Pređi na sadržaj

Пилот (Dosije iks)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
„Pilot”
Epizoda 'Dosije iks'
Specijalni agent FBI-a Dejna Skali se upoznaje sa agentom Foksom Molderom, koji se posebno zanima za neobjašnjive i potencijalno paranormalne pojave.
Br. epizodaSezona 1
Epizoda 1
RežijaRobert Mandel
ScenarioKris Karter
Premijera10. septembar 1993. (1993-09-10)
Hronologija epizoda
← Prethodna
— 		Sledeća →
„Duboko Grlo”

„Pilot” (engl. Pilot) je pilot epizoda naučnofantastične televizijske serije Dosije Iks. Epizoda je emitovana 10. septembra 1993. na televizijskoj mreži Foks u Sjedinjenim Državama i Kanadi, a zatim je emitovana u Ujedinjenom Kraljevstvu na kanalu BBC Two. Epizodu je napisao kreator serije Kris Karter, a režirao Robert Mendel. Kao pilot epizoda, postavila je mitologiju priče za seriju. Epizoda je dobila Nilsenovu ocenu 7,9 i pogledalo ju je 7,4 miliona domaćinstava i 12 miliona gledalaca. Sama epizoda je generalno bila dobro prihvaćena od strane fanova i kritičara, što je dovelo do rastućeg kulta serije i pre nego što je prešla u mejnstrim.

Pilot epizoda je predstavila Foksa Moldera i Dejnu Skali, koje su tumačili Dejvid Dukavni i Džilijan Anderson. U epizodi su se takođe pojavili Vilijam B. Dejvis, Čarls Čiofi i Zakari Ensli u ulogama Pušača, Skota Blevinsa i Bilija Majlsa. Epizoda prati agente FBI-a Moldera i Skali na njihovom prvom zajedničkom slučaju iz Dosijea iks, koji istražuju niz smrti za koje Molder veruje da su eksperimenti vanzemaljske inteligencije .

Inspirisan Kolčakom: Noćnim vrebačem, seriju je osmislio Karter u pokušaju da „preplaši ljude”. Kada je stvarao likove Moldera i Skali, Karter je odlučio da igra protiv ustaljenih stereotipa, čineći muški lik vernikom, a ženski skeptikom, pošto je potonja uloga tradicionalno bila muška na televiziji. Glavno snimanje epizode „Pilot” odvijalo četrnaest dana tokom marta 1993; uz budžet od 2 miliona američkih dolara, scene su snimljene u Vankuveru i okolini. Vankuver je ostao prostor za snimanje u narednih pet godina, dok se produkcija preselila u Los Anđeles od početka šeste sezone po želji Dukovnija.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Izvan grada Belefler u Oregonu, tinejdžerka Karen Svenson je viđena kako beži kroz šumu noću. Kada padne, približava joj se tamna figura i oboje su obavijeni svetlošću. Njeno telo kasnije pronalaze detektivi iz Belflera, dok se na njenom donjem delu leđa primećuju dve oznake.

Kasnije, u Vašingtonu, specijalni agent FBI-a Dejna Skali (Džilijan Anderson) je pozvana na sastanak sa šefom odeljenja Skotom Blevinsom (Čarls Čifi) i naizgled anonimnim zvaničnikom, Pušačem (Vilijam B. Dejvis). Dodeljeno joj je da radi sa specijalnim agentom Foksom Molderom (Dejvid Dukavni) na Dosijeima iks, opskurnom delu FBI-a koji pokriva neobjašnjive pojave. Njoj nepoznato, Blevins je dodelio Skali prikrivenu ulogu kako bi iskoristio njeno naučno znanje u razotkrivanju Molderovog rada.

Skali se predstavlja Molderu, koji joj pokazuje dokaze iz slučaja Svenson. On napominje da je ona bila četvrti đak svog srednjoškolskog razreda koji je umro pod misterioznim okolnostima. On takođe primećuje nepoznato organsko jedinjenje pronađeno u tkivu koje okružuje tragove na njenom telu, kao i sličnosti između njene smrti i drugih iz cele zemlje. Molder veruje da je njena smrt posledica vanzemaljskih aktivnosti. Međutim, skeptična Skali izražava nevericu u Molderovu teoriju.

Kada Molderov i Skalin avion leti iznad Belflera, nailazi na neobjašnjivu turbulenciju. Dok se voze šumom u blizini grada, njihov automobilski radio se pokvari; Molder obeležava mesto ovog događaja tako što je sprejom iscrtao „X” na putu. Molder organizuje ekshumaciju treće žrtve, Reja Soumsa, uprkos protestima dr Džeja Nemana, okružnog medicinskog istražitelja. Kada se Soumsov kovčeg otvori, unutra se nađe isušeno telo, za koje Skali zaključuje da nije Soums, već verovatno orangutan. Ona pronalazi sivi metalni implantat u nosnoj šupljini tela.

