilote se kaže avijatičarka. Ponekad se ti termini avijatičar i avijatičarka, proširuju i na druge osobe u vazduhoplovstvu, kao što su navigatori, inženjeri letači i na operatore sa raznim sistemima na avionu.

Zbog lične bezbednosti, prevoženih putnika i ljudi u drugim vazduhoplovima u vazdušnom prostoru, kao i bezbednosti na terenu na zemlji, ubrzo su nastali i uspostavljeni strogi uslovi za ispunjenje visokih standarda za pravilno obučavanje i stalno ispunjavanje visokog psiho fizičkih standarda pilota. Ti standardi moraju biti overeni i periodično proveravani od ovlašćene državne institucije.

Kao priznavanje istaknutih kvaliteta, odgovornosti i rezultata u radu, većina ratnih vazduhoplovstava i većina civilnih kompanija, širom sveta, dodeljuju nematerijalno priznanje istaknutim pilotima Zlatni letački znak / Zlatna krila.[1]

Oto Lilijental, leteo je na vlastitoj jedrilici 1891. godine.

Istorijat

[uredi | uredi izvor]

Pilotiranje ima istoriju dugu kao i vazduhoplovstvo, a među značajnima pionirima pilotima, smatraju se:

Opšta odgovornost pilota

[uredi | uredi izvor]
Žaklin Kokran
(engl. Jacqueline Cochran)

Pilot je osoba, koja upravlja sa vazduhoplovom i najodgovorniji je za sva dešavanja sa tim procesom. Praktično pilot je komandant na dotičnom objektu. Ova prava i obaveze stiče kroz odgovarajuće školovanje, specijalizaciju za dotični tip letelice i sa ispunjavanjem odgovarajućih psihofizičkih standarda, što se verifikuje i periodično kontroliše preko izdavanja i potvrde važeće dozvole. Uslovi i zadaci pilota prioritetno zavise od tipa i namene vazduhoplova. Pilot na borbenom avionu, kao što je lovac, jednosed, sam sačinjava posadu, donosi sve odluke i izvršava sve radnje, vezane za letenje i vođenje borbe. U pitanju je veliki skup radnji i problema koji se moraju brzo rešavati, od čega zavisi život ili smrt. Programi školovanja, specijalizacije i nivoi psihofizičkih predispozicija razvrstavaju pilote za različite vazduhoplove po vrstama, namenama i karakteristikama. Zato se kaže da postoje različite vrste pilota, a bolje je reći, piloti su osposobljeni za razne vrste i namene vazduhoplova.[14][15]

Pilot ispunjava opšte uslove

[uredi | uredi izvor]

Pilot se obuči, specijalizuje i održava trenažu za određenu klasu aviona, to obezbedi za trajnu upotrebu, nakon teorijskih i praktičnih ispita. Na osnovu položenih ispita dobija odgovarajuću licencu, sa kojom stiče pravo da obavlja svoje dužnosti. Zbog vremenske promene psiho fizičkog stanja i utreniranosti, to je predmet periodične provere i obnove, sa ispunjenjem odgovarajućih kriterijuma (medicinskih, praktična utreniranost, minimalni broj časova naleta, itd). Podela pilota po kategorijama avion i izvršavanju zadataka na njima predmet evropske harmonizacije, kao i drugih propisa.[16]

Pilot slobodnog, hobi letenja

[uredi | uredi izvor]

Piloti koji upravljaju sa paraglajderima i zmajevima, osposobljavaju se stiču dozvolu i lete zbog ličnog zadovoljstva, hobija i sporta. Ta delatnost je uređena i organizovana preko aeroklubova, koji koriste odgovarajuće procedure i infrastrukturu.

Pilotiranje sa paraglajderom.

Pilot jedrilice (jedriličar)

[uredi | uredi izvor]
Kabina jedrilice „Pegaz“.

Letenje na jedrilici je najstariji način letenja, pa takvo pilotiranje je sačuvalo i najdužu tradiciju. Pilot jedrilice, poseduje preduslov da nadogradi pilotsko znanje za pilota aviona u svima kategorijama, u zavisnosti od drugih preddispozicija. Školovanje pilota u ovoj kategoriji je prvenstveno je predviđeno za omladinu i mogu dobiti dozvolu pilota već sa 16 godina starosti. Školovanje, obuka, održanje trenaže i takmičenje jedriličara se odvija preko aeroklubova. U pilotskim vojnim i civilnim školama je najčešće prvi stepen školovanja pilota na jedrilici.

Pilot ultralakih aviona

[uredi | uredi izvor]

Ultralaki avion je kategorija vazduhoplova, koju karakterišu: mala geometrija, mala masa, mala instalirana snaga pogona, male brzine leta, jednostavna tehnička rešenja, mala cena, jednostavno rukovanje i šira dostupnost većem broju ljudi.

