Piltdaunski čovek
Takozvani „piltdaunski čovek" predstavlja ostatke lobanje i vilica iskopanih 1912. godine iz grobnice u Piltdaunu, selu nadomak Ukfilda u Istočnom Saseksu. Za ove kosti eksperti su tvrdili da predstavljaju fosile dotad nepoznate rane vrste čoveka (roda Homo). Nalazu (novoj vrsti) je dat i latinski naziv - Eoanthropus dawsoni.
Važnost ovog nalaza je ostala kontroverzna do 1953. godine, kada je nalaz proglašen podvalom, jer se ispostavilo da ga čine donja vilica orangutana i lobanja savremenog čoveka. Smatra se da je prevaru osmislio pronalazač piltdaunskog čoveka, Čarls Doson (po kome je vrsta i nazvana). Ovo gledište se često osporava i predloženo je još nekoliko eventualnih tvoraca prevare.
Piltdaunska prevara je verovatno najpoznatija među arheološkim prevarama, sa aktuelnošću koja je trajala preko 40 godina, i još dugotrajnijim uticajem usled usaglašenosti sa evolucionim idejama o vezi čovekolikih majmuna i čoveka.
Važniji događaji
[uredi | uredi izvor]- 1908: Doson pronalazi prve piltdaunske fragmente
- 1912 (februar): Doson kontaktira Vudvarda (Woodward) povodom prvih fragmenata lobanje
- 1912 (jun): Doson, Vudvard i Teilhard oformljuju tim za iskopavanja
- 1912 (jun): Tim pronalazi molar slona, fragmente lobanje
- 1912 (jun): Otkrivene desne parijetalne kosti lobanje i donja vilica
- 1912 (novembar): Novosti o iskopavanjima dolaze do popularističkih novina
- 1912 (decembar): Zvanična prezentacija piltdaunskog čoveka
- 1914: Iskopan Talgai čovek, koji se smatrao potvrdom piltdaunskih nalaza
- 1925: Edmonds prijavljuje grešku u geološkim procenama piltdaunskih iskopina
- 1943: Preporučuje se izrada testova na sadržaj fluora
- 1948: Vudvard izdaje knjigu „The Earliest Englishman" (Najraniji Englez)
- 1949: Testovi na sadržaj fluora ukazuju na relativno malu starost piltdaunskog čoveka
- 1953: Weiner, Le Gros Clark, i Oakley razotkrivaju prevaru (Da bi vilica izgledala starija, ofarbali su je kalijum-dihromatom, a zube su podbrusili da bi ličili na ljudske. Slične podvale su otkrivene i na drugim fragmentima pronalaska, između kojih je pseći zub, takođe izbrušen, nabijen peskom i prefarban dihromatom.)