Molder i Skali posećuju psihijatrijsku bolnicu u kojoj je Soums bio smešten pre smrti i upoznaju dvoje Soumsovih bivših drugova iz razreda — komatoznog Bilija Majlsa (Zakari Ensli) i Pegi O’Del u invalidskim kolicima. O’Delova ima krvarenje iz nosa tokom posete agenata i vidi se da ima tragove slične Svensonovim. Izvan bolnice, Molder objašnjava Skali da veruje da su Majls i O’Delova žrtve otmice vanzemaljaca.

Te noći, agenti istražuju šumu; Skali otkriva čudan pepeo na tlu, što je navodi na sumnju na aktivnost nekog kulta. Međutim, dolazi lokalni detektiv i naređuje im da odu. Vozeći se nazad do svog motela, Molder i Skali nailaze na jak bljesak svetlosti i njihov automobil gubi snagu, na istom mestu gde je Molder ranije sprejom označio „H”. Molder shvata da je devet minuta nestalo nakon bljeska, fenomena koji su prijavili oteti od strane vanzemaljaca.

U motelu, Molder kaže Skali da je njegova sestra Samanta iznenada nestala kada je on imao dvanaest godina, što je podstaklo njegove napore u istrazi paranormalnih slučajeva. Agenti dobijaju anonimni poziv da ih obaveste da je O’Delova preminula. Na licu mesta ih obaveštavaju da je poginula u saobraćajnoj nesreći i da je nastradala baš u trenutku kada su njih dvoje doživeli bljesak na putu. Molder je obavešten da je isušeno telo ukradeno iz mrtvačnice. Agenti se vraćaju u svoj motel i pronalaze ga u plamenu, a svi njihovi dokazi su uništeni.

Nemanova ćerka Tereza kontaktira agente za pomoć. Ona im kaže da se nekoliko puta budila usred šume, da se plaši za svoj život, i priznaje da ima iste belege; ona takođe krvari iz nosa. Terezin otac i detektiv, za kojeg se otkrilo da je Bilijev otac, dolaze i odvode je. Agenti se raspituju o telima prve dve žrtve i vraćaju se na groblje; nalaze već iskopane grobove, dok su kovčezi nestali. Molder shvata da je Bili odgovoran za dovođenje žrtava u šumu. Vraćajući se u šumu, ponovo nailaze na detektiva Majlsa, ali čuju vrisak i pronalaze Bilija u blizini sa Terezom u naručju. Nastupa bljesak svetlosti, a Bili i Tereza se oporavljaju nepovređeni.

Nekoliko nedelja kasnije, Bili je stavljen pod hipnozu. Priseća se kako su on i njegovi drugovi iz razreda kidnapovani u šumi dok su slavili maturu. Tinejdžeri su bili podvrgnuti testovima od strane vanzemaljaca, i ubijeni su kada testovi nisu uspeli. Skali daje Blevinsu metalni implantat, jedini preostali dokaz. Ona kasnije saznaje od Moldera da Bilijevi dosijei nestaju. U međuvremenu, Pušač skladišti implantat, između ostalih identičnih implantata, u ogromnoj prostoriji za dokaze u Pentagonu.[1][2]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Kris Karter, pisac pilot epizode

Pretprodukcija[uredi | uredi izvor]

Kada je osmišljavao epizodu, Kris Karter je želeo da „preplaši ljude”. Zapažen uticaj na koncepciju epizode ​​imao je Kolčak: Noćni vrebač, serija iz 1970-ih. Ovo je dovelo do ideje da dva agenta istražuju paranormalne događaje. Prilikom osmišljavanja likova Foksa Moldera i Dejne Skali, Karter je odlučio da igra protiv ustaljenih stereotipa, čineći muški lik vernikom, a ženski skeptikom, pošto je potonja uloga tradicionalno pripadala muškarcima na televiziji.[3]