U ovoj oblasti vazduhoplovstva je prisutna samostalna gradnja i letenje. Jedina prepreka su zakonska regulativa i vazduhoplovni propisi, koji nisu precizno i jedinstveno definisali ovu oblast, ali je u toku intenzivna njihova harmonizacija u Evropi. Pilot ultralakih aviona mora ispuniti kvalifikacije za dobijanje dozvole i to za svaku kategoriju posebno. [17]

Pilot aviona

[uredi | uredi izvor]

Pilot aviona prolazi kroz standardizovan sistem školovanja, sa teoretskom i praktičnom nastavom i sa polaganjem testova i ispita, o dokazu stečenog znanja i sposobnosti za bezbedno upravljanje avionom. Standarde, po kojima se odvijaju ove aktivnosti i njihovo povremeno proveravanje i dokazivanje, propisuje Evropska agencija za vazduhoplovnu bezbednost EASA. Usaglašeno sa američkim propisima (Savezne uprave vazduhoplovstva u Sjedinjenim Državama) JAR-FCL. Kroz licenciranje posada aviona, obezbeđuje se:

  • Licenca privatnog pilota (engl. Private Pilot Licence), pod nazivom sa početnim slovima engleskih reči PPL(A).
  • Licenca profesionalnog komercijalnog pilota, CPL(A)
  • Licenca profesionalnog linijskog pilota (engl. Airline Transport Pilot License), ATPL(A

Privatni pilot mora da napuni 17 godina starosti i najmanje iskustvo od 45 časova leta (uključujući do 5 na simulatoru). Takođe mora da ima deset časova samostalnog leta, od toga pet moraju biti potvrđeni kao letovi sa navigacijom. Privilegije dozvole za rad, omogućavaju mu ostvarenje, pored plate, dužnost kapetana ili ko-pilota, na bilo kojem vazduhoplovu.

Pilot mora da napuni 18 godina starosti i iskustvo minimum 150 sati (10 maksimum simulator). U tim uslovima njegova licenca dozvoljava da obavlja sve privilegije privatnog pilota i još:

  • Da deluje kao kapetan ili ko-pilot na bilo kojem vazduhoplovu u letu, osim za javni avio-prevoz
  • Da služi kao komandant u javnom vazdušnom saobraćaju kao pilot u vazduhoplovu jednosedu
  • Da služi kao ko-pilot u avionu na bilo kom avionu čiji rad zahteva ko-pilota.

Pilot mora da ima 21 godinu starosti, može da vrši dužnost kapetana u redovnom međunarodnom vazdušnom saobraćaju. Pri tome mora da završi najmanje 1 500 sati leta, kao pilot aviona (uključujući i do 100 časova na simulatoru). Njegova licenca mu dozvoljava da obavlja sve dužnosti privatnog pilota, a ako poseduje dozvolu profesionalnog pilota sa instrumentalnim letenjem avionom sa jednim i više motora, obavlja i dužnosti komandanta posade i ko-pilota u avio službi.

Licenca važi samo ako vlasnik ispunjava lekarske preglede 5 godina za privatne pilote (2 godine za pilote starosti preko 40 godina) i 12 meseci za druge (6 meseci za pilote starosti preko 40 godina).

Mnoge zemlje su već prešle na evropske propise, npr Francuska je prešla 1. jula 1999. godine.[18]

Kvalifikacije

[uredi | uredi izvor]
Načelnik Vazduhoplovnoopitnog centra, probni pilot Živan Kalić, posle leta na avionu „lasta“

Pored licence, pilot mora da ima kvalifikacije koje mu obezbeđuju znanje i umeće da kvalitetno izvršava zadatak i da vrši određene dodatne funkcije:

  • Da vizuelno leti avionom u toku dnevne svetlosti.
  • Da instrumentalno leti avionom, bez vizuelnog kontakta sa okruženjem, sa instrumentima koji odgovaraju klasi aviona. Da bi to bilo moguće uraditi, mora se raspolagati sa određenim teorijskim i praktičnim znanjima, verifikovanim sa polaganjem ispita, da ima najmanje 50 sati noćnog leta. Mora se koristiti engleski jezik na zemlji i u letu.
  • Da bi pilotirao sa pojedinom klasom aviona, mora da ima preobuku za nju.

Traži se kvalifikacija pilota za klase aviona, a ne za pojedine tipove. To su za:

  • Za klasu svih aviona sa klipnim motorom (kopneni)
  • Za klasu svih hidroaviona sa klipnim motorom
  • Za klasu svih jedrilica, sa ugrađenim uređajima
  • Za klasu svih aviona sa jednim turbo elisnim motorom (kopneni)
  • Za klasu svih hidroaviona sa jednim turbo elisnim motorom
  • Za klasu svih aviona sa više klipnih motora (kopneni)
  • Za klasu svih hidroaviona, sa više klipnih motora
Kabina helikoptera.

Pilot helikoptera

[uredi | uredi izvor]

Letenje sa helikopterom se različito kategoriše, putni let kao krstarenje je slično kao za avione, lebdenje i prelazak granica između država je veoma različito od aviona. Iz tih razloga se za pilotiranje sa helikopterom zahtevaju posebne licence:

  • Privatni pilot helikoptera
  • Profesionalni pilot helikoptera
  • Pilot helikoptera za avio-prevoz

Služba pilota

[uredi | uredi izvor]

Privatni piloti

[uredi | uredi izvor]

Sa civilnim avionima, privatni piloti upravljaju u funkciji sporta, hobija, vlastitih potreba, za lični prevoz i za obavljanje svojih poslova. Sportski piloti lete radi trenaže za postizanje forme i takmičenja u pojedinim disciplinama na vazduhoplovima odgovarajuće kategorije. Imajući u vidu lepezu privatnog pilotiranja i vazduhoplova, na kojima lete, veoma su različite vrste i kategorije pilota.

Komercijalni piloti

[uredi | uredi izvor]
Piloti u kabini aviona
Antonov An-24.

