Pređi na sadržaj

Plavi ljudi Minča

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mali Minč, dom plavih ljudi

Plavi ljudi Minča, takođe poznati kao olujne kelpije (škotgel. na fir ghorma, [nә fiɾʲ ˈɣɔɾɔmә]), su mitološka bića koja naseljavaju vodeni deo između severnih Spoljnih Hebrida i kopnene Škotske, tražeći mornare da se udave i pogođene čamce da potonu. Izgleda da su lokalizovani u Minču i okolnim oblastima na severu i sve do Vika, nepoznate u drugim delovima Škotske i bez pandana u ostatku sveta.

Osim svoje plave boje, mitska bića liče na ljude i otprilike su iste veličine. Imaju moć da stvaraju oluje, ali kada je lepo vreme plutaju spavajući na površini vode ili neposredno ispod. Plavi ljudi plivaju sa podignutim torzom iz mora, uvijaju se i rone kao pliskavice . Oni su u stanju da govore, a kada se grupa približi brodu, njen šef može da vikne dva stiha poezije zapovedniku broda i izazove ga da dovrši stih. Ako skiper ne uspe u tom zadatku, plavi ljudi će pokušati da prevrnu njegov brod.

Predlozi da se objasne mitski plavi ljudi uključuju da oni mogu biti personifikacija mora ili da potiču od Pikta, čija su naslikana tela možda ostavljala utisak muškaraca koji se podižu iz vode ako su viđeni kako prelaze more u čamcima koji možda liči na kajake. Postanak plavih ljudi može alternativno da leži u severnoafričkim robovima koje su Vikinzi poveli sa sobom u Škotsku, gde su proveli zimske mesece blizu Šiantskih ostrva u Minču.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Minč, moreuz koji razdvaja severozapadno gorje Škotske i severne Unutrašnje Hebride od severnih Spoljnih Hebrida, dom je plavih ljudi.[1] Škotski gelski termini za plave muškarce su na na fir ghorma (u genitivu fear gorm, na primer sruth nam fear gorm „potok plavih ljudi“).[2]

Plavi muškarci su takođe stilizovani kao olujne kelije.[3][4] Najčešći vodeni duhovi u škotskom folkloru,[5] kelpije se obično opisuju kao moćni konji,[6] ali se ime pripisuje nekoliko različitih oblika i bajki širom zemlje.[5] Ime kelpie može biti izvedeno od škotskog galskog calpa ili cailpeach, što znači „junica“ ili „ždrebe“.[7]

Narodna verovanja[uredi | uredi izvor]

Opis i uobičajeni atributi[uredi | uredi izvor]

Mitski plavi ljudi su možda bili deo plemena „palih anđela“ koje se podelilo na troje; prve su postale zemaljske vile, druge su evoluirale da bi postale more u kojima žive plavi ljudi, a ostali "Veseli plesači" severnog svetla na nebu.[8] Legendarna stvorenja su iste veličine kao ljudi, ali su, kao što ime govori, plave boje.[9]

Pisac i novinar Luis Spens mislio je da su oni „personifikacije samog mora“ jer su svoju plavu boju preuzeli iz nijanse mora.[5] Lica su im siva i dugačkog oblika[9] a neki imaju dugačke ruke, koje su takođe sive, i preferiraju plava pokrivala za glavu;[3] bar jedan nalog tvrdi da oni takođe imaju krila.[10] Burna voda oko Šiantskih ostrva 19 km (12 mi) severno od Skaj, oblast koja je podložna brzim plimama u svim vremenskim uslovima,[11] teče pored pećina u kojima žive plavi ljudi,[12] deo vode poznat kao Struja razaranja zbog broja brodova tamo razbio.[12]

Iako se navodi da druge olujne kelpije naseljavaju zaliv Korievreckan,[4] koji je pesnik, pisac i folklorista Alasder Alpin Mekgregor opisao kao „najžešće od planinskih olujnih kelpija“,[4] plavi ljudi su ograničeni na veoma ograničen oblasti. Prema Donaldu A. Mackenzieju, oni nemaju parnjaka drugde u svetu, pa čak ni u drugim oblastima Škotske; tako ograničen domet je retkost za verovanja u duhove i demone.[8] Folklorista i sveštenik Tirea Džon Gregorson Kembel kaže da su bili nepoznati u Argajlu na obližnjoj obali kopna, na primer,[9] iako sveštenik Crkve Škotske Džon Brend, koji je posetio Kvarf na Šetlandu sredinom 1700. godine, prepričava priču onoga što je možda bio plavi čovek[5] u vodama oko ostrva.[13] U obliku bradatog starca izronio je iz vode, uplašivši putnike i posadu čamca koji je pratio.[13]

U tradicionalnim pričama plavi ljudi imaju moć da stvore jake oluje, ali kada je lepo vreme spavaju ili lebde tik ispod površine vode.[3] Oni plivaju sa torzom od struka naviše podignutim iz mora, uvijajući se i roneći na sličan način kao pliskavica.[12] Da bi se zabavili, stvorenja se igraju šinti kada je nebo vedro i svetlo noću.[14] Oni su u stanju da govore i razgovaraju sa pomorcima i posebno su glasni kada natapaju plovila vodenim mlazom, urlajući od smeha dok se brodovi prevrću.[8]

Kada se plavi ljudi okupe da napadnu brodove u prolazu, njihov šef, ponekad zvan Šoni, [10] podiže se iz vode i uzvikne dva stiha skiperu, a ako ne može da doda dva reda da dovrši stih, plavi ljudi uhvati njegov čamac.[12] Makenzi ističe sledeću razmenu između skipera čamca i šefa plavih ljudi:[12]

Blue Chief: Man of the black cap what do you say
As your proud ship cleaves the brine?
Skipper: My speedy ship takes the shortest way
And I'll follow you line by line
Blue Chief: My men are eager, my men are ready
To drag you below the waves
Skipper: My ship is speedy, my ship is steady
If it sank, it would wreck your caves.