Kada je birao glumce, Karter je imao poteškoća da pronađe glumicu za Skali. Kada je izabrao Džilijan Anderson za ulogu, mreža Foks je htela da je zameni. Karter je verovao da su negativno reagovali na kasting jer „ona nije imala očigledne kvalitete koje su rukovodioci mreže počeli da povezuju sa hit serijama”. Tokom njene audicije, Karter je osetio da je ona „sjajna glumica”, a u kasnijem intervjuu je dodao: „Ona je ušla i pročitala ulogu sa ozbiljnošću i intenzitetom za koje sam znao da lik Skali mora da ima i znao sam [ ...] ona je bila prava osoba za tu ulogu”. Dejvid Dukovni, sa druge strane, naišao je na odobravanje Foksa.[3] Vilijam B. Dejvis, koji se prvi put pojavio kao negativac Pušač u ovoj epizodi, prvobitno je bio na audiciji za veću ulogu u epizodi, rekavši: „Išao sam na audiciju za starijeg agenta FBI-a koji je imao tri replike teksta. Nisam dobio tu ulogu — dobio sam ulogu bez teksta”.[4]

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Glavno snimanje za epizodu „Pilot” odvijalo se 14 dana tokom marta 1993; uz budžet od 2 miliona američkih dolara.[5] Epizoda je snimljena u Vankuveru, u Britanskoj Kolumbiji, u Kanadi. Serija je koristila oblast Vankuvera za produkciju u narednih pet godina, iako bi se produkcija preselila u Los Anđeles od početka šeste sezone po želji Dejvida Dukavnija.[6]

Scena smeštena na groblju Bellefleur snimljena je u Parku kraljice Elizabete, što je prvi put da je ova lokacija korišćena za snimanje groblja; lokacija će kasnije biti korišćena u istu svrhu u epizodi četvrte sezone „Kadiš”. Snimci psihijatrijske bolnice napravljeni su u napuštenoj zgradi u vlasništvu bolnice Rivervju u Kokvitlamu, što je bio prvi put da se ekipa sastala sa producentom R. V. Gudvinom.[7] Poslednja scena je snimljena u skladištu dokumenata koje pripada sedištu kanadske televizijske mreže Knowledge. Kancelarija u istoj zgradi je takođe korišćena za sastanak u sali na početku epizode. Scene koje uključuju Pušača zahtevale su posebnu dozvolu za snimanje, kako bi se glumcu Dejvisu omogućilo da puši u javnoj zgradi. Svi snimci unutrašnjosti sedišta FBI-a snimljeni su u glavnoj redakciji Kanadske radiodifuzne korporacije, pošto je produkcijska ekipa otkrila da kancelarije otvorenog plana koje su želeli da predstavljaju više ne postoje, jer su obično bile pretvorene u kabine. Međutim, otkriveno je da je rad oko rasporeda emitovanja CBC-a bio previše težak, a kasnije epizode serije replicirale su lokaciju na zvučnoj sceni.[8] Scene u šumi su snimane na lokaciji u dolini Lin, u rezervatu Louer Simor Konzervejšon — ranije poznatom kao Simor Demonstrejšon Forest. Ekipa je potrošila 9.000 dolara na izgradnju drvenih staza za opremu, glumce i ekipu da bi se lako kretali kroz oblast. Dodatne scene su snimljene u centrali BC Hydro; dok je Skalin stan bio predstavljen lokacijom koja se koristila samo u ovoj epizodi i trećoj epizodi, „Stisak” — korišćenje ove lokacije je prekinuto kada je postalo očigledno da će većina obrnutih uglova prikazati veliki parking prekoputa ulice.[9]

Umetnik za šminkanje Tobi Lindala dobio je zadatak da napravi rekvizit koji bi omogućio glumici Sari Koskof da simulira krvarenje iz nosa pred kamerom, umesto da koristi šminku van ekrana i trikove za uređivanje. Međutim, tokom probnih snimaka, cev rekvizita je pukla, zbog čega je krv na sceni počela da curi niz Koskofino čelo, a ne iz njenog nosa.[3] Andersonova je izrazio nezadovoljstvo zbog scene u kojoj Skali posećuje Moldera u njegovoj motelskoj sobi u donjem vešu kako bi ga naterala da pregleda sumnjivu ranu za koju se ispostavilo da je ugriz insekata. Glumica je smatrala da je ta scena suviše nepotrebna, rekavši da „zaista nije bilo razloga za to. Ujedi su mogli biti na mom ramenu ili tako nešto.”[5] Međutim, Karter je objasnio da je scena jednostavno imala za cilj da istakne platonski odnos između dvoje glavnih likova.[10]

Postprodukcija[uredi | uredi izvor]

Postprodukcijski rad na epizodi je završen do maja 1993.[5] sa finalnom verzijom epizode koja je sastavljena samo tri sata pre prikazivanja za direktore Foksa.[11] Snimci eksterijera zgrade Dž. Edgar Huver dodati su epizodi, iako su kasnije epizode snimale nove spoljašnje snimke koristeći Univerzitet Sajmon Frejzer kao rezervnu lokaciju.[5] Scena otmice sa Bilijem Majlsom na šumskoj čistini uključivala je vrtlog lišća koji je kreiran pomoću kompjuterskih slika vizuelnog dizajnera serije Meta Beka;[12] koju je Karter opisao kao komplikovaniju za postizanje od iskrcavanja u Normandiji.[3]