Komercijalni piloti lete u avio-kompanijama te prevoze putnike i/ili teret. Otprilike 1 od 4 čoveka može proći psihofizičke kriterije za komercijalnog pilota.

Posada u kabini

[uredi | uredi izvor]

Posadu komercijalnog aviona sačinjavaju:

  • Kapetan ili komandant / pilot, koji je odgovoran za bezbednost aviona i putnika, i u tom cilju, donosi odluke koje moraju svi uvažavati.
  • Prvi oficir (drugi pilot, takođe poznat i kao ko-pilot), pomaže kapitenu i predstavlja najuži deo letačkog tima. On takođe nezavisno upravlja avionom. u nekim avio-kompanijama, razlikuju se funkcije ko-pilota i drugog oficira.
  • Inženjer letač, koji ne kontroliše avione, već upravlja sa određenim tehničkim sistemima. Sada su nadgledanja i kontrola sistema sofisticirana, sa visokom integracijom i sa automatskom kontrolom moćnih računara, u realnom vremenu. Letači inženjeri su još jedino zadržali svoju funkciju, na starijim tipovima aviona, gde su tri čoveka u kabini, a današnji moderni dugolinijski avioni imaju samo dva i to oba pilota.

Radno vreme

[uredi | uredi izvor]

U oktobru 2009. godine, sindikat pilota postavio je ozbiljno pitanje radnog vremena, sa ocenom da je trenutno ne odgovarajuće i pretnja za bezbednost putnika. Podnet je zahtev Evropskoj uniji, da harmonizuje ove propise u duhu težine i odgovornosti posla i rizika za bezbednost putnika.

Težina posla i dugo odvajanje od porodice je prepreka da se žene masovnije bave sa ovim poslom. Traže se načini rešavanja tih pitanja, u skraćivanju radnog
vremena.[19][20]

Vojni piloti

[uredi | uredi izvor]

Vojni piloti lete kao profesionalni pripadnici vojske, primaju platu kao stalno zaposleni, ili u nekim državama po ugovoru sa vladom, za odbranu zemlje. Njihovi zadaci uključuju borbene i neborbene misije, uključujući i direktno angažovanje u borbenim dejstvima prema neprijatelju i podršci svojim trupama na zemlji i moru. Vojni piloti prolaze kroz specijalizovane obuke, posebno i sa oružjem. Jedan primer naziva, za vojnog pilota, je pilot-lovac, kada je specijalno obučen da leti na lovačkom avionu i za borbu u vazdušnom prostoru.

Imajući to u vidu vojni piloti se obučavaju po različitim programima u odnosu na civilne pilote i to od stručnih vojnih instruktora letenja i borbene obuke. To je zbog različitih aviona, obavljanja različitih zadataka u toku leta, situacije u letu i lanca odgovornosti. Mnogi vojni piloti prenesu kvalifikaciju u civilne pilote, kada napuste vojnu službu, i obično svoje vojno iskustvo i znanje iz letenja koriste kao civilni piloti.

Vojni piloti su obučeni po svojoj vojnoj pripadnosti i određenoj specijalnosti.

Sovjetski pilot na novčanici
od 5 rubalja, 1937. godina.

Obuka pilota-lovca, obuhvata:

  • Osnovnu obuku sa praksom u avionu sa jednim motorom sa elisom.
  • Unapređenu obuku, sa prelaskom na letenje aviona sa mlaznim motorom.
  • Konačna obuka na lovačkom avionu je borbena obuka.

Deo ove obuke se održava na simulatoru letenja. To automatski podrazumeva određene kvalifikacije, kao što su noćni let, to jest instrumentalno letenje. Za mornaričkog pilota mora se dodati obuka poletanja i sletanja na nosaču aviona.

U 2000. godini, bilo je potrebno oko 4,5 godine za potpuno školovanje i obuku pilota za borbeni avion, visokih performansi.

Vojni piloti moraju godišnje da obavljaju minimalni broj sati leta, da održe svoju formu (da budu u trenaži) i to na određenom tipu aviona. Ako promeni tip aviona ima dodatnu preobuku.

Pilotima koji lete na borbene misije koje dugo traju (više od 35 sati za strateško bombardovanje) često se daju dozvoljena stimulativna sredstva za dugo ostajanje budnim i koncentrisanim.

Vojni piloti se specijalizuju za upravljanje sa helikopterima i sa svim vrstama i namenama borbenih, transportnih i školskih aviona.

  • Piloti helikoptera upravljaju velikim rasponom tipova transportnih i jurišnih helikoptera, te su pri tome odgovorni za prenos opreme i ljudstva i izvršenja borbenih zadataka. Izvršavaju zadatke bliske vazduhoplovne podrške, kopnenim snagama i učestvuju u protivoklopnoj borbi.
  • Piloti bombardera izvršavaju zadatke bombardovanja, strategijskog i taktičkog značaja iz vazdušnog prostora, sa različitih visina leta. U tim zadacima se koriste različita eksplozivna sredstva, uključujući i nuklearno oružje.
  • Piloti transportnih aviona vrše dužnosti slične onima koje rade i komercijalni piloti, uz mogućnost vršenja vazdušnog desanta sa padobrancima i prevoženja velikih količina vojne opreme na interkontinentalnim udaljenostima.
  • Lovački piloti prvenstveno vrše zadatke vazdušne borbe protiv neprijateljskih lovačkih i drugih aviona u vazdušnom prostoru. Sekundarna im je namena za dejstvo po ciljevima na zemlji/moru. U okviru toga, pružaju blisku vazduhoplovnu podršku. Lovački piloti moraju biti u izuzetnoj psihofizičkoj kondiciji, kako bi podneli mentalne i fizičke stresove vazdušne borbe. Njihova je selekcija najrigoroznija. Statistika navodi na zaključak, da te uslove ispunjava samo 1 od 100 ljudi, od cele ljudske populacije i zato se smatra da je to zanimanje najzahtjevnije.[21][22][23]
Pilot u F-22 Raptor.
Pilot u F-16 Fajting Falkon.