Brzi odgovori iznenadili su plavog poglavicu; poraženi i nesposobni da naprave bilo kakvu štetu na plovilu, plavi ljudi su se vratili u svoje podvodne pećine, omogućavajući brodu slobodan prolaz kroz moreuz.[12] Plavi ljudi mogu alternativno da se ukrcaju na brod u prolazu i zahtevaju počast od njegove posade, preteći da će, ako to ne dođe, podići oluju.[10]

Hvatanje i ubijanje[uredi | uredi izvor]

Nijedna sačuvana priča ne spominje pokušaje ubijanja duhova, ali priča Gregorsona Kembela govori o hvatanju plavog čoveka. Mornari hvataju plavog čoveka i vezuju ga na svom brodu nakon što je otkriven da „spava na vodi“.[9] Dva druga plava čoveka jure se, dozivajući jedan drugom dok plivaju prema brodu.

Mornari su verovali da svi plavi ljudi imaju imena kojima se oslovljavaju. [12]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Mitski plavi ljudi možda potiču od naroda Tuarega iz Sahare.

Makenzijevo objašnjenje legende o plavim ljudima je delimično zasnovano na istraživanju Anala Irske i seže do vremena Haralda Lepokosog, prvog nordijskog kralja, i njegovih bitaka protiv Vikinga. Škotski gelski izraz fir ghorma, što znači „plavi ljudi“,[15][16] je opis za crnog čoveka prema Dvelliju.[2] Tako sruth nam fear gorm, jedno od galskih imena plavih muškaraca, doslovno se prevodi kao „potok plavih ljudi“,[17] ili „reka, plima ili potok crnog čoveka“.[18] Oko 9. veka Vikinzi su odveli Maure koje su zarobili i koristili kao robove u Irskoj. Vikinzi su provodili zimske mesece u blizini Šiantskih ostrva, a Mekenzi priču o plavim ljudima pripisuje „osuđenim stranim robovima“.[8]

Noviji novinski izveštaji su ponovili Makenzijevu hipotezu.[19] Istoričar Malkolm Arčibald se slaže da legenda potiče iz vremena kada su Nordijci imali severnoafričke robove, ali spekuliše da je mit možda nastao od naroda Tuarega iz Saharske Afrike, koji su bili poznati kao „plavi ljudi pustinje“.[5]

Poreklo plavih ljudi Minča može alternativno ležati od „tetoviranja ljudi“,[20] posebno od Pikta, čije latinsko ime picti znači „oslikani ljudi“. Ako su ih videli kako prelaze vodu u čamcima koji liče na kajake Finaca, možda su jednostavnim ostrvljanima i pomorcima dali utisak da gornji deo tela izdiže iz vode.[21]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Minch”, Oxford Dictionaries, Arhivirano iz originala 13. 3. 2013. g., Pristupljeno 4. 6. 2014 
  2. ^ a b Dwelly (1902).
  3. ^ a b v Bane (2013).
  4. ^ a b v MacGregor (1937).
  5. ^ a b v g d Westwood & Kingshill (2012).
  6. ^ Varner (2007).
  7. ^ „kelpie, n.1.”, Oxford English DictionaryNeophodna novčana pretplata (online izd.), Oxford University Press, 2014, Pristupljeno 4. 5. 2014 
  8. ^ a b v g Mackenzie (2013).
  9. ^ a b v g Gregorson Campbell (1900).
  10. ^ a b v Kynes (2008).
  11. ^ Sullivan, Pickering & Emmot (2010).
  12. ^ a b v g d đ e Mackenzie (1917).
  13. ^ a b Brand (1883).
  14. ^ MacLennan, Hugh Dan (1997), „Shinty: Some Fact and Fiction in the Nineteenth Century”, Transactions of the Gaelic Society of Inverness, 59: 243 
  15. ^ Edwards, Paul (jesen 1987), „African Presence in Early Europe”, Research in African Literatures, Indiana University Press, 18 (3): 402—405, JSTOR 4618218 
  16. ^ MacKillop, James (2004), „Fear Gorm”, A Dictionary of Celtic MythologyNeophodna novčana pretplata (online izd.), Oxford University Press, ISBN 978-0198609674, Pristupljeno 25. 7. 2014 
  17. ^ MacKillop, James (2004), „Blue men of the Minch”, A Dictionary of Celtic MythologyNeophodna novčana pretplata (online izd.), Oxford University Press, ISBN 978-0198609674, Pristupljeno 4. 6. 2014 
  18. ^ Dwelly (1902a).
  19. ^ Emerson, Stephen (12. 2. 2014), „Fact of the week: Blue men of the Minch”, The Scotsman, Arhivirano iz originala 15. 7. 2014. g., Pristupljeno 5. 6. 2014 
  20. ^ „Anthropological Note”, Man, 22: 192, 1922, JSTOR 2839435 
  21. ^ Kingshill & Westwood (2012).

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плави_људи_Минча&oldid=27678397”