Pređi na sadržaj

Planetarno društvo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Planetarno društvo
Karl Sejgan, Brus Č. Mari i Luis Fridman, osnivači Planetarnog društva, sa novinarom Harijem Skotom Ešmorom (desno), dobitnikom Pulicerove nagrade 1957.
OsnivačKarl Sejgan, Brus Č. Mari, Luis Fridman, Bil Naj, Nil Degras Tajson
Datum osnivanja1980.
Tipnevladina i non-profit fondacija
Namenaistraživanje svemira
LokacijaPasadena,
 SAD
Članoviviše od 40.000
Veb-sajtwww.planetary.org

Planetarno društvo je američka nevladina, neprofitna organizacija kojoj svako može da se pridruži. Uključena je u istraživanja i inženjerske projekte vezanih za astronomiju i  planetarne nauke. Osnovano je 1980. godine, od strane Karla Sejgana, Brusa Marija, i Luisa Fridmena[1] i danas ima preko 40 000 članova[2] iz preko 100 država.

Društvo je posvećeno istraživanju sunčevog sistema, u potrazi za objektima blizu Zemlje i u potrazi za vanzemaljskim životom.[3] Misija društva je: "Podsticanje građanja sveta za unapređivanje nauke i istraživanja svemira".[4] Planeratno društvo je takođe snažan zagovornik za finansiranje  NASA-e i njihovih projekata istraživanja svemira. Oni aktivno lobiraju Kongres i pružaju pomoć finansiranju NASA-e.

Pored javnih nastupa, društvo takođe sponzoriše nove i inovativne projekte koji će podsticati dodatno istraživanje. Dva od najvećih programa su Solarno jedro i LIFE (živi međuplanetarni leteći eksperiment/eng. Living Interplanetary Flight Experiment).[5][6] U junu 2005. godine, društvo je lansiralo Kosmos 1 letelicu, ali je raketa otkazala odmah nakon poletanja.[7][8]

LIFE je projekat iz dva dela, dizajniran da testira sposobnost mikroba da prežive u svemiru.[9] Prvi deo je započet 2011. godine,[10] ali drugi deo, koji je podrazumevao odlazak na Mars, nije uspeo.[11]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Planetarno društvo je osnovano 1980. godine od strane Karla Sejgana, Brusa Marija, i Luisa Fridmena. Sejgan je predvodio društvo sve do svoje smrti 1996. godine. Sejgan je koristio svoju popularnost da utiče na političare, kako bi finansirali projekte, uključujući i projekat SETI, koji je započet 1981. godine. 

Pored svojih političkih poslova, društvo je organizovalo veliki broj projekata i programa u vezi svemira. SETI Program je započeo Pol Horovic. SETI@home je najveći eksperiment na Zemlji i on je jedan od najpoznatijih projekata društva. Ostali projekti uključuju razvoj Mars mikrofona, instrumenta koji je leteo na neuspešnom Mars Polar Lander projektu, kao i projekat SolarnoJedro-1, projekat koji je imao za cilj da utvrdi da li su putovanja u svemir moguća uz pomoć samo sunčeve svetlosti.

Organizacija

[uredi | uredi izvor]

Društvo upravlja tim upravnog odbora, koji čini 17 volontera, izabranih zbog svoje strasti i znanja. Odbor ima predsednika, potpredsednika i izvršni odbor, koji se sastaju dva puta godišnje kako bi postavili smernice i buduće pravce.[12] U junu 2010. godine, društvo odlučuje da će poznati promoter nauke Bil Naj postati  novi izvršni direktor.[13]

Nauka i tehnologija

[uredi | uredi izvor]

Svi projekti se finansiraju od strane članova društva i donatora.

Donacija jednog člana od 4,2 miliona dolara u 2014. je korišćena za unapređivanje istraživanja solarnog jedra i za praćenje asteroida.[14]

Planetarni report

[uredi | uredi izvor]

Planetarni report je naučno priznati časopis Planetarnog društva, koji publikuje članke i slike u boji, iz oblasti svemirskog istraživanja.

Ovaj časopis se objavljuje u više od 40.000 primeraka, koji idu članovima društva širom sveta i upoznaje ih sa vestima o planetarnim misijama, svemirskim istraživanjima, istraživanjima sunčevog sistema...

Planetarni radio

[uredi | uredi izvor]

Takođe imaju i radio emisiju Planetarni radio, koja svake nedelje izbacuje jednu 30-o minutnu epizodu. Emisiju vodi Met Keplen, koji je član društva. Programiranje se uglavnom sastoji od intervjua i telefonskih razgovorima sa naučnicima, inženjerima, umetnicima, piscima, astronautima i mnogim drugim profesionalcima koji mogu da pruže uvid u sadašnje stanje istraživanja svemira.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Spangenburg, Ray; Moser, Diane (2004), Carl Sagan: a biography, Greenwood Publishing Group, str. 107, ISBN 978-0-313-32265-5 
  2. ^ „2013 IRS 990 - Return of Organization Exempt from Income Tax” (PDF). 
  3. ^ „The Planetary Society encourages exploration of the universe to find extraterrestrial life”, Los Angeles Times, 01. 05. 1983 
  4. ^ About Us (planetary.org)
  5. ^ "LightSail: A Multi-Mission Project" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. april 2012), The Planetary Society website.
  6. ^ "LightSail-1" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. novembar 2011), The Planetary Society website.
  7. ^ „No Signal From Solar Sail Spacecraft”, Fox News, 21. 06. 2005, Arhivirano iz originala 23. 10. 2012. g., Pristupljeno 30. 10. 2015 
  8. ^ Asaravala, Amit (23. 06. 2005), „Reality of Cosmos 1 Loss Sets In”, Wired 
  9. ^ "LIFE Experiment: Shuttle & Phobos: FAQ" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. februar 2012), The Planetary Society website.
  10. ^ "Planetary Society Welcomes Home Shuttle LIFE Passengers" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. april 2012), press release, The Planetary Society website, June 1, 2011.
  11. ^ „'January re-entry' for Phobos-Grunt Mars probe”, BBC News, 16. 12. 2011 
  12. ^ "Board of Directors", The Planetary Society webpage.
  13. ^ "Bill Nye Signs on as Planetary Society's New Executive Director" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. novembar 2010), press release, The Planetary Society website, June 7, 2010.
  14. ^ „New Scientist: Cash for solar sails”. Pristupljeno 05. 04. 2014. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Планетарно_друштво&oldid=26975045”