Žene piloti

[uredi | uredi izvor]
Beverli Lin Barns, prva je žena kapetan na avionu Boing 747

Pionirke

[uredi | uredi izvor]

Žene piloti, pioniri avijacije, na najubedljiviji način su dale doprinos afirmaciji ravnopravnosti žena u svetskoj zajednici:[3][10][24]

  • Francuskinja, Remon de Laroš (fr. Raymonde de Laroche), prvi u svetu licencirani ženski pilot 8. marta 1910. godine.[25]
  • Belgijanka, Elen Ditrije (fr. Helene Dutrieu), je prva žena koja je prevozila putnike, prva žena koja je osvojila trku u vazduh (1910), i prva žena koja je bila pilot hidroaviona (1912).[26]
  • Francuskinja, Mari Marven (fr. Marie Marvingt), je prva žena koja je pilotirala bombarderom, u borbenim zadacima (1915)[27]
  • Amerikanka, Harijet Kvimbi (engl. Harriet Quimby), prvi je licencirani ženski pilot u 1911. godine i prva je žena koja je preletela kanal Lamanš.[28]
  • Amerikanka Amelija Erhart (engl. Amelia Earhart), prva je žena koja je samostalno preletela preko Atlantika (1932.)
  • Besi Kolman (engl. Bessie Coleman), prva je žena afroamerikanka sa licencom pilota aviona (1921).
  • Nemica, Marga fon Ecdorf (nem. Marga von Etzdorf,), prva je u nemačkoj žena pilot (1927)
  • Opal Kunc, (engl. Opal Kunz), jedna je od retkih žena mornaričkih borbenih pilota tokom Drugog svetskog rata i civilni nastavnik letenja.[29]
  • Britanka Ejmi Džonson, prva je žena koja je samostalno preletela od Britanije do Australije (1930)[30]
  • Turkinja, Sabiha Gokčen (tur. Sabiha Gökçen), postala je prva žena na svetu pilot lovačkog aviona u 23 godini starosti, 1936. godine (vidi sliku gore).[3][31]
  • Jamajčanka, Marija Zejdi-Hadad (engl. Maria Ziadie-Haddad), postala je jedna od prvih žena u zapadnoj hemisferi pilot na komercijalnom avionu Boing 747, 1979. godine.[32]
Lidija Vladimirovna
Ana Jegorova
Njih dve, zajedno sa majorom Marinom Rastkovom, čuvene su
žene piloti Drugog svetskog rata, heroji Sovjetskog Saveza.
Marina Rastkova
Valentina Tereškova
Jubilarne marke ruske pošte i Sovjetskog Saveza,
posvećene su slavnim ženama pilotima.

Sovjetski Savez

[uredi | uredi izvor]

U Sovjetskom Savezu, a i kasnije u Rusiji žena pilot nije bila, niti je sada retkost. Međutim, ženski 46. gardijski vazduhoplovni puk za noćno bombardovanje, u Drugom svetskom ratu, upisan je sa zlatnim slovima u svetsku istoriju, po svojim uspesima i po hrabrosti njegovih žena pilota. Formiran je u oktobru 1941. godine, po naređenju № 0099 od 10.08.1941. Formiranje je izvršeno pod rukovodstvom pukovnika Marine Raskove, heroja Sovjetskog Saveza. Letačka i borbena obuka je izvršena u gradu Engelesu. Puk je bio opremljen avionima Polikarpov Po-2. Ovaj puk sačinjavale samo žene, u svim funkcijama i specijalnostima, sve do njegovog rasformiranja, po završetku rata.[33][34]

Puk otišao na borbeni položaj 23. maja 1942. godine. U tome periodu je brojao 115 devojaka, starosnog doba od 17 do 22 godine. Prvi zadatak noćnog bombardovanja izvršio je 12. juna 1942. godine.

Tokom rata, nanosio je neprijatelju teške gubitke, na prvoj liniji nemačkih položaja, pod okriljem mraka u toku noći. Letele su nisko bez ikakve svetlosne signalizacije, dolazile su iznad rovova i bukvalno na glave Nemaca su u rovove bacale bombe. Zbog velikih efekata, straha i hrabrosti Nemci su ih prozvali Noćne veštice.[33][34] Zbog moralnog psihološkog dejstva, dugo su Nemci krili da se radi o ženama pilotima. U najvećoj tajnosti su ih sahranjivali, u slučajevima kada su ginule pri obaranju aviona.[35]