Izbrisane scene[uredi | uredi izvor]

Originalni scenario daje više uvida u Skalinu posetu Blevinsovoj kancelariji. Scena koja je predstavljena u scenariju smeštena je neposredno pre njene posete i odvija se na FBI akademiji u Kvantiku, u u Virdžiniji, gde ona podučava malu grupu polaznika o fiziologiji ubistava, posebno o ubijanju strujom. Njenu pažnju odvlači agent koji ulazi u sobu i daje joj poruku na kojoj piše: „Vaše prisustvo u Vašingtonu tačno u 16:00 sati je obavezno”. Skali proverava svoj digitalni sat, koji pokazuje 1:03. U najmanju ruku, većina ove scene je zapravo snimljena, ali je sama scena izostavljena iz konačne verzije epizode. Sledeća scena je ona u kojoj Skali izveštava recepcionerku u sedištu FBI-a; scenario uključuje Skali koja pokazuje svoju značku recepcionerki i dijalog za ulogu recepcionerke dok govori Skali: „Šef odeljenja Blevins. Treći sprat, odeljenje za nasilne zločine.” U konačnoj verziji epizode, Skalina značka se ne pojavljuje ni u jednoj sceni, a recepcionarka ni ne govori.[12]

Dve snimljene scene su isečene iz finalne verzije epizode. Obe su prikazivale Tima Ransoma kao Skalinog dečka Itana Minetea. U prvoj, Minete i Skali se sastaju, a Skali otkazuje zajedničke planove za odmor zbog njenog angažmana na slučaju Belefler.[13] Druga scena nakratko prikazuje Skali kako odgovara na telefonski poziv od Moldera dok spava u krevetu sa Mineteom, iako potonji nema nikakav dijalog.[14] Dodavanje Skalinog dečka bio je pokušaj čelnika Foksa da stvore romantično interesovanje za koje su smatrali da ne postoji između Moldera i Skali. Karter je na kraju otkrio da je „veoma lako” ukloniti ovaj lik iz epizode, kako zbog toga što je njegovo pojavljivanje usporilo scene u kojima su Molder i Skali zajedno, tako i zbog činjenice da je Karter shvatio da će Skalina potencijalna veza sa njenim partnerom iz FBI-a zapravo biti zanimljivija i uzbudljivija od njenog odnosa sa dečkom.[12]

Emitovanje i prijem[uredi | uredi izvor]

„Pilot” je premijerno prikazan na Foks-u 10. septembra 1993. godine, dok je prvi put je emitovan u Ujedinjenom Kraljevstvu na kanalu BBC Two 19. septembra nardne godine. Epizoda je dobila ocenu Nilsenovog domaćinstva od 7,9, sa udelom od 15, što znači da je otprilike 7,9 procenata svih domaćinstava opremljenih televizorom i 15 procenata domaćinstava koja gledaju televiziju, pratilo ovu epizodu. Ukupno ju je gledalo 7,4 miliona domaćinstava i 12 miliona gledalaca.[15][16]

Na epizodu je dobro reagovalo nekoliko budućih članova ekipe. Producent i pisac Glen Morgan smatrao je da je „kombinacija elemenata filmova Kad jaganjci utihnu i Bliski susret treće vrste” u epizodi bilo impresivna; takođe je osećao da je to bila jedina zaista strašna serija na televiziji u to vreme. Pisac Hauard Gordon je izjavio da je „pilot epizoda zaista uspešno postavila ton serije”, primetivši poteškoće koje su inherentne u uvođenju premise serije i njene glavne uloge u „četrdeset osam minuta” i otkrivši da je epizoda postigla oboje, budući da je „ogromna sinteza svih delova”. Karter je takođe ispričao da je probno prikazivanje epizode za Ruperta Merdoka i druge rukovodioce Foksa dočekano „spontanim aplauzom”.[17]