Ženski elitni 586. lovački avijaciski puk (LAP), čiji su piloti bile samo žene, upamćene su kao svetski asovi, posebno Budanova, Ekaterina Vasiljevna, sa 11 pobeda (poginula je u borbi u avionu Il-2, 19. jula 1943. godine) i Litvjak, Lidija Vladimirovna sa 11 plus tri zajedničke. Litvjak, najpoznatiji pilot žena svih vremena, letela je Jak-1, oznakom Žuta 44 na jarbol anteni, prvo u 296. a zatim u 73. LAP-u, sve do svoje smrti u borbi, 1. avgusta 1943. godine. Ove dve žene, ratni piloti u Drugom svetskom ratu su heroji Sovjetskog Saveza.[36]

Žena pilot kosmonaut, legenda kosmosa, Valentina Vladimirovna Terješkova je 16. juna 1963. godine, sa kosmičkim brodom Vastok-6 poletela je kao prva žena u svetu u kosmos. Za tri dana boravka u kosmosu obletela je 48 puta zemlju. Razlogom je nazivaju žena veka.[37][38]

Sjedinjene Američke Države

[uredi | uredi izvor]
Kapetan pilot Kim Kembel, pored oštećenog A-10.
Pilot Kara Haltgrin, pored
svoga lovca F-14 Tomket.
Iranske žene piloti

U Sjedinjenim Državama, avijacija je tradicionalno muško zanimanje. Čak su to i propisima bili regulisali, zabranjujući da žene lete, posebno ne u vojnoj službi. Žene su počele da se uključuju u američku avijaciju u 1970. godine. Kada je prva žena 1973. godine, postala kapetan aviona u velikoj avio-kompaniji. Tada se počela menjati situacija i u ratnom vazduhoplovstvu i u mornarici. Dozvoljeno je da žene lete u oružanim snagama SAD, prvo u mornarici, 1974. godine, a zatim i u kopnenom vazduhoplovstvu 1976. Od 2006, samo preko 6% sertifikovanih civilnih pilota, bilo je žena (u privatnim i komercijalnim kompanijama) u Americi.[39]

Poslednjih nekoliko decenija žene piloti, u Americi lete na borbenim avionima i prve linije. Posebno karakteristični primeri su poručnika ratne mornarice SAD Kare Kaltgrin (engl. Kara Hultgreen), koja je letela na avionu F-14 Tomket. Poginula je pri padu aviona u more, pri prilazu na sletanje na nosač aviona, 25. oktobra 1994. godine.[39][40][41]

Žena pilot kapetan Kim Kembel (engl. Kim Campbell), pri pružanju podrške kopnenim snagama u Bagdadu, 7. aprila 2003. godine, kada je njen avion A-10 Tanderbolt II bio značajno oštećen, sa protivavionskom artiljerijom. Oštećen je bio jedan motor (izbačen iz upotrebe), stabilizator horizontalnog repa i izgubljen je pritisak u hidro-sistemu, a ona je nastavila let, sa mehaničkim komandama, u trajanju od jednog sata. Kapetan Kim Kembel se potom uspešno vratila u bazu.[40][42]

U Japanu, prva žena pilot kapetan aviona na komercijalnim letovima prevoza putnika je Ari Fudži (engl. Ari Fuji), koja je počela da leti kao kapetan na JAL Ekspres (engl. JAL Express), julu 2010. godini. Fudži je bila odbijena, na prijemu u japanskoj školi za školovanje i obuku pilota, na osnovu suviše malog rasta od 155 sm ; standard je prethodno bio 163 sm, koji je trenutno 158 sm, pa je svoju pilotsku dozvolu ostvarila u Sjedinjenim Državama. Trenutno postoji i nekoliko drugih žena pilota u Japanu, međutim, od 2010. nema drugih na položaju kapetana. Ona je jedina među ženama pilotima kapetan aviona u Japanu i jedan od tri među oko 300 pilota koji rade za JAL ekspres, koja obavlja regionalne letove i uglavnom iz Osake.[43][44]

Jugoslavija/Srbija

[uredi | uredi izvor]

Na prostoru Jugoslavije, sa prisutnom vazduhoplovnom tradicijom i entuzijazmom, postojao je i veliki interes žena za letenje. Prva žena, na ovim prostorima, M. Živković je letela, kao saputnica pilota, još pre Prvog svetskog rata. Ćerka Dunđerskog je krstila prvi avion „Udruženja rezervnih avijatičara“ i dala mu ime „Naša krila“. Prve žene piloti, polaznice pilotske škole, u Beogradu 1930. godine, bile su devojke Kristina Gorišek, Danica Tomić i Zagorka Plečević. Zagorka Plećević je već u junu mesecu iste godine napravila prvi uspešan samostalan let, a školovanje su sve tri uspešno završile, 1933. godine. Kasnije su i na drugim aerodromima devojke završavale škole pilotaže. One su letele na motornim vazduhoplovima i na jedrilicama, u organizaciji aeroklubova.

Po završetku Drugog svetskog rata nastavljeno je uključivanje žena u školovanje i letenje u aeroklubovima širom Jugoslavije. Osnovana je Viša vazduhoplovna pilotska škola u Beogradu, koju su 1982. godine završile: Ljudmila Jovanović sa diplomom broj 03-216/33, Jasmina Jovanović sa diplomom broj 04-190/47 i Milica Radojčić sa diplomom broj 03700749, sa čime su stekle zvanje saobraćajni inženjer-pilot. U vojnu pilotsku školu rezervnih pilota u Zadru 1984. godine primljeno je i nekoliko devojaka. U toj klasi rezervnih oficira pilota, završile su Mirjana Ivanović (Novi Sad), Svetlana Mitrović (Leskovac), Milena Cestnik (Ptuj) i Tatjana Dodevska (Kumanovo).[45]

Dunđerski (ćerka), krsti jedan od prvih jugoslovenskih aviona
Jelena Stefanović, Milka Blaćanin i Olga Andasura,
„Naša krila“, 1930. godine.
završile su pilotažu u Smederevskoj Palanci, 1939.

Ukazana je velika čast i priznanje jugoslovenskim ženama pilotima, sa organizacijom i održavanjem IV evropskog prvenstva u jedriličarstvu za žene, na aerodromu Bikovo, kod Subotice, 1985. godine. Jugoslovenke su postigle rezultate: [46]

  • Letić Marija, deseto mesto;
  • Cestnik Milena, sedamnaesto mesto;
  • Mitrović Svetlana, devetnaesto mesto;
  • Garai Eva, dvadeseto mesto.

U istoriju srpskog vazduhoplovstva, upisala se pitomac vazduhoplovne akademije Vojske Srbije, za letače, Sandra Radovanović, kao prva žena vojni pilot, koja je napravila samostalni let na borbenom avionu. Taj svoj prvi let („laširanje“), uspešno je izvela na školsko borbenom avionu G-4 Super Galeb. U septembru 2011. godine, Sandra završava školovanje i postaje prva žena aktivni vojni, borbeni pilot u istoriji srpskog vazduhoplovstva. [traži se izvor]

Uticaj dinamike pilota na ceo zatvoren sistem

[uredi | uredi izvor]

Pilot, upravljajući avionom, preko njegovog sistema komandi leta, izražava svoju želju o zauzimanju njegovog položaja i oblika putanje kretanja, kao i neophodne radnje za korekcije odgovora aviona, na pilotov i spoljni poremećaj. Na taj način pilot je uključen i postaje deo zatvorenog sistema upravljanja i dinamike, kako je i prikazano na donjoj šemi. Rezultat uticaja pilota na ceo sistem, zavisi od njegovih dinamičkih karakteristika.[47] Te dinamičke karakteristike, definisane sa matematičkom simulacijom predstavljaju „funkciju prenosa pilota“, koja se može obeležiti sa , a predstavlja odnos izlaza i ulaza, za određeni opseg linearne aproksimacije.[48]

Zatvoreno kolo dinamike sistema

.

Strukturna šema dinamičkog ponašanja pilota može se smatrati da se sastoji iz tri bloka (slika dole). Prvi blok „A“, u ovoj šemi, predstavlja pobudu nervnog sistema, drugi blok „B“ je modulator koji preobražava ulazne komandne signale u neuromuskulatorni sistem, a treći blok „C“ predstavlja neuromuskulatorni sistem i on je izvršni aktuator upravljanja. Figurativno se može analogno formulisati, kao blokovi senzora, računara i servopokretača. Svaki blok ponaosob se može matematički približno simulirati sa odgovarajućom funkcijom prenosa, a one zajedno sačinjavaju generalnu funkciju prenosa pilota. Parametri te funkcije prenosa su prepoznati sa ispitivanjem velikog broja pilota i dobijene su zakonitosti, koje se koriste u analizama i sintezama sistema upravljanja avionima, što nije predmet ovoga članka. Ovde je važno naglasiti da vremena kašnjenja (vremenske konstante) u funkcijama prenosa imaju značajan uticaj na upravljanje. Ona su različita u populaciji i sa godinama starosti se povećavaju. Pri odbiru pilota, veoma je uticajno u kriterijumu za prijem za školovanje, a i kasnije u službi za izbor kategorije aviona na kojima piloti lete.

Funkcija prenosa čoveka/pilota, koja se odnosi na vizuelni ulaz (vidno čulo zapažanja) pilota nekog odstupanja od željenog (prikazane greške) da je izlaz pomeranje komandne palice (reakcija pilota), mereno je korišćenjem metodom modela tehnike statističkog automatskog podudaranja. U ovom metodu, nekoliko rezultata u analognom modelu sa fiksnim elementima, preselektovanim oblikom, automatskog prilagođavanja dobijanja najbolje karakteristike, pilota za vreme pravljenja istorije njegovog ponašanja. U ovom ispitivanju podataka ulaza i izlaza, snimljenih na magnetnoj traci analizirani su nekoliko puta sa različitim oblicima modelu i upoređivani su i analizirani metodi i data je objektivnijem prednost nad drugim. Različiti oblici su dali različite vrednosti vremenske konstante kašnjenja i različite aranžmane od dobitaka u linearnom delu modela. Vreme istorije od izlaza, zatvorene petlje osobine ponašanja izračunavate su pomoću funkcije prenosa, a sistemske greške dobijenog modela u petlji su merene. Rezultati su pokazali na to, da je linearni model dobar za definisanje dinamike pilota i da daje zadovoljavajuću simulaciju preko funkcije prenosa. Rezultati takođe pokazuju da je korišćenje ovog modela realno pri analizi i sintezi upravljanja.[48][49][50]

Blok šema dinamike pilota.

.

Isključivo u funkciji ilustracije, dat je izgled funkcije prenosa pilota (izlaz/ulaz), u pojednostavljenom obliku:

Gde su:
  • = funkcija prenosa pilota.
  • = konstanta povećanja/pojačanja prenosa otklona,
    prenosni odnos (od 1 do 100).
  • = vremenska konstanta pilota (0,1 do 0.2 sekundi), karakteriše
    dinamička svojstva pilota (neuromuskularna vremenska konstanta).
  • = inercijalno kašnjenje pilotove reakcije (0,1 do 0,4 sekundi).
  • = kompleksan broj (gde su realni brojevi σ i ω).