Epizodu su generalno dobro prihvatili i fanovi i kritičari. Časopis Variety kritikovao je epizodu zbog „korišćenja prerađenih koncepata”, ali je pohvalio produkciju i istakao njen potencijal. O glumi, Variety je naveo: „Dukovnijevo prikazivanje ozbiljnog naučnika sa smislom za humor trebalo bi da pridobije partizane, a i Andersonin skepticizam se dobro povezuje. Oni su solidan tim...”. Variety je takođe pohvalio scenario i režiju: „Mandelova kul režija Karterovog genijalnog scenarija i sama vešta prezentacija daju podsticaj TV naučnoj fantastici.” Časopis je zaključio: „Karterov dijalog je svež, nije samosvestan, a likovi su uključeni. Serija počinje sa željom i maštom, što je inovativno na novijoj televiziji.”[18] Entertainment Weekly je primetio da je Skali „bila postavljena kao podrugljivi skeptik” u pilot epizodi, ali je tokom sezone napredovala u svom verovanju.[19] Nakon emitovanja samo četiri epizode, časopis je Dosije iks nazvao „najparanoičnijom, subverzivnijom emisijom na TV-u”, napominjući „čudesnu napetost između Andersonove — koja sumnja u ove događaje — i Dukovnija, koji ima ukleti izgled pravog vernika”.[20] Kejt Fips, koji je pisao za The A.V. Club, pohvalio je epizodu, ocenivši je sa „A−”. Smatrao je da je premisa epizode dobro funkcionisala da „postavi šablon” za buduće epizode, i primetio je da je hemija između Dukovnija i Andersonove „već tu” od samog početka.[21] Met Hej, koji je pisao za veb-sajt Den of Geek, pozitivno je ocenio epizodu, hvaleći hemiju između glavnih glumaca i kvalitet scenarija.[22] Časopis SFX ga je 2012. proglasio desetim najboljim TV pilotom u žanru naučne fantastike i fantastike, rekavši da nam je „doneo sve što smo očekivali od serije”.[23] Zaplet za "Pilot" je takođe adaptiran kao roman za mlade 1995. godine od strane Les Martina, pod naslovom X Marks the Spot.[24][25]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lowry, str. 99–101.
  2. ^ Lovece, str. 42–46.
  3. ^ a b v g Chris Carter (narrator). Chris Carter Speaks about Season One Episodes: Pilot (DVD). Fox. 
  4. ^ Chris Carter, David Duchovny, Gillian Anderson, Mitch Pileggi, William B. Davis. Inside The X-Files (DVD). Fox. 
  5. ^ a b v g Lovece, str. 47
  6. ^ Meisler, str. 18–19
  7. ^ Gradnitzer and Pittson, p. 21
  8. ^ Gradnitzer and Pittson, p. 22
  9. ^ Gradnitzer and Pittson, pp. 26–27
  10. ^ Lowry, str. 101
  11. ^ Edwards, str. 36
  12. ^ a b v Mat Beck, Chris Carter, Howard Gordon, Dean Haglund, David Nutter, Paul Rawbin, Daniel Sackheim, Mark Snow. The Truth About Season One (DVD). Fox. 
  13. ^ Gillian Anderson, Tim Ransom (2000). Deleted Scenes: Scene 1 (DVD). Fox. 
  14. ^ Gillian Anderson, Tim Ransom (2000). Deleted Scenes: Scene 2 (DVD). Fox. 
  15. ^ Lowry, str. 248
  16. ^ „Nielsen Ratings”. USA Today. Gannett Company, Inc. 15. 9. 1993. str. 03D. 
  17. ^ Edwards, str. 35–36
  18. ^ Scott, Tony (10. 9. 1993). „The X-Files Fri.”. Variety. Arhivirano iz originala 23. 12. 2007. g. Pristupljeno 27. 7. 2009. 
  19. ^ Tucker, Ken (21. 1. 1994). „The X-Files”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 24. 09. 2014. g. Pristupljeno 20. 10. 2009. 
  20. ^ „Alien Nation: FBI Agents Battle Unearthly Boogeymen in The X-Files”. Entertainment Weekly. 8. 10. 1993. Arhivirano iz originala 25. 04. 2009. g. Pristupljeno 20. 10. 2009. 
  21. ^ Phipps, Keith (13. 6. 2008). „"Pilot" | The X-Files/Millennium | TV Club | TV | The A.V. Club”. The A.V. Club. Pristupljeno 1. 9. 2011. 
  22. ^ Haigh, Matt (25. 9. 2008). „Revisiting The X-Files: Season 1 Episode 1—Den of Geek”. Den of Geek. Dennis Publishing. Pristupljeno 1. 9. 2011. 
  23. ^ „The 10 Best TV Pilots”. SFX. 1. 5. 2012. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  24. ^ Martin, Les (1995). X Marks the Spot: A NovelNeophodna slobodna registracija. HarperCollins. ISBN 0-00-675182-2. 
  25. ^ X marks the spot: a novel by Les Martin. (Book, 1995). WorldCat. OCLC 34731247. „...based on the teleplay written by Chris Carter” 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пилот_(Досије_икс)&oldid=27899357”