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „VAZDUHOPLOVNA VOJNA AKADEMIJA” (na jeziku: (jezik: engleski)). yugopapir.blogspot.com. 10. 11. 2012. Pristupljeno 19. 10. 2012. „VAZDUHOPLOVNA VOJNA AKADEMIJA 
  2. ^ „How do balloons fly?” (na jeziku: (jezik: engleski)). bellestar.org. Arhivirano iz originala 27. 09. 2013. g. Pristupljeno 25. 1. 2014. „How do balloons fly? 
  3. ^ a b v g d đ e „Avijaciя” (na jeziku: (jezik: ruski)). obikolisveta.net. 1 Яnuari 2014. Pristupljeno 25. 1. 2014. „Avijaciя  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  4. ^ La date est contestée, d'autres situent son premier vol entre 1858 et 1861
  5. ^ „Oto Lilijental” (na jeziku: (jezik: francuski)). lilienthal-museum.de. Pristupljeno 25. 1. 2014. „Oto Lilijental 
  6. ^ „First Powdered Flight - Plane Truth” (na jeziku: (jezik: engleski)). idsia.ch. Pristupljeno 25. 1. 2014. „First Powdered Flight - Plane Truth 
  7. ^ „Alberto Santos-Dumont” (na jeziku: (jezik: francuski)). cnum.cnam.fr. Pristupljeno 25. 1. 2014. „Alberto Santos-Dumont 
  8. ^ „Louis Blériot” (na jeziku: (jezik: francuski)). ctie.monash.edu.au. 22. 6. 2003. Pristupljeno 25. 1. 2014. „Louis Blériot 
  9. ^ „Who was Sgt. Mihajlo Petrovic?” (na jeziku: (jezik: engleski)). yumodelclub.tripod.com. Pristupljeno 25. 1. 2014. „Who was Sgt. Mihajlo Petrovic? 
  10. ^ a b v „women in aviation and space history” (na jeziku: (jezik: engleski)). airandspace.si.edu. Pristupljeno 25. 1. 2014. „women in aviation 
  11. ^ Lutz Warsitz. „The First Jet Pilot” (na jeziku: (jezik: engleski)). pen-and-sword.co. Pristupljeno 25. 1. 2014. „The First Jet Pilot 
  12. ^ Darko Mladenović. „60 godina mlazne avijacija na nebu Srbije” (na jeziku: (jezik: srpski)). planeta.rs. Pristupljeno 25. 1. 2014. „60 godina mlazne avijacija na nebu Srbije 
  13. ^ AERO magazin, br.24,decembar 2000, Beograd, pp. 11.
  14. ^ „{Secteur Aérien}”. Developpement-durable.gouv.fr. Pristupljeno 2. 3. 2013. 
  15. ^ „Dešavanja pri letenju”. Ansv.it. Arhivirano iz originala 04. 03. 2013. g. Pristupljeno 2. 3. 2013. 
  16. ^ „Vazdušni sektor”. Developpement-durable.gouv.fr. Arhivirano iz originala 10. 03. 2013. g. Pristupljeno 2. 3. 2013. 
  17. ^ „Definicija ultralakih aviona prema dokumentu JAR-1” (PDF). Pristupljeno 2. 3. 2013. 
  18. ^ „EASA”. Jaato.com. Pristupljeno 2. 3. 2013. 
  19. ^ 01.03.2013 (20. 3. 2000). „{Aufsteigerinnen gesucht}”. Focus.de. Pristupljeno 2. 3. 2013. 
  20. ^ „http://www.focus.de/politik/deutschland/jobs-aufsteigerinnen-gesucht_aid_183616.htm lAufsteigerinnen gesucht”. Focus.de. Arhivirano iz originala 08. 04. 2014. g. Pristupljeno 2. 3. 2013.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  21. ^ Vojni pilot, uzeo 5. februara 2011. g.
  22. ^ „Military Pilot/Navigator”. Arhivirano iz originala 22. 07. 2011. g. , uzeo 5. februara 2011. g.
  23. ^ „{Dextroamphetamine use during B-2 combat missions}-.”. Websciences.org. Pristupljeno 2. 3. 2013. 
  24. ^ „FEMALE PILOTS MAKE HISTORY” (na jeziku: (jezik: engleski)). aa.com. Arhivirano iz originala 27. 4. 2012. g. Pristupljeno 25. 1. 2014. „FEMALE PILOTS MAKE HISTORY 
  25. '^ Elise Roche. „'Baroness' Raymonde de Laroche (1886—1919)” (na jeziku: (jezik: francuski)). ctie.monash.edu.au. Pristupljeno 25. 1. 2014. „Baroness' Raymonde de Laroche (1886—1919) 
  26. ^ „Hélène Dutrieu and the Coupe Femina” (na jeziku: (jezik: engleski)). fly.historicwings.com. Pristupljeno 25. 1. 2014. „Hélène Dutrieu and the Coupe Femina 
  27. ^ Lienhard, John H. „MARIE MARVINGT” (na jeziku: (jezik: engleski)). uh.edu. Pristupljeno 25. 1. 2014. „MARIE MARVINGT 
  28. ^ Jone Johnson Lewis. „Harriet Quimby” (na jeziku: (jezik: engleski)). womenshistory.about.com. Arhivirano iz originala 02. 02. 2014. g. Pristupljeno 25. 1. 2014. „Harriet Quimby 
  29. ^ „OPAL KUNZ” (na jeziku: (jezik: engleski)). dmairfield.org. Arhivirano iz originala 03. 02. 2014. g. Pristupljeno 25. 1. 2014. „OPAL KUNZ 
  30. ^ „Ejmi Džonson” (na jeziku: (jezik: makedonski)). avijacija.com.mk. 19. 9. 2006. Arhivirano iz originala 01. 02. 2014. g. Pristupljeno 25. 1. 2014. „Ejmi Džonson 
  31. ^ „Sabiha Gökçen - Combat pilot” (na jeziku: (jezik: engleski)). mymerhaba.com. Arhivirano iz originala 02. 02. 2014. g. Pristupljeno 25. 1. 2014. „Sabiha Gökçen - Combat pilot 
  32. ^ DONNA HUSSEY-WHYTE (19. 12. 2011). „Maria Ziadie-Haddad is excited about flying planes” (na jeziku: (jezik: engleski)). jamaicaobserver.com. Arhivirano iz originala 27. 08. 2016. g. Pristupljeno 25. 1. 2014. „Maria Ziadie-Haddad is excited about flying planes 
  33. ^ a b „Nas nazыvali nočnыmi vedьmami” (na jeziku: (jezik: ruski)). amyat.narod. Pristupljeno 25. 1. 2014. „Nas nazыvali nočnыmi vedьmami 
  34. ^ a b Sergeй Melьnik (2. 5. 2005). „Devočka v šleme” (na jeziku: (jezik: ruski)). relga. Pristupljeno 25. 1. 2014. „Devočka v šleme 
  35. ^ „Raskova Marina Mihaйlovna” (na jeziku: (jezik: ruski)). 1976. Pristupljeno 24. 1. 2014. „Raskova Marina Mihaйlovna 
  36. ^ „The Night Witches” (na jeziku: (jezik: engleski)). seizethesky.com. Arhivirano iz originala 17. 03. 2019. g. Pristupljeno 24. 1. 2014. „The Night Witches 
  37. ^ „Pola veka od prvog leta žene u svemir” (na jeziku: (jezik: srpski)). politika. Pristupljeno 26. 1. 2014. „Pola veka od prvog leta žene u svemir 
  38. ^ „Valentina Terješkova napunila je 70 godina” (na jeziku: (jezik: engleski)). forum.burek.com. 15. 3. 2007. Pristupljeno 25. 1. 2014. „Valentina Terješkova napunila je 70 godina 
  39. ^ a b „Becoming a female pilot: then and now” (na jeziku: (jezik: engleski)). usatoday30.usatoday.com. Arhivirano iz originala 31. 01. 2013. g. Pristupljeno 26. 1. 2014. „Becoming a female pilot: then and now 
  40. ^ a b „Military woman pilots” (na jeziku: (jezik: engleski)). userpages.aug.com. Pristupljeno 26. 1. 2014. „Military woman pilots 
  41. ^ „Kara Spears Hultgreen” (na jeziku: (jezik: engleski)). arlingtoncemetery.net. 14. 11. 2004. Arhivirano iz originala 23. 02. 2016. g. Pristupljeno 26. 1. 2014. „Kara Spears Hultgreen 
  42. ^ Jason Haag (April, 2004). „Wounded Warthog: an A-10 Thunderbolt II pilot safely landed her "Warthog" after it sustained significant damage from enemy fire” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive.is. Arhivirano iz originala 09. 07. 2012. g. Pristupljeno 26. 1. 2014. „A-10 Thunderbolt II pilot safely landed  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  43. ^ Wang Yexing. „First female captain no quitter” (na jeziku: (jezik: engleski)). japantimes.co. Arhivirano iz originala 02. 02. 2014. g. Pristupljeno 25. 1. 2014. „First female captain no quitter 
  44. ^ admin (9. 7. 2010). „Ari Fuji becomes Japan’s 1st female airline captain” (na jeziku: (jezik: engleski)). news.cheapflighthouse.co. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 26. 1. 2014. „Ari Fuji becomes Japan’s 1st female airline captain 
  45. ^ Jovanović 2009, str. 9–17.
  46. ^ Jovanović 2009, str. 20.
  47. ^ Peter M.T. Zaal. „Identification of Time-Varying Pilot Control Behavior in Multi-Axis Control Tasks” (na jeziku: (jezik: engleski)). hdl.handle.net. Pristupljeno 26. 1. 2014. „Pilot Control Behavior in Multi-Axis Control Tasks 
  48. ^ a b „Airoplane Flight Dynamics and Automatic Flight Controls, Part 2” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 25. 1. 2014. „Airoplane Flight Dynamics and Automatic Flight Controls 
  49. ^ Stabilnost i upravljivost letelica, drugi deo, prenosne funkcije osnovnih elemenata prenosnih sistema, str, 629-633, Prof. dr Miroslav Nenadovic, Masinski fakultet, Beograd, 1972.g.
  50. ^ William R. Wehrend,. „Pilot Control Through the TAFCOS Automatic Flight Control System” (na jeziku: (jezik: engleski)). handle.net. Pristupljeno 26. 1. 2014. „Pilot Control Through the TAFCOS Automatic Flight Control System